Ako ste u periodu posle Drugog svetskog rata brižljivo pratili popularne radove seksologa Alfreda Kinzija, pročitali ste da je prosečna dužina penisa u erekciji 6.21 inč (15.77 cm), a prosečan obim 4.85 inča (12.32 cm) Pošto su Kinzi i kompanija među prvima počeli da se bave dimenzijama penisa ovako detaljno, ovi podaci su se u njihovoj struci zadržali izuzetno dugo. Ja tvrdim da su ova mere od pre sedamdeset godina, plus sveprisutna pornografija i glasine o impresivnom pitonu Džereda Leta, delimično odgovorne za danas čest sindrom kratkog penisa, ili poremećaj genitalne dismorfije.Stvar je u tome da većina muškaraca koji zamišljaju da im je premali u stvari imaju penis sasvim prosečne veličine. Za ovu pojavu ne može se teretiti isključivo Kinzijeva studija, ali ljudima je svakako odmoglo uporno objavljivanje istih, nepouzdanih podataka. Pre nego što se latite lenjira, da vam objasnimo gde i kako vas brojke lažu.U Kinzijevoj studiji iz 1948., svih 3,500 ispitanika bili su belci studentskog uzrasta, dakle nimalo reprezentativni uzorci šire populacije. Bitnije, Kinzijev tim i nije sprovodio merenja već se oslanjao na podatke koje su im mladići sami prijavljivali. Neverovatno je da se tokom čitavog dvadesetog veka smatralo da je pouzdan istraživački metod prosto pitati muškarce koliki kurac imaju. Tokom devedesetih, Dureks je sproveo sličnu studiju po čijim su rezultatima i dužina i širina skočili na 16.2 cm odnosno 13.2 cm.Kada su 2001. za kompaniju Lifestyles, Dureksovog konkurenta, dve medicinske sestre ručno merile erekcije 301 ispitanika, bio je to metodološki korak u dobrom pravcu, ali uzorak ponovo nije bio reprezentativan (opet su se mahom ispitivali studenti). Podaci nisu prikupljeni u kliničkom okruženju, već u šatoru iza noćnog kluba u Kankunu, tokom prolećnog raspusta. Četvrtina ispitanika nije uspela da ostvari erekciju vrednu merenja, a među onima koji jesu uspeli da se ukrute, smatra se da su ih tekila i pivo udaljili od maksimuma. Zabeležene su dimenzije od 14.9 cm odnosno 12.6 cm.Debi Herbenik, takođe sa Instituta Kinzi, 2013. je pokušala da od ispitanika izvuče realne opise penisa tako što im je rekla da radi na dizajnu kondoma odgovarajuće veličine. (Ako bi preterivali, naravno, sledovao bi im previše labav prezervativ.) Ovim putem došla je do dužine od 14.4 cm odnosno obima od 12.2 cm, još manje od prethodnih merenja. Zanimljivo je bilo i zapažanje po kom dimenzije nisu uvek identične kod dve erekcije istog vlasnika: razlika u prokrvljenosti značajno bi mogla da utiče na merenje.Konkretno, Herbenik je uočila da ispitanici koji do merne erekcije dođu oralnim seksom obično prijavljuju veće dimenzije u odnosu na one koji sami sebi izdrkaju pred merenje. Za LiveScience, ona navodi da: „Ne znamo da li to znači da ljude više uzbuđuje oralni seks pa su im zato čvršće erekcije, ili da ljudi velikog penisa prosto češće upražnjavaju oralni seks.“Godinu dana kasnije, britanski naučnici su odustali od anketa i trikova, pa su merne instrumente prepustili profesionalcima. Dejvid Vil sa KCL premerio je 15,521 penis u kliničkom okruženju, uz pomoć urologa i unapred uspostavljenih mernih protokola. Rezultati su ponovo spustili prosečne dimenzije.Po Vilu, penis je dug 13.1 cm a širok 11.6 cm. Ali kao što smo ranije ustanovili, lakše je reći nego dići ga u kliničkom okruženju. Vilov tim merio je i neerektirane penise, čija je veličina kako urolozi odavno znaju direktno proporcionalna erektiranoj.Vilovo istraživanje, uprkos svim ograničenjima, uspelo je da kodifikuje i standardizuje metode merenja penisa. Diferencijacija metoda postizanja erekcije; meriti samo u stanju optimalno nabreklog organa; providni plastični lenjir prisloniti na dorzalnu (gornju) površinu penisa; pritisnuti snažno uz pubično-penisni spoj (v. dole zbog čega); bilo da je penis obrezan ili ne, ignorisati prepucijum (kao što se kosa ignoriše kod merenja visine); meriti do vrha glansa odnosno glavića.Ova vrsta merenja standardizovana je pod nazivom BPEL, dok BPFL predstavlja isto to samo u opuštenom stanju. Pubične masne naslage treba sprečiti da smanje efektivnu dužinu pri merenju – zato se lenjirom pritiska do osnove. Ova želatinozna prepreka nije beznačajna – što se više suvišne masti nakupi, to je penis efektivno kraći.Što se obima tiče, najbolje je meriti krojačkom metar-trakom, ali može se upotrebiti bilo kakva traka, pertla, ili sličan materijal kojim se penis obmota na najdebljem delu. Posle se odmota i izmeri lenjirom. Glans se ne računa bilo da je najdeblji deo ili ne.Primena ove standardizovane metodologije pomogla bi muškarcima koji opsesivno razmišljaju o veličini svog penisa da realno sagledaju stanje stvari, odnosno da svoje dimenzije uporede sa realnim prosekom. Na taj način, mnogi od njih izbeći će probleme kao što je sindrom kratkog penisa. Bilo gde da se nađu na skali palamara, trebalo bi da imaju u vidu da prerana ejakulacija odnosno erektilna disfunkcija predstavljaju daleko značajnije probleme od same veličine.
Reklame
Reklame
Reklame