Karadžić osuđen na doživotnu kaznu zatvora

U drugostepenoj presudi on je osuđen zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

|
20 Mart 2019, 2:04pm

Fotografija: Beta-AP/ Jerry Lampen

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu osudilo je na doživotni zatvor prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. U drugostepenoj presudi on je osuđen zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od 40 godina neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična. Pretresno veće je pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina, prenosi RTS.

Osim jednog delimično usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz njegove žalbe su odbačeni.

"Pretresno veće nije uvažilo Karadžićevo fundamentalno pravo da ispita svedoke protiv sebe po žalbenoj osnovi 31, kaže Žalbeno veće. Ova greška je štetna i Žalbeno veće delimično prihvata žalbenu osnovu 31." Ostatak žalbe je Veće odbilo".

Žalbeno veće potvrdilo Karadžićevu nameru da učestvuje u udruženom zločinačkom poduhvatu za zločine u Sarajevu. Žalbeno veće ukazuje da Karadžić nije pokazao da postoji greška u delu prvostepene presude koja se odnosi na nameru da se počini genocid u Srebrenici. Navedeno je da je znao za zločine u Kravici. Žalbeno veće nije našlo greške u zaključku prvostepene presude u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice. Sudija je rekao da Karadžićeva odbrana nije uspela da dokaže da nije postojala namera genocida.

Kako navodi AP Karadžić nije pokazao skoro nikakvu reakciju u trenutku kada je predsednik Žabenog veća sudija Van Josen iz Danske čitao presudu. U sudnici je u trenutku čitanja presude odjeknuo aplauz, prenosi ova agencija.

Moralna odgovornost

Advokat Radovana Karadžića rekao je da njegov klijent oseća "moralnu odgovornost" za ratne zločine počinjene tokom oružanog sukoba.

Međutim, kako je rekao, Karadžić se ne slaže sa međunarodnim sudom za ratne zločine da on snosi "individualnu krivičnu odgovornost".

Advokat Karadžićeve odbrane Piter Robinson je rekao da je Karadžić rešen da nastavi borbu da skine ljagu sa svog imena.

"On kaže da je danas politika trijufovala nad pravdom. Žalbeno veće je prešlo preko nepravednog suđenja i nefer presude", rekao je Robinson.

Robinson je rekao da je Karadžić "pozvao svoje pristalice da se ne upuštaju u bilo kakvo nasilje".

Incidenti uoči presude

Izbio je incident i policija je zatražila da se ukloni transparent "Radovan Karadžić-genocid i Adolf Hitler-holokaust". Policajci su zatražili da se transparent ukloni s obrazloženjem da isticanje Hitlerovog imena nije primereno, navodi N1.

Drugi incident desio se kada je nepoznati muškarac došao sa zastavom Srbije, a nakon negodovanja okupljenih, on je mesto događaja napustio uz poruku ''da će se vratiti''. Muškarac je nosio i transparant na kojem je pisalo da je ''Mehanizam politički sud''.

Provstepena presuda

Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale "najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

Na prvostepenu presudu žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Karadžić, koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008, zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.

Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana iz Urugvaja, Hose Solasa iz Španije i Vilijam Sekule iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.