Музика

Kako izgleda kada na Beer Fest odeš zbog koncerta, a ne zbog piva

Rošin je plesala.

pisao Vuk Bošković; fotografije Nemanja Đorđević
16 Avgust 2018, 10:06am

Sve fotografije: Nemanja Đorđević

Teško je prihvatiti kao stvarnost činjenicu da ljudi uživaju u Beer Festu, iako je očigledno da to rade, i pored svih razloga koji ukazuju da za to nema logike. Cela stvar je oduvek izgledala i izgleda kao jedna velika promocija svih proizvođača piva uz koju je zakačen festival. Što ništa nije loše samo po sebi, ali ne izgleda privlačno.

Svi festivali sveta moraju da prave balans između samog festivala i davanja prostora kompanijama koje u stvari čine festival mogućim (jer nije kao da će da od karata da se zaradi) ali Beer Fest ima još toliko otežavajućih okolnosti: dešava se u avgustu, i to na prostoru koji je podjednako udaljen od grada i od reke tako da najgore atmosferske karakteristike obe stvari utiču negativno na njega; besplatan je, što znači da podjednako funkcioniše i kao festival i kao mesto za izlazak; traje tokom radne nedelje; i najgore od svega - muzika je uglavnom užasna.

Dobro, to je možda preterano ("o ukusima se ne raspravlja" lol) - ne postoji ništa novo i zanimljivo u muzičkom smislu na festivalu već je on sigurna svirka za bendove i izvođače koji su kulturološki poslednji put bili relevantni kada je broj godine počinjao sa 1.

Ali sinoć, Beer Fest je na otvaranju, pokušao da zakorači u novom pravcu. Na potpuno posebnom stejdžu, koji je za razliku od ostalih, sponzorisala duvanska, a ne pivska kompanija (ishod uživanja u proizvodima i jednih i drugih je isti lol), na binu je u ponoć izašla Rošin Marfi sa svojim bendom.

Zbog konstrukcije stejdža, uske ciljne grupe i muzičkog žanra hedlajnera, svirka je više podsećala na klupsku nego na festivalsku. A intenzitet Rošin je celo iskustvo učinio nečim što je smisleno raditi u ponoć tokom radnog dana iako su komarci svuda, a temperaturu, u ovim novim okolnostima globalnog zagrevanja kada cela stvar počinje da se vidi i oseća, nije bilo briga što je noć.

Moloko koncert sa EXIT festivala se i dalje koristi kao lestvica za poređenje svakog drugog muzičkog nastupa i onda je sasvim logično što se Rošin više igrala sa njom nego što ju je preskala.

Sve je počelo na vreme, sve je bilo uvežbano, zategnuto, pripremljeno. Bez tehničkih problema, bez improvizacija, bez iznenadnih promena. Rošin je sve vreme levitirala između đuskanja i plesanja dok je sa bendom izvodila malo skraćenu verziju uobičajnog nastupa od 14 pesama.

Kičma koncerta su bile pesme sa njenog poslednjeg albuma iz 2016. na koji su se onda kačili hitovi “You Know Me Better” i “Overpowered”. Publika je pevala, đuskala, snimala sebe i stejdž i fotkala Rošin koja je pravila kostimsku promenu skoro bukvalno između svake pesme. Kostim je čak bio i kodiran pa je tokom svakog hita oko vrata nosila istu mašnu.

Na kraju je naravno izvodila Moloko pesme, “Forever More” i “Sing It Back” (plus odličnu “Flash Of Light” na bisu), tokom kojih se za pevanje oslonila na publiku, a za plesanje na promoterke duvanske kompanije koje je na njihovo oduševljenje, izvela na stejdž. Ovo je bilo i više nego logično jer ne postoji osoba kojoj posle 19 godina stalnog izvođenja ne bi bilo muka od ponavljanja “Sing it back, bring it back.”

Razlika između ostalih nastupa na Beer Festu i Rošin je razlika između onoga što Beer Fest jeste i onoga što želi da bude. Festival je i dalje klub u popularnom letovalištu u kome se lokalni bend svira “ex-yu rok” dok pijani posetioci pevaju kao da su na karaokama. Ono što bi mogao da bude je festival na kome muzičke zvezde izvode impresivne, autentične i vrhunski profesionalne nastupe koji ostavljaju dugoročni utisak na posetioce. Rošin je bila prvi korak u maratonu.

Pogledajte još fotografija ispod: