Žene kroz objektiv fotografkinja iz Srbije

Ako je nešto pozitivno obeležilo ovu godinu to je ujedninjena ženska snaga i jak osećaj sestrinstva. Prema izboru američkog rečnika Merijam-Vebster, "feminizam" je čak proglašen za reč godine. Čini se da se iz godine u godinu ženski glasovi stvarno malo jače čuju, ali se i prave, realne ženske slike češće viđaju. Tokom ove godine fotografkinja Amanda de Kadenet pokrenula je projekat #Girlgaze, sa ciljem da se u njega priključi što više žena koje će predstaviti realnu perspektivu kroz koje devojke vide svet. Hiljade fotografkinja se priključilo, ali glavni cilj ovog projekta je da pre svega skrene pažnju na broj fotografkinja- ne svih koje postoje u svetu jer ih ima dosta- već na koje se ne zapošljavaju. Većinu kreativnih projekata vode muškarci, pa je Amanda ovo videla priliku da alarmira fotografkinje.

Girlgaze predstavlja kako mlade žene gledaju na svet. Ovom prilikom, izabrali smo za vas nekoliko omiljenih fotografija žena koje su snimile žene i pitali autorke o ženama koje ih inspirišu i o tome šta za njih znači pojam "ženskosti".

Dok fotgrafišem žene osećam se kao da tražim, uglavnom slobodu, koju sam smatrala izgubljenom. Mislim da nadokađujem deo života u kom nisam znala ko sam i u kom sam radila ono šta se od mene očekuje.

Na mojim fotkama je uvek potreba da ih predstavim što slobodnije, u nekom zanosu ili momentu gde će biti svoje. Dosta izražavam žensko telo, i to njegovu eksplicitnu stranu. Moguće je da je takav senzibilitet proistekao iz moje prethodne zatvorenosti i poteškoće da se pokažem ili istaknem. Stoga iz fotografija izvlačim krajnosti ženske privlačnosti.

Devojke koje najčešće (volim da) fotografišem su one koje mi se najduže zadrže u životu, jer pored njih jedino uspem da steknem svoju potpunu slobodu u ponašanju, kao i one oko mene, što mojim fotografijama jako prija.

Ženskost može biti sve, svih boja i oblika- od najkrhkije nežnosti do agresivne grubosti. Zavisi od osobe ili motiva koje fotografišem a verovatno i mog trenutnog raspoloženja.

Ženski pogled na svet jeste drugačiji od muškog i otvara mnoge nove horizonte. To se vidi kada se fotografiše žena, pogotovo ako i u fotografkinji postoji taj poriv. Obožavam žene u mnogim svojim pojavnostima i često me inspirišu na razne projekte, ali mnogo više u odnosu na nešto drugo, a ne nužno u relaciji mene kao žene fotografkinje koja fotografiše ženu.

Oduvek najbolje radim sa onima koje poznajem i upravo lepota te intime koju delimo mi je i najinspirativnija. Ali zanimljivo je fotografisati i one koje sam tek srela jer se stvara neka posebna atmosfera vezana za taj trenutak i spoj novih senzibiliteta.

Devojke koje fotografišem su deo moje svakodnevice i njihove trenutke mi je zanimljivo da zabeležim.

Nekih osam-devet godina se bavim fotografijom, računajući i prve neozbiljne momente.
Uvek se u početku dok fotografišem neku devojku osećam detinje stidljivo, ali se u nekom momentu potpuno oslobodim. Ženstvenost na fotografiji za mene predstavlja neku sirovu i neisforsiranu senzualnost koju pokušavam da iznesem iznad površine. Volim devojke koje se ne pretvaraju da su nešto sto nisu. Prepuštenost i iskreno davanje sebe su mi lepi. I naivnost u lepoti i seksualnosti.

Teško mi je da definišem osećaj prema fotografisanju žena. Pre bih rekla da imam izgrađen odnos prema tome u kakvoj atmosferi ih fotografišem, kako sam ih obukla i u koje poze namestila. Onda dolazi i dobar osećaj kada vidite kadar kojim ćete biti zadovoljne.

To su sve moje drugarice i naravno sestra, a skoro sam uradila seriju sa jednom rediteljkom koju sam videla i upoznala prvi put na dan fotografisanja. U suštini, to su osobe koje me inspirišu svojim fizionomijama.

Ženstvenost je subjektivna i pojedinačna i u mnogo čemu zavisi od unutrašnjeg bića, tako da mislim da se najviše odražava ponašanjem i energijom; svakako više nego odećom, šminkom i nakitom.

Za mene je ženskost u pokretu i pogledu. Najviše me inspiriše prirodna lepota, takve devojke i volim da vidim ispred objektiva. Mislim da je važno da devojke znaju da ne moraju da budu modeli da bi istakle svoju ženstvenost, najbitnije je da imaju neku energiju koja ih izdvaja I samopouzdanje, jer fotoaparat to voli.

Na većinu mojih fotografija i razvijanje pravca kroz fotografisanje žena, učestvovala je i književnost koju sam studirala. Jako je bitno podstaći ženu da se oseća slobodno i dozvoliti joj da bude ono što ona zapravo jeste. Vrlo je bitno istaći da svaka žena u sebi ima ogromnu seksualnost, koju često zapostavi i ne ispoljava usled mnoštva faktora. Ljubav prema sebi i prema svom telu je jedna jedinstvena stvar,koja nikada ne treba biti zapostavljena.

Sve žene sveta trebalo bi ponovo da se ujedine. Trebalo bi da se međusobno podržavamo. Žene koje fotografišu žene su osobe koje se razumeju i pričaju istim, "nemuštim" jezikom. Muškarci jako teško mogu izvući istu emociju, a to je ono što uvek manjka na fotografiji. Estetika nije uvek presudna, već empatija osobe koja je na njoj. Inspiracija nije samo u lepoti, već u obliku tela, snazi i dominaciji žena. Devojke sa kojima sarađujem uglavnom su izabrane po nekim ranijim njihovim slikama, koje sam imala prilike da vidim na društvenim mrežama. Danas je takva vrsta komunikacije najrazvijenija. Verujem da mi se žene vraćaju uvek kao podsetnik da su nesto naučile, stekle novo iskustvo i spoznaju o sebi. Jer kroz njih spoznajem i sebe. Nekada uočim i ličnu emociju koja se razvija u potpuno drugom biću, što u meni budi potpuno nove horizonte.

Dobro se osećam kad fotografišem bilo šta što u meni izaziva emociju. Sa devojkama je utoliko lepše zato što razmenjujete reči, osmehe i energiju.

Mislim da se žena mnogo bolje oseća u prisustvu druge žene. Na žensko društvo su već navikle i razvija se osećaj bliskosti. Pretpostavlljam da je slično i pred objektivom. Do sada sam najviše radila sa mlađim devojkama, to mi je nekako došlo prirodno i sa njima je lepo raditi. Sada kada sam razvila svoj izraz volela bih da idem dalje i da se bavim zrelijom ženskom lepotom i da više istražujem i mušku lepotu. Devojke kada se opuste pokažu stranu sebe za koju nekada ni one ne znaju da postoji. Sada radim sa dosta devojaka koje nisam prethodno poznavala i super mi je da na samom snimanju ostvarim sličnu vezu kao sa nekim koga već poznajem. Taj osećaj da ti se potpuni stranac prepusti je fenomenalan i jako oslobađajući i za mene kao fotografkinju i za devojku koju fotografišem.

Kad fotografišem žene osećam se sigurno, u poznatom okruženju, svesna njihove kompleksnosti, njihovih mana i vrlina. Mislim da je jako važno da postoje žene koje fotografišu žene zbog uzajamne podrške, podsticaja, jačanja svesti o različitim vrstama lepote žene. Subjektivan osećaj igra veliku ulogu. Najviše volim da radim sa onim devojkama koje su po nečemu posebne, zanimljive, koje su više od lepog lica, jer lepota je relativna stvar. Promenljiva, prolazna.

Inspirišu me one koje se osećaju dobro u svojoj koži i koje se ne plaše da me puste da ih predstavim onako kako ih doživljavam.

Žene su uglavnom opuštenije pred objektivom. Najviše fotografišem devojke koje dobro poznajem i koje mi veruju. Sada sve češće upoznajem ljude kroz objektiv, što predstavlja jedan potpuno drugačiji i izazovniji pristup. Ono što smatram ženstvenim je suptilna igra stava, misli i izražavanja.

JOŠ NA VICE.COM:

Žene će nadživeti svoju ušteđevinu

Pitali smo žene koliko im je važna visina muškarca

Beogradski "Boiler room" u fotografijama