Seksualno nasilje je ogroman problem, ali ne krivite pornografiju za to

Nije teško uočiti da se sprema velika hajka na pornografiju.

|
26 April 2018, 6:50am

Luca Pierro / Stocksy

2016. godine, Juta je postala prva država koja je zvanično pornografiju proglasila „krizom po javno zdravlje“. Od tada su joj se priključile i druge države, uključujući i Floridu, gde su zakonodavci nedavno usvojili rezoluciju proglašavajući pornografiju rizikom po zdravlje – manje od sat vremena nakon što su odbili zakon za zabranu automatskih pušaka, predložen posle pucnjave u srednjoj školi Stounmen Daglas. Izgleda da na Floridi smatraju da je pornografija veća pretnja od oružja, kada je u pitanju javno zdravlje.

Ove političke tvrdnje o rizicima i opasnostima od pornografije su delom zasnovane na pretpostavci da je pornografija inherentno nasilna – i da to postaje sve više – i da to prouzrokuje nasilje i u stvarnom svetu. Samo pogledajte šta tvrde u Nacionalnom centru za seksualnu eksploataciju (NCSE). Na njihovom sajtu se tvrdi da je „današnja pornografija stvorila seksualnu štetu bez presedana“. Oni tvrde da pornografija obavezno izlaže ljude „nasilnom i degradirajućem sadržaju“ – sadržaju koji na kraju kod njih može da izazove „seksualno agresivno i nasilno ponašanje“.
NCSE je glasno podržao FOSTA-SESTA, nedavno donešene federalne zakone za borbu protiv onlajn seks trafikinga – zakone koji su na kraju doveli do zatvaranja Backpage.com i drugih sajtova. Formulacije u FOSTA-SESTA daju vlastima moć da se okome na sajtove koji „svesno pomažu, omogućuju ili podržavaju seks trafiking“. Kada uzmeš tako uopšteno napisan zakon i upariš ga sa svim ovim tvrdnjama da pornografija nije samo nasilna, već i da izaziva seksualno nasilje i eksploataciju, nije teško prepoznati da se u budućnosti sprema hajka na pornografiju.
Iz ovih razloga, vredi izvršiti reevaluaciju i ostalih rasprostranjenih pretpostavki o prirodi pornografije i efekata koje ona ima na ljude. Je li pornografija zaista prepuna nasilja onoliko koliko politička elita to predstavlja? I da li pornografija služi kao raketno gorivo za seksualno nasilje? Hajde da pogledamo dokaze.

Kao prvo, ideju da je pornografija inherentno nasilna i da je taj nasilnički sadržaj u usponu podaci jednostavno ne potkrepljuju. U novoj studiji objavljenoj u Časopisu za seksualna istraživanja, pod nazivom, „Sve tvrđe i tvrđe? Da li mejnstrim ponorgrafija postaje sve nasilnija, i da li gledaoci više vole nasilan sadržaj?“, analiziran je sadržaj skoro 300 najpopularnijih videa aploudovanih na Pornhab u proteklih deset godina. Videi uključeni u studiju su izabrani nasumično, ali u analizu su uključeni samo videi u kojima se pojavljuju po jedna žena i muškarac.

Sadržaj svakog videa je kodiran za znake i verbalne i fizičke agresije generalno, kao i za specifične pojave agresije koja je uparena sa indikacijama da postoji odsustvo saglasnosti (to jest, znacima otpora) – drugim rečima, agresija koja nije dobrovoljna. Israživači su takođe kodirali i znake ženskog zadovoljstva (tj, uzdisanja).

Ono što su otkrili je to da većina videa ne uključuje verbalnu ili fizičku agresiju. Nadalje, agresija koja nije dobrovoljna nije preovlađujuća tema, jer se pojavljuje u 12 posto videa. Suprotno tome, žensko zadovoljstvo je veoma često uočeno, i pojavljuje se u oko tri četvrtine svih videa.
Šta više, nema dokaza da je agresivan sadržaj poslednjih godina u porastu – zapravo, ima nekih dokaza da je trend obrnut, i da broj prikaza vidljive agresije vremenom opada. Takođe vredi primetiti da su videi u kojima je prikazana seksualna agresija u proseku manje popularni. Ovakvi videi imaju manji broj pregleda, manji broj „lajkova“, i ocenjeni su sa mnogo više „palčeva nadole“, naročito videi u kojima ima agresije koja nije dobrovoljna.

Ukratko, ova analiza ukazuje na to da je, ako išta, pornografija zapravo postala manje nasilna, i da nasilan i agresivan sadržaj nije ono što ljudi žele da vide kada se uključe. Uzgred, ovo raspršuje još jedan popularan mit vezan za pornografiju, a to je da uživaoci pornografije vremenom obavezno eskaliraju ka „tvrđem“ sadržaju, zato što postaju neosetljiviji. Izgleda da nije slučaj da je gledaocima potreban sve ekstremniji sadržaj da bi se napalili.

Što se tiče uobičajenih tvrdnji da pornografija izaziva seksualno nasilje, ni one nisu potkrepljene istraživanjima. Na primer, nacionalni podaci SAD ukazuju na upravo suprotan zaključak, otkrivajući da je, iako je konzumacija pornografije u porastu, broj silovanja zapravo u opadanju.
Priznajemo, ovo istraživanje – kao i mnoga druga istraživanja vezana za pornografiju – je korelativno, što znači da ne možemo da utvrdimo uzroke i posledice. Međutim, ako postoji nešto što bi potkrepilo ideju da pornografija generalno dovodi do talasa seksualnog nasilja, to bi se u istraživanjima najverovatnije pokazalo.

Vredi napomenuti da je nekim istraživanjima utvrđeno da muškarci izloženi nasilnoj pornografiji više prihvataju nasilje nad ženama. Ovo otkriće je razlog za zabrinutost; međutim, pornografija nema ovakav efekat na veliku većinu momaka. Podaci ukazuju na to da je naša zabrinutost ovde zapravo veoma ograničenog dometa. Samo jedna vrsta pornografije (posebno pornografija sa nasilnim sadržajem, koja je, kao što je ranije primećeno, nepopularna i pojavljuje se manje često) je potencijalno problematična – ali, čak i tada, samo za muške gledaoce koji imaju određene osobine ličnosti (nepomirljivi su, ili im nedostaje empatije za druge).

Ali i pored svega navedenog, u Amerci bez sumnje postoji veliki problem sa seksualnim nasiljem – a zahvaljujući #MeToo, trenutno je u žiži. Ali hajka na pornografiju u svakom segmentu neće rešiti taj problem, zato što pornografija nije suštinski uzrok za to. Seksualno nasilje je postojalo i pre pornografije na internetu, i zapravo, bilo je još veći problem pre njenog nastanka.
Svi imamo tendenciju da za sve svoje seksualne probleme krivimo pornografiju, od seksualnog nasilja, preko stope razvoda, do porasta polno prenosivih bolesti. To ne čudi – na kraju krajeva, pornografija je laka meta, zato što ima malo onih koji je brane. Međutim, do sada je trebalo svi da naučimo da laka meta nije obavezno i ona prava.

Džastin Lemiler je spoljni saradnik Kinsi Instituta i autor bloga Seks i Psihologija . Njegova najnovija knjiga je Kaži mi šta želiš: nauka seksualnih želja i kako može da vam pomogne da unapredite svoj seksualni život. Pratite ga na Tviteru @JustinLehmiller