Tanji i lakši laptopovi su nas sve zajebali

Jurnjavom za tanjim i laškim laptopovima, što je trend koji je pokrenuo Epl, izvisili smo za bolju performansu.

|
jul 27 2018, 6:28am

Fotografija: Apple

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Poslednjih nekoliko dana prisustvovali smo opštem zgražavanju javnosti nad Eplovim novim Mekbuk Pro laptopom, koji nudi opcioni vrhunski procesor i9, i nad tim kako je njegova performansa usporena do nivoa parodije, jer vremenom laptop počinje da se pregreva.

Pokrenut video snimkom Jutjubera Dejva Lija, koji demonstrira da je jedini način da izvučete Eplovu obećanu performansu iz Mekbuk Pro-a da ga držite u frižideru, talas nezadovoljstva bio je brutalan.

U hiljadama komentara na video snimak govore se stvari kao što su: “Au, ako ne može da zadrži čak ni optimalnu brzinu to je prilično tužno,” i “Epl treba da nudi frižider uz Mekbuk i9”, ali otrežnjujuća stvarnost jeste ta da je ova praksa normalna za sve laptopove — samo smo sada počeli češće da je viđamo.

Kako su se naša očekivanja menjala za to kako se posao obavlja na kompjuterima, tako je postalo popularno opteretiti lapotove čak i najzahtevnijim zadacima — kao što su video renderovanje, razvoj softvera i vrhunske video-igre. Bilo je zabavno biti deo te promene, a stvari koje sada možete da uradite sa laptopom su ludačke: VR u hodu ili renderovanje pokretne grafike u vozu, ali u svakodnevnom smislu, ta promena je uticala na našu percepciju značenja reči ‘performansa’.

Desktop kompjuterima je u prošloj deceniji opala popularnost, ali mnogi zadaci koje zahtevamo od naših laptopova prosto ne mogu da se takmiče sa sirovom snagom desktopa i fizičkim ograničenjima njihovog dizajna. Problem se, gotovo uvek, vraća na toplotu: ima je previše, a nema dovoljno prostora da je se rešimo.

Za promenu sa desktop kompjutera na lapotopove može da se okrive preduzeća i pokret ‘ponesi sa sobom sopstveni uređaj’, čiji je cilj bio da se uštedi novac. Umesto obaveze da obezbede kompjuter za svaki radni sto zaposlenih, poslodavac je mogao da im obezbedi laptop koji može da se koristi i u pokretu — ili čak od vas traži da donesete sopstvenu opremu. U VICE Mediji, na primer, većina zaposlenih dobija Eplove laptopove.

Kompanija tako štedi novac, a vaš radni sto dobija stanicu za priključivanje, pa ste srećni kad znate da možete da koristite svoj udoban, poznati uređaj. Ali cena toga je da će čak i najskuplji laptop morati da se pomuči kako bi izvršio konkretne zadatke jednog pristojnog desktop kompjutera.

Jurnjavom za tanjim, laškim laptopovima, trend koji je pokrenuo Epl, istovremeno sa laptopovima koji su zamenili desktopove kao naše primarne uređaje, znači da smo izvisili za bolju performansu - i to se u skorije vreme neće popraviti nabolje.

Šta se dešava?

Kočenje usled pregrevanja nije nešto od čega pati samo Epl: svaki postojeći laptop će se u nekom trenutku suočiti sa toplotnim ograničenjima, ali da li je to uopšte primetno zavisiće od brojnih različitih promenljivih, uključujući faktor oblika i kapacitet hlađenja.

Kad kupujete laptop, primetićete da proizvođači poput Epla koriste izraze kao što su “Turbo Boost” i “brzina do 4.8 GHz” ne objašnjavajući šta to tačno znači. Brzina procesora od 4.8 GHz, koji Epl navodi za petnaestoinčni Mekbuk Pro, zapravo je brzina procesora ‘u najboljem slučaju’, koja se postiže samo u kratkim naletima kad je to vašem kompjuteru potrebno, a podložna je brojnim uslovljavanjima.

Ako igrate igru kao što je Fortnite, na primer, igra će od vašeg procesora tražiti da omogući bržu performansu, a procesor će postepeno pokušati da poveća operativnu frekvenciju kako bi pružio maksimalnu moguću performansu u okviru toplotnog okvira mašine.

Taj maksimum je sputan i snagom i toplotnim ograničenjima, i tu se prvi put srećemo sa problemima: laptopovi se obično zagrevaju zato što su tanji, sa ograničenim prostorom za smanjenje toplote upotrebom ventilatora i odvodima toplote.

Toplotna ograničenja i kočenje variraju među različitim setovima čipova, ali Intel misli na taj prag kao “Temperaturu za aktiviranje TCC-a”. Ta podešavanja ne mogu da se promene i s razlogom su skrivena od korisnika: zbunjujuća su i velike brojke koje omogućuje Turbo Boost zvuče bolje ako izostavite ovaj deo. Intelova detaljna specifikacija u ARK-u, koja pokriva sve od veličine CPU-a do maksimalne temperature koju može da dostigne, namerno ne spominje ove mere.

U zavisnosti od toga koji laptop imate, ove mere mogu biti i drugačije. Sa alatkom kao što je HWInfo for Windows možete da vidite kada se pokrenula Aktivacija TCC-a: na većini laptopova to je stalnih 80-90 stepeni Celzijusa tokom dužeg vremenskog perioda. Ona, međutim, može da bude i mnogo niža, što znači da kako se vaša mašina zagreva, brže se i usporava.

Vlasnici Mekbuk Pro-a mogu da koriste besplatni alat po imenu Intel Power Gadget da nadgledaju i utvrde ovo. Linus Tech Tips iskoristio je dotičnu alatku kako bi ustanovio kako se uređaj koči na oko 90 stepeni, samo 20 minuta nakon što je izašao iz kutije. To se verovatno neće desiti dok pretražujete internet, ali ukoliko opteretite mašinu čak i na kratak vremenski period, verovatno ćete i vi dostići taj plafon.

Kočenje usled pregrevanja normalna je praksa u industriji laptopova, ali ga je teško razumeti zbog Intelovog neuhvatljivog marketinga koji skriva pravu brzinu procesora iza velikih brojki kao što su ‘turbo boost’ ili “quad core”. 4.2GHz zvuči brzo, a sasvim sigurno je bolje nego 4.0GHz, ali kad se sve vreme kočite, to vam neće značiti mnogo, a da ne govorimo o tome da se procesor samo ponekad ‘bustuje’ na tu brzinu.

Iz perspektive korisnika, kočenje obično izgleda ovako: isprva će vaša mašina biti neverovatno brza, ali što više budete radili svoj posao, temperatura će više rasti. Čim mašina dostigne stalnu temperaturu koja prelazi TCASE, laptop će tiho početi da se koči, i igre će se mučiti da održe brzinu frejmova ili će poslovi kao što su renderovanje video snimaka duže da traju.

Ovo je, uzgred budi rečeno, razlog zašto laptopovi za igranje igara često izgledaju ogromno: oni su gigantski da bi u njih stalo više hardvera za hlađenje pre nego bilo čega drugog. Čak i takozvani ‘tanki i laki’ gejming laptopovi su apsolutne jedinice, zato što hardver čije su performanse važne zahteva što veći protok vazduha.

Jurnjava za tankim

Eplova nezajažljiva glad za tanjim, koju vidimo u svim ajfonima i mekovima, izgleda da je u ovoj kompaniji konačno došla na naplatu. Njen novi hardver najmoćniji je do sada, ali faktor forme izneverava performansu na papiru, zato što laptopov faktor forme znači da je on toplotno ograničen.

iFixIt-ovo rastavljanje mašine Mekbuk Pro 2018, iznad, razotkriva problem: svaki inč ove mašine prepun je hardvera, što oduzima prostor ventilatorima i minijaturizovanim odvodima toplote postavljenim na vrh mašine kako bi je hladili. Iako je ova količina hlađenja dovoljna za prohteve većine poslova, profesionalne alatke kao što su Blender 3D ili XCode brzo će dostići toplotni plafon, a performansa će patiti.

Osim da Mekbuk učini debljim — što je, za Epl, nečuveno — malo je toga što kompanija može da uradi da bi ovo razrešila. To takođe nije jedina toplotno ograničena mašina koju Epl pravi. Posle godina i godina ćutanja, Epl je 2017. konačno priznao da vrhunski Mek Pro stagnira “[…] zato što smo se u dizajnerskom smislu saterali u toplotni ćošak, ako smemo tako da se izrazimo.”

Na debljim laptopovima u istoj klasi težine/performanse kao Mekbuk 2018, kao što je Dell XPS 15, stalna toplota malo je bolja zbog više dostupnog prostora na postolju —ali čak i ta mašina na kraju pati od sličnih muka sa kočenjem.

Zato što je novi Mekbuk toliko tanak, ta toplota prosto nema gde da ode, a vrlo je malo načina da se ona smanji putem ventilatora — kao posledica toga temperatura raste brže, jer ta toplota ne može da se istisne.

Neki preduzimljivi vlasnici laptopova koriste alate kao što su ThrottleStop da bi uradili undervolt CPU-a, što korisnicima omogućava da smanje voltažu CPU-a, smanjujući tako toplotu i potencijalno izvlačeći bolju performansu iz ovih mašina. Raditi to, međutim, nije poenta: vi i ja nemamo vremena za to, a za ova ograničenja trebalo bi da znamo pre kupovine.

Problem nije u kočenju

Iako je marketinškoj praksi industrije laptopova svakako potrebna prodrmavanje kako bi korisnicima ove realnosti bile jasnije, nije zapravo u tome srž problema: problem su očekivanja ‘pro’ industrije. Od divelopera do videografa, svake godine svi imamo sve zahtevnija očekivanja od manjih, tanjih laptopova, iako bi umesto toga zapravo trebalo da koristimo desktop kompjutere. Ti ljudi su glasna manjina, sa specifičnim potrebama, i mislim da nikad neće biti zadovoljni.

Desktop kompjuteri su izašli iz mode kako su se potrošači više okretali tabletima i pametnim telefonima, i postalo je sve veći smor održavati više različitih mašina usaglašenim. Deluje gotovo apsurdno držati džinovsku kutiju ispod stola da biste mogli da radite svoj posao, kad već imate superkompjuter u džepu, i zašto onda laptop ne bi mogao to isto? Ako ste korisnik Vindouza i Linuksa, možete da sastavite sopstveni PC ako vam zatreba sirova snaga, koji je sasvim pristupačan i jeftin. Fanovi macOS-a, međutim, prepušteni su na milost i nemilost Epla.

Eplova prodaja, međutim, više nije orijentisana ka tim ljudima: njegovi laptopovi su paketi sve-u-jednom dizajnirani za mase, a ne za profesionalne korisnike. To što ih mi i dalje koristimo nuspojava je njegovog uspeha, i kvaliteta Mekovog brenda, a realnost je ta da oni nisu uvek najbolja mašina za dati posao.

Ovo šteti Eplovim najzahtevnijim korisnicima više nego bilo kom drugom, zato što su oni praktično ostavljeni bez opcija kao posledica ograničenog Mekovog desktop izbora. U odsustvu budućeg rifreša Mek Pro-a, jedina vrhunska opcija koja neće patiti od kočenja dostupna korisnicima jeste iMac Pro, koji dolazi sa visokom cenom.

Postoji, međutim, i drugi način: veći laptopovi.

Da su profesionalni korisnici zaista Eplova ciljna grupa, kompanija bi mogla da redizajnira ove laptopove tako da koriste starije, deblje faktore oblika Mekbuk Pro-a iz 2015. godine. Sa tim prostorom na raspolaganju i poboljšanjima u dizajnu procesora, on bi mogao bolje da hladi isti hardver i iz njega izvlači bolju performansu — ali to se nikad neće desiti. Deblji laptopovi značili bi priznanje neuspeha.

Tanje i lakše je sjajno, i ako želimo da budemo sasvim iskreni, svi smo pali na njegovu privlačnost. Nesrećna realnost za sve nas kojima su neophodne ove mašine za rad jeste da prosto nisu dovoljno dobre i rado bismo prihvatili deblje mašine u zamenu za hardver koji nije ograničen toplotom. Epl insistira na tome da su ovi novi Mekbukovi za ‘pro korisnike’ i iako imaju neke od najboljih dizajnova hardvera u toj klasi danas, oni prosto ne izdržavaju ako ih opteretite dovoljno jako.

Mekbuk Pro uopšte nije pravljen za profesionalne korisnike, to je samo jedna privlačna marketinška mašina pravljena da se proda bogatom ‘prorisniku’ koji to ionako neće primetiti. To je postalo jasno još od uvođenja Touch Bar-a i smrti SD ulaza — a ionako im donosi gomilu novca.

Više na VICE
VICE Channels