Ne verujte muškarcima koji žele ’fine’ žene

Današnji dan je počeo dobro. Obukla sam kožnu jaknu i patike, poljubila dečka, i odšetala na posao. Onda sam rekla „ćao" kolegama i otvorila laptop, da vidim o čemu se danas priča na internetu. Nije prošlo mnogo dok nisam ugledala članak koji je objavio FOKS Njuz o tome kako muškarci u stvari samo žele „fine žene". Dan je ostao dobar, samo je postao malo gluplji.

„Takvi su muškarci: žele žene koje je lako voleti", piše Suzan Venker, koja piše knjige o porodici i braku, u nameri da nauči „alfa" žene kako da prihvate svoju ženstvenost i prestanu da prepadaju muškarce, koji su „alfe po prirodi", navodno zbog testosterona. Ona finoću definiše kao „blagost, nežnost i dobrotu".

U snimljenom intervjuu, Venker svojim domaćinima na FOX Njuzu kaže da bi žene trebalo da dolaze kući sa svojih alfa poslova i budu „predusretlijve", i ne govore svojim muškarcima šta da rade. Iako mnoge žene danas veruju da je ovakav tip mizoginog razmišljanja ekstremno štetan po žensko oslobađanje, Venkerova kaže, „Mi smo te koje smo u stvari problem".

„Ovo je razumna žena", piše jedan muškarac u komentaru.

Kao novinarke koje rade za Broadly, muškarci nas redovno degradiraju na internetu, zbog toga što smo previše kritične, ili nedovoljno fine. Često slušamo da smo samice i gubitnice, i da treba da budemo silovane ili da imamo seks s muškarcima, i da bismo se tada osećale bolje. Ne mislim da je bilo koja od mojih koleginica blaga i nežna, ali sve su dobre. Jesu li „fine"? Verovatno ne, i mislim da nijednu od nas ne bi zanimalo da se zabavljamo sa nekim ko ne bi mogao da vari ženu koja ruši stereotipe.

Vekner je to napisala u ime žena, biti fina izgleda „znači da uradiš nešto lepo za njega, bez očekivanja da ćeš nešto zauzvrat dobiti". Pravi razliku između „lepog ponašanja" i toga kada si zaista fin, ali po mom mišljenju, uraditi nekom nešto lepo, iz dobrote tvog srca, te ne čini „finom"; to te čini saosećajnom i empatičnom – što su ljudski kvaliteti koji ne bi trebalo da se koriste za primoravanje žena da budu poželjne.

„Fine žene" su one koje su u klapaju u najniži zajednički imenitelj želja javnosti", kaže Mišel, moja koleginica, i po sopstvenim rečima, zla osoba. „Sve je to jebena fasada čija je svrha održavanje viševekovnih društvenih normi i igre parenja", kaže mi ona, dodajući da osoba sa kojom se trenutno viđa voli to što je „veoma zla" prema njoj.

„Baš kao što muškarce privlači ženstvenost, ili blagost, većinu žena privlači muževnost", piše Venker. Ovo je posebno iritantno, i zvuči kao nešto što bi mogao da pročitaš u nekom jezivom pamfletu za zabavljanje iz pedesetih godina. „Muževnost je čvrsta. Gruba. Preuzima kontrolu", definiše Venker.

Demarkus, jedan moj prijatelj koji ima dvadeset i nešto, kaže da ga privlače žene koje su „kul i ne podnose sranja, i koje se bore za svoja uverenja, kakva god da su". Njemu su ovakve žene atraktivnije delom i zbog toga što ga inspirišu. „Ovo nije neko duboko razmišljanje, ali što se tiče muškaraca kojima se dopadaju 'fine' žene, to ima mnogo problematičnih implikacija". Demarkus povezuje koncept „fine žene" sa odvratnim klišeom o „dobroj devojci".

„Mislim da su implikacije koncepta 'finih' žena u patrijarhalnom sistemu to što predstavlja 'idealnu' ženu koja ne dovodi u pitanje ili remeti status kvo", kaže Demarkus. „Ako žene nisu 'fine', onda ih obeležavaju kao „'gadure' ili 'zlice', zato što se ne uklapaju u kategoriju 'finih'. To je ograničavajuće i tupavo".

„Žene uče da kada su fine ili brižne, to znači da su servilne, kao da dobrota ženu automatski pretvara u miša – koga njen muž gazi", pokušava da objasni Venker. „To ne funkcioniše tako. Većina muževa nema nikakvu želju da gospodari svojim ženama, ali takođe ne žele ni da se svađaju sa njima. Sve što žele je mir. A što si finija, lakše će ga naći". Uf.

Ovi biseri mudrosti Venkerove deluju licemerno i zastarelo već decenijama. U radu iz 1977, „Fina devojka: društvena kontrola žena preko konstrukcije vrednosti", naučnica Grir Leton Foks se pita, „Ko stiče korist od konstrukcije 'fina devojka'? Više nego što drži žene podalje od nevolja, vrednosna konstrukcija fine devojke namenjena je tome da žene ne smetaju muškarcima". „Finoća nema nikakvu vrednost za žene", artikuliše ona. „Jedan od uticaja koje je feministički pokret imao na Ameriku je to što je počeo da oslobađa žene od strukture finoće".

Naravno da niko ne želi da se zabavlja sa totalnim kretenom, ali „takva tupava dihtomija pojednostavljuje složenost veza", kaže mi Demarkus.

Dženifer sebe opisuje kao „besnu kučku" koji muž voli – iako on poriče da je ona „besna kučka". Kao i Demarkus i Mišel, Dženifer svoje zle kvalitete gleda u okviru čitavog spektra ženskog identiteta. „Muškarac zaista može da voli ženu generalno", objašnjava Dženifer. „Te 'zle osobine' su samo deo njene ličnosti; nisam sve vreme zla, ali definitivno mogu to da budem kada se neko zeza sa mojim čovekom, decom i bliskim prijateljima".

Foks piše da je koncept „fine žene" strategija da se društveno „reguliše sloboda žene i uspostavi kontrola nad njenim ponašanjem u svetu". „Dobru devojku" ili „finu devojku" – kao što piše Venker – Foks smatra za devojku čije su osobine dobrota, blagost i vrlina. I dok „fino" može da bude privlačno na površan način, kada razmislimo o načinu kako je zalaganje za žene ograničeno u našem društvu kojim dominiraju muškarci, taj koncept počne da deluje mnogo zlokobnije. „Istina je da fine žene u stvari ne postoje", kaže Mišel. „Ne živimo u svetu u kome žena može sebi da dozvoli da bude istinski 'fina'".

U mejlu za Broadly, dr Elen Lamont, sociološkinja specijalizovana za rodna i porodična pitanja, objašnjava da je sprovela istraživanje kojim je otkrila da muškarci ne traže obavezno „fine žene". Lamont je intervjuisala 31 heteroseksualnog muškarca, starosti od 35 do 40 godina, i otkrila je da muškarci ne žele da budu ukalupljeni u stereotip „alfa mužjaka" od strane svojih partnerki, i da su kritični prema muškarcima koji su „dominantni" u svojim vezama sa ženama. I dok ovi muškarci nisu izrazili intersovanje za „zle" žene kao takve, generalno ih ipak zanimaju kvaliteti koji možda ne bi mogli da se povežu sa time da je neko „fin". Kao i Demarkusa, ove muškarce privlače „svojeglave" žene. „Zanimljiva, nezavisna partnerka je najvažnija stvar", objašnjava Lamont.

Društvo pokušava da ženu učini poniznom i podređenom, zbog čega je nastao feminizam. Seksizam i mizoginija nisu ništa novo, i očigledno nisu nestali; žene stalno uče da bi trebalo da im bude cilj da budu „fine". „Razvoj agresivnosti, veštine u fizičkoj aktivnosti, nezavisnosti u razmišljanju i delovanju, i odlučnosti u standardima ponašanja, i internih standarda samprocene se sputava kod žena u adolescenciji konstantnim pritiskom, prvo svojih vršnjaka i roditelja, a kasnije i sama devojka počne da teži tome da se ponaša kao 'fina devojka', i na kraju to i postane", piše Foks 1977.

U onom tupavom članku na FOKS Njuzu piše da žene moraju da rade na tome da budu fine, što je takođe istina, prema Foks. Ali za razliku od Verner, Foks na to ne gleda kao na cilj kome treba težiti, već više kao na oblik društvene kontrole. „'Fina' žena ili 'dama' je status koji se stiče, a ne dodeljuje", objašnjava Foks. „Biti fina ili dama se predstavlja kao dostižni ideal; zbog toga što svaka žena može da nauči da bude dama, od svake žene se očekuje i da se ponaša kao dama". A ovo je, objašnjava Foks, bolestan trik sa štapom i šargarepom, uz pomoć koje žene bivaju odvođene na put do poželjnosti, samo da bi na kraju shvatile da i dalje nisu dovoljno dobre. „Nečiji identitet 'dame' ili 'fine devojke' nikada ne biva konačno potvrđen", piše Foks. „Umesto toga, neprekidno je u opasnosti, i žena je pod pritiskom da iznova demonstrira svoju finoću u svakoj društvenoj interakciji".

Bilo da se žena nadmeće za zaposlenje, ili se trudi da bude poželjna muškarcima, „izgleda da postoji malo toga što žena radi što ne može da se iskoristi kao test za njenu finoću, i shodno tome, kao prilika da se ona kontroliše". A ako ne možete da budete „fine", ako insistirate da niste „blage" ili „nežne", same ste za to krive. Trebalo je više da se potrudite. „Drugim rečima, žrtva je zaslužila svoju sudbinu", piše Foks.

Još na VICE.com

Zabačena srpska sela u kojima muškarci kupuju albanske neveste

Treba li se ženiti u dvadesetim? Istraga

Žena koju su prosili devet puta vam priča o ljubavi