U životu postoje brojni načini da čovek proveri od "čega je sazdan", odnosno koliko može da izdrži. Neki zlikovci bi rekli da su ključne merne jedinice i test izdržljivosti višesatno gledanje "Parova" na Hepiju, Sarape na Pinku ili Vučića kako otvara neki auto-put, dok neki tvrde da se to ipak meri neverovatnim fizičkim naporima.
Takozvani "nadljudski napori".
Većinu tih napora ljudi u životu ne biraju, već im se dogode bežeći od požara u šumi, pešačući kroz Saharu u potrazi za vodom ili plivajući posle brodoloma do obale. O njima se prave filmovi u kojima glavni glumac obično ostaje bez nekog dela tela.
Ipak, postoje neki ljudi oko nas koji sami biraju da otplivaju 3,8 kilometara, onda hop - na bicikl i vožnjica od 180 km, da bi se onda protegle noge uz lagano trčkaranje od 42,2 km.
Ljudi koji uspeju da završe ovaj triatlon dobijaju status - Ironman.
Milko (Da, dobio je ime po Milku Đurovskom, ali dok je igrao u Zvezdi) Babić iz Beograda, koji je pre 35 godina sazdan u Kninu, je pokušao i uspeo da napravi upravo to što je naumio pre godinu dana, da postane Ironman, na trci koja je ovog leta održana u Hamburgu.
Milko je trku završio za 11 sati i 55 minuta. Našli smo se u Beogradu i pitao sam ga par stvari kako bih bolje razumeo ovu želju za dokazivanjem.
Nekoliko dana kasnije, potpuno svež i odmoran, Milko koji je već iskusan trkač i osam puta je istrčao maraton, je odgovorio na neka naša pitanja, naglašavajući više puta da sa sportske strane njegov rezultat od 11 sati i 55 minuta nije ništa epohalno, ali da je zadovoljstvo uspešnim završetkom trke nemerljivo.
Reklame
VICE: Kako i koliko dugo se čovek priprema za ovu trku?MILKO: Za Ironman, odnosno dugi triatlon sam se spremao iz dva puta. Počeo sam na zimu 2017. godine, ali sam imao ozbilja pad sa bicikla i polomio ključnu kost. Napravio sam pauzu pa sam nastavio u novembru 2018. da se spremam za ovu trku. Radio sam po planu trenera Vladimira Savića koji je vlasnik najboljeg Ironman vremena u Srbiji (8:57). On je sertifikovani trener, sjajan tip sa mnogo strpljenja i razumevanja . Uz moj posao (Milko radi u VICE Srbija da znate) sam nedeljno uspeo da treniram oko 10 sati sto je osnovni minimum, a poslednja dva meseca do trke to je bilo 12-18 sati nedeljno. Najteže mi je padalo rano ustajanje za dugačka plivanja. Bilo je i dosta socijalnog odricanja, vrlo malo izlazaka i druženja.VICE: Trkač si dugo godina, a kako si stajao sa plivanjem i biciklom?MILKO: S obzirom da sam plivao samo na moru i vozio bicikl po gradu, mogu da kažem da sam bio podjednak amater u obe discipline. Sve što mi je preostalo su bili - trening i trening. Manje zezanja, više pedaliranja, i odmah se vidi napredak. Postignuto vreme ni za amatere nije ništa specijalno, ali videćemo za par godina, možda već sledeće godine u Klagenfurtu.VICE: Šta si jeo u danima pre trke?MILKO: Ma sve sam jeo.U nedelji pred samo trku sam se uzdržavao od kafe, nisam jeo crveno meso, uglavnom hidrate i eventualno ribu. Pred samu trku sam pojeo margaritu i pastu, to je bilo oko 18 sati jer sam tri sata kasnije već spavao. Na dan trke ustao sam u 3:30 doručkovao musli, to jedem ujutro stalno i nisam hteo da eksperimentišem.
Reklame
VICE: Da li se jede i tokom same trke?MILKO: To je obavezno, puno se trošis i moraš bar delimično energiju da nadoknadiš ako ne misliš da padnes u sred trke. Postoje naravno ljudi koji su na keto režimu, koliko znam oni ne klopaju uglavnom koriste gelove i to ne svi. Ja sam poneo iz Beograda raw kuglice koje prave moje drugarice just_raw na bazi urmi i orašastih plodova. Pojeo sam i par cliff barova i popio 7 izotonika koje sam skupljao na stazi. Posle trke sam mislio da ću pojesti sve što vidim, a ustvari sam jedva pojeo pizzu, popio pivo i otišao na spavanje.
VICE: Jel bilo neke krize tokom trke?MILKO: Nisam imao konkretnu krizu. U trećem od četiri kruga, dok sam trčao, prijatelj mi je dobacio - odličan si, nastavi tako i debelo si ispod 12 sati. Tad mi se nekako telo opustilo, kao da je reklo dosta sad, uživaj. Nakon toga nisam mogao ni da ubrzam, čak sam i usporio taj poslednji krug. Psiha je čudo.Posle trke imao sam dvodnevnu upalu kvadricepsa, i to je to.
VICE: Kako i kada čovek vrši nuždu tokom ovakve trke???MILKO: Zavisi kako je ko navikao ili trenirao. Ja to odradim pre trke i sigurno jednom ili dva puta u neoprenskom odelu za vreme plivanja. Opet neko ume da izvede to i na bajku, ja nisam pokušavao, ali na trčanju postoje WC duž staze (Toi Toi) pa staneš i obaviš. Ja jesam, mislim jednom samo.VICE: Da li si u nekom trenutku pomislio - šta će meni ovo u životu?MILKO: Hiljadu puta tokom treninga, ali ni jednom tokom same trke, to je bio moj dan, i uživao sam.
Reklame
VICE: Ljudi verovatno ne znaju i ne veruju da si ti platio ozbiljnu lovu da bi ovo doživeo?MILKO: Ha ha ha, ljudi me čak pitaju koliko sam dobio para. Skup je to sport neupitno, za trčanje i plivanje ne treba vam puno opreme, ali za biciklizam sve košta. Mesecni plan izrade treninga se podrazumeva. Što se tice trke, učešće se plaća oko 600 evra, zavisi u kojoj fazi prodaje brojeva kupujete.VICE: I šta je, pored te love, potrebno da bi učestvovao?MILKO: Volja i odricanje, ali i podrška. Meni je sigurno najlepša stvar koja mi se desila vezana za drugare. To su moji prijatelji iz Beograda, koji su me iznenadili, otišli u Hamburg da me podrže u tom mom najvećem testu do sada. To nikada neću zaboraviti.Dogodine u Klagenfurtu.
Srećno Milko.
