Upoznajte tipa koji slika portrete sira

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na MUNCHIES

Majk Džino slika sir. Kremaste brazde brija; guste, prošarane buđave sireve; fetu začinjenu biberom. „Moj život je prepun guste boje i slasne hrane", kaže on. Ovo putovanje sa sirom je počelo 2001. kao deo njegove magistarske teze, i kao reakcija na tradicionalna dela mrtve prirode na kojima su naslikani voće i cveće. „Sve to mi je bilo toliko dosadno, da mi nije palo na pamet da slikam stvari iz života". Kao reakcija na tu dosadu i kao način da sebe počne da shvata manje ozbiljno, Džino se okrenuo kiču, počeo da slika igračke i gumene patke, što mu je omogućilo da se fokusira na oblike i boje. A onda je došlo meso.

Džin je jednoj svojoj koleginici slikarki obznanio da je toliko gladan, da želi da zagrize u veliku, sočnu šniclu onako kao što deca žvaću gumene patke. Ona se nasmejala i ohrabrila ga, pa je Džino sledećeg dana odlučio da kupi rozbratnu – koju naziva „kvintesencijalnom šniclom nad šniclama". Kada mu je mesar dodao šniclu, brzo se vratio u svoj atelje da zabeleži njene detalje pre nego što potamni. Njegovi napori su rezultirali jednom naslikanom slikom – posle čega je usledila bogata večera. „Pojeo sam svog modela", kaže on, širokog osmeha.

Džino je okačio rad usred serijala slika igračaka po kojima je postao poznat, ne shvatajući koliko će taj čin sve promeniti. „Moje kolege i mentori nisu mogli da prestanu da analiziraju tu jednu sliku. Pomogli su mi da shvatim da mi je u tom slučaju bilo više stalo do modela, i da je rezlutat toga slika višeg nivoa." Ono što je počelo kao šala, pretvorilo se u otkrovenje".

Evo šta je umetnik Mark Rajden napisao o tome što koristi meso kao temu: „…Postoji taj paradoks da znamo kako je ta slasna rozbratna završila na mom tanjiru. Izgubili smo bilo kakvo poštovanje za to, i pored konceptualnog uticaja, meso jednostavno ima veoma snažan vizuelni kvalitet… dovoljno je atraktivno da bude predmet umetničkog dela. Veličanstveno je slikati meso. Tako je lako transcendentovati reprezentativno u apstraktno".

Ovi dvojaki osećaji ne samo da su ostavili utisak na Džina, već su i odslikavali evoluciju njegovog rada. Počelo je kada je za svoj 40. rođendan dobio poklon vaučer Di Bruno Bros, legendarne delikatesne radnje za sir i ostale đakonije. „Odlučio sam da ludujem i potrošim svih 25 dolara na jedan kolut sira".
U to vreme je pravio pauzu od slikanja. Ekonomija je propala, kaže on, „što je ubilo svaku šansu da se umetnička dela prodaju", i on se povukao i samo crtao slaninu, sebi za dušu. To jest, do trenutka kada ga je taj kolut sira od 25 dolara – buđavi, stari kravlji sir pod imenom Gorvid Kerfili – ponovo privukao platnu. „Kada sam video taj kolut – kod njega je postojalo nešto što me je nateralo da pomislim, 'O moj bože, moraš da naslikaš ovaj sir pre nego što ga pojedeš".

Džino slika i drugu hranu (u rasponu od krofni do sušija), ali poslednjih šest godina, glavni fokus mu je na siru. „Sir je jedan od najsavršenjih modela; njegova tekstura se posebno dobro uklapa sa načinom na koji ja nanosim boju. A proces slikanja sira mi je proširio razumevanje i poštovanje za potkulturu gurmanluka uzdignutih na nivo umetnosti".

Džin beleži kolutove i grumenje sira u ateljeu osvetljenim sunčevom svetlošću, u Filadelfiji. Brz je i radi posmatrajući pravi sir, a ne fotografije. „Kada ih slikam direktno, postižem bolje rezultate, zato što me čak i miris inspiriše i pomaže mi da dođem do suštine onoga što slikam. A motiv mi je da ga pojedem kada završim. To je prijatan osećaj".

Džino je do sada naslikao skoro 300 slika sireva – i pojeo je svaki model. Mnoge od ovih radova je organizovao u interaktivnu mapu sira koja ističe „osobenost pojedinačne vrste sira, istorijat i region iz koga potiče, i sve ljude koji su povezani s njim. „Slika i tekst otkrivaju dubinu tih veza. Na primer, u odlomku za Manzano Blue Moon, on piše:

„Pomislio sam da bih mogao da ga naslikam sa grumenom odlomljenim od koluta, jedan pored drugog. Međutim nisam mogao da odolim da ga ne probam. Kada sam video koliko je zreo, koliko mnogo gnjecavog kozjeg sira je počelo da curi skoro smesta, shvatio sam da moram da radim brzo. Kada sam osetio da mogu da napravim kratku pauzu, rešio sam da pojedem parče koje sam isekao od koluta. Bio je tako lagan, pahuljast i kremast, najsavršeniji kozji sir koji sam ikada jeo. Posebno dobro ide uz svežu jabuku…"

Iako je Džino uvek cenio estetiku hrane generalno, slikanje sira je produbilo njegovo uvažavanje. „Ljudi koji se bave sirom – proizvođači, prodavci, trgovci i ljubitelji sira – se prema meni odnose sa toliko poštovanja i ljubavi – da ne mogu jednostavno da sednem i slikam sir, uživajući samo u estetici. Svestan sam koliko rada i vremena se utroši na njegovu proizvodnju, života vezanih za njega, zajednice koja zavisi od njega – zajednice koja je živa, pruža mi podršku i inspiriše me".

Još na VICE:

Konobari beogradskih restorana savetuju kako da ne uprskate na prvom dejtu

Ljudi rangiraju alkoholna pića u Srbiji od najgoreg do najboljeg

Šta treba da jedemo posle seksa - istraga