Quantcast
Intervju

Ovaj kanadski maneken ima više tetovaža na licu od tebe

Kaže da mu je cilj da postane najpoznatiji čovek na svetu.

Stephanie Mercier Voyer

Mora se ceniti implicitna mizantropija tetovaže na licu. Ko god dozvoli da mu se lice trajno obeleži mora da je potpuno ubeđen da će mu život zauvek biti sranje. Bila to suza ili ime nekog njanjavog repera, svaka tetovaža na licu glasno govori: „Baš me briga što krijete sitnu decu od mene i nećete da me zaposlite!"

Naravno, ima i izuzetaka kad ljudima ne da ide dobro ide u životu uprkos istetoviranom licu, već im ide odlično zbog istetoviranog lica. Da li bi Guči Mane bio poznat kao „najkul reper u zatvoru" da mu lice ne krasi prikaz korneta sa tri kugle sladoleda? Da li bi Stičizov Brick In Yo Face video bio tako nenormalno popularan da ovaj reper iz Majamija nije dao da ga po licu unakazi neki tinejdžer koji se loži na Tima Burtona i mitraljeze? Da li bi Zombi Boj iz saradnje sa Lejdi Gagom uspeo da izvuče čitav brend preskupih peškira, kondoma, i energetskih pića da ne izgleda kao kostur? Naravno da ne!

Uzmimo na primer kanadskog manekena Vina Losa, poslednjeg u nizu ljudi koji su odlučili da upropaste sopstveno lice tek onako bezveze. Ako je verovati njegovom YouTube videu – Zombi Boj za siromašne, savetuje slušaocu „BUDI ZAVISTAN" – cilj ovog dvadesetčetvorogodišnjaka je da postane najpoznatija osoba na planeti. Na licu i rukama već nosi poruke kao što su FAME, LICK, i BAISé MOI („jebi me"); telo mu je dobro izdefinisano ali bez ijedne dlake – osim majušnih istetoviranih na grudima.

Objektivno, bez tetovaža bio bi izuzetno privlačan. Dobro, priznajem da sam i uprkos ICONIC FACE natpisu na obrazu ovlažila čim sam se zagledala u te tamnosmeđe oči. Pošto sam mu satima mazila Apolonov pojas na HD ekranu i sanjala o svom imenu na njegovoj butini, odlučila sam da vidim to „ikonično lice" uživo i saznam zašto bi takav od mermera isklesani vrat sjebao SEX BOMB tetovažom. Evo kako je to išlo.

via Instagram.

VICE: Sa koliko godina si se po prvi put tetovirao?

Vin Los: Oko šesnaeste, sedamnaeste. Uradio sam Le Coq Sportif logo, pa posle i reči na rukama, i tu sam odlučio da više neću da radim nikakve slike i crteže – oni mi ništa ne znače. Možda to zvuči kao da imam pogrešan sistem vrednosti ili šta već, ali tetovaže nisu samo za mene. Ja hoću da ih drugi gledaju, hoću da delujem na njih. Svako ko me vidi treba da pomisli „Zašto baš FAME, kakav li je njemu život?"

Znači prija ti kad te ljudi tako gledaju?

Da. Kad se neko zbunjeno zagleda, znaš da te neće zaboraviti. Hoću da sagradim mitologiju, misteriju. Mnogi me pitaju da li mislim da ću nekad zažaliti, ali mislim da se nikad ne bih ni tetovirao da nisam bio odlučan.

Kako biraš reči i izraze kojima krasiš svoje telo?

Prilično površno. Gledam koji su hitovi na YouTube, pa uzmem reči iz tih pesama. Recimo, ovo Top of the World je iz Kataraks pesme, ali ujedno je i ono što ja želim. Namera mi je da vladam svetom. A što se tiče imena gradova, time želim da pokažem da smo svi mi na istom nivou. Granice još uvek postoje, ali ne kao nekad. Bilo da je neko iz, ne znam, Ciriha ili iz Sidneja, sve to ja mogu da personifikujem. Hoću da budem oličenje pop kulture. Hoću da kad neko posle sto godina pogleda moju sliku, odmah stekne utisak kakva je bila pop kultura oko 2010.

Kažeš da želiš da budeš najpoznatiji na svetu. Šta te toliko fascinira oko selebriti kulture?

Još nisam sasvim siguran zašto je baš to moja strast. Još kad sam bio mali, fascinirala me je Merilin Monro. I nisu samo ljudi nego i slava koja se vezuje za proizvode – na primer Starbaks, to svi na svetu znaju šta predstavlja. Marketinški aspekt me fascinira.

Znači, više te zanima proces koji stvara slavne ličnosti nego same ličnosti?

Tako je. Voleo bih da jednog dana i sam stvaram slavne ličnosti. Tek mi je 24 godine. Poslednjih par nedelja sam se stalno pojavljivao u medijima, ali još mi niko nije ponudio posao kao modelu. Mislim da nije u meni problem, nego ovde baš i nema te industrije. Mogao bih da „Ko jebe Kvebek" i odem u Njujork, ili da budem mali privrednik i nekako stvorim svoje tržište ovde. To drugo zahteva više vremena, ali mi se više i sviđa. Šteta je, imajući u vidu koliko ljudi živi ovde, što nemamo one prave zvezde u Montrealu. Nikad ne viđa kako nekog selebritija jure paparaci.

Voleo bi da postoji TMZ praksa u Montrealu?

Da, to bih hteo da stvorim, da osnujem tako neku kulturu, i onda da postanem milioner do 45 preko svojih časopisa, ili TV kanala, ili čega već.

Imaš li neki konkretniji plan?

Hoću da ovde stvorim mejnstrim medije koji prikupljaju šerove i lajkove, ono skroz kao američki, ali da nije quétaine (kič).

Da li bi se bavio američkim slavnim ličnostima ili lokalnim?

Pre svega lokalnim. Znam da je teško ljudima koji bi da uđu u šou biznis ali ne mogu. Meni, na primer, ako bi pisao neki nepoznati model ja bih pristao da ga objavljujem, možda ne bih mogao odmah da mu platim, ali jednog dana bi krenula i plata. Za početak samo bih ga snimio i objavio kratak tekst, kao, „najpoznatiji novi model u Montrealu", i sve tako. Da pružim ljudima priliku da se probiju. Moj posao bi bio da ih učinim slavnim. Ta moć je trenutno u rukama male grupe dosadnih i glupih ljudi.

courtesy of Maxime Girard-Tremblay.

Da li misliš da si površna osoba?

Ne, što? Izabrao sam šou biznis jer me to zanima. Trenutno radim u supermarketu i dođe mi da se ubijem, moram po hiljadu i jednu kafu da popijem da bih se pokrenuo. Treba mi stimulacija, da ustanem i krenem po sastancima, da fotkam i ostvarujem snove. Taj posao želim, ali ne zato što sam površan. Evo, moji roditelji ne bi hteli da pričam o njima.

Zašto?

Nezgodno je to. Ja sam uvek mislio da su oni ljudi širokih shvatanja, ali ispostavilo se da im je najbitnije kako neko izgleda. Možda deluje da sam i ja takav, ali to je samo zbog posla. Recimo da se neki moj drug sutra slupa i ostane sav unakažen, mene bi za to bolelo dupe, ne bi mi smetalo da ostanem uz njega, neću da sudim o ljudima na osnovu izgleda. Ali moji roditelji ne misle tako. Oni me osuđuju zbog tetovaža, već dve godine se nismo videli. Čujem se sa mamom jednom nedeljno, ali sa tatom uopšte ne.

Jesi li pokušao da im objasniš šta planiraš po pitanju razvoja karijere?

Ne. Prva dva meseca nismo uopšte govorili. Mislim da mama neće da me vidi uživo jer bi joj to teško palo. Ja sam se preobrazio svojevoljno. Da mi se desila saobraćajna nesreća, da li bi im tada smetalo kako izgledam? Ne, jer to ne bi bilo dobrovoljno. Ali neću ja da mislim o takvim ljudima. Živim svoj život, i baš me briga za sve druge. Neću nikom da sudim, ali ne dam ni oni da sude o meni.

Još na VICE.com:

Tetovaže nekad mogu da vam pomognu kod zapošljavanja

Tatu majstori o najluđim pop-kulturnim tetovažama koje su uradili

Tetovaže žena koje će vam isisati dušu svojim šupljim očima