Uprkos tortama, poklonima, pažnji, duvanju svećica, postoje ljudi koji ne vole svoje rođendane i svake godine reše da ih iskuliraju. Što i nije toliko loša ideja. Ma koliko bili šljokičasti i svečani, rođendani vrlo često znaju da ostave neke ozbiljne traume, naročito u detinjstvu. Setite se svih neprijatnih trenutaka i te ogromne babaroge od pažnje koja korača ka vama. Setite se svih dosadnih rođaka koji su dolazili kod vas i smarali vas baš na taj "vaš" dan, a da ne pričamo o čuvenoj traumi "A šta ako se niko ne pojavi?" koja vas je uvek proganjala dan pred veliko slavlje. Priznajte, ponekad ni svi kul pokloni nisu vredeli proživljenog stresa i neprijatnosti, a vrlo često se dešavalo da se ovaj dan pretvori u potpunu katastrofu gde jedva čekate da isterate sve drekavce iz kuće i legnete u svoj topli krevet i proklinjete one rođene 29. februara.
Reklame
Zamolili smo neke ljude da nam ispričaju najmračnije rođendaske traume iz detinjstva zamotane u ukrasni papir sa mašnicom na vrhu.
Ova sa rajfom sam ja
TRAUMA SA PRASETOMOvo je fotografija baš sa tog zlokobnog rođendana. Punila sam pet godina i sa svakim gostom koji je dolazio sam se slikala posebno u dvorištu, ja sam insistirala. Jedan brat, idiot, je namerno šutnuo siroto prasence koje smo čuvali u dvorištu i ono ga je posle ujelo za stopalo. Zbog ovog incidenta sve je otišlo naopako i ja nisam stigla da se islikam sa svim gostima kao što sam planirala. Dan posle, zaklali su ovo prase za koje sam bila jako vezana jer su smatrali da je agresivno zbog napada na mog retardiranog brata. Plakala sam ceo rođendan i posle njega. - Sanja, 28MONSTRUM TEČASvi imamo nekog člana familije kog ne podnosimo i zbog kog smo se krili ispod kreveta kada dođe u goste. Kod mene je to u detinjstvu bio moj debeli, zajapureni, zadrigli, hronično znojavi teča sa stalnom aromom vinjaka u dahu. Nisam ga često viđao, uglavnom za slave, sladbe i rođendane. Slavio sam osmi rođendan i to je bio prvi rođendan kada sam pozvao drugare iz odeljenja kod mene na gajbu. Naravno došao je i monstrum teča. Prvo mi je razvukao obraze iz sve snage, a onda je došlo na red i ono što najviše mrzim - vuča ušiju. Toliko me je jako povukao uši da su mi se noge odvojile od tla, a ja sam imao osećaj kao da me podigao do meseca. Ceo rođendan i svi pokloni ostali u senci mojih crvenih bridećih ušiju. - Đorđe, 23
Reklame
UPLAKANE HALJINESvaki rođendan koji je podrazumevao oblačenje mene u haljine, navlačenje hulahopki koje moram da "pazim" je bio traumatičan. Svaki. I svaki se završavao sa mojim odranim kolenima i pocepanim čarapama, jer sam uvek birala da se igram sa braćom i ostalim dečacima. I nekako se desilo da sam svaki svoj rođendan završila plačući. Najčešće jer se potučem sa braćom koja su uvek želela da mi ukradu rođendan i pažnju koju sam zahtevala. - Maša, 26ROĐENDAN NA NOVU GODINUImala sam tu nesreću da sam iz mamine utrobe ispala baš 31. decembra. Dok sam bila baš mala ovo mi je čak bilo i simpatično jer mi je mama pričala priče kako me je umesto rode doneo Deda Mraz njoj i tati. Pored prokletstva zbog kog sam za razliku od druge dece, koja su dobijala dva poklona za ove dve prilike (rođendan i Novu godinu), ja sam uvek dobijala jedan, postojala je još jedna užasna stvar, a to je da mi je uvek jako malo dece dolazilo rođendan. Uglavnom su to bila braća i prve komšinice. Kada sam malo porasla, situacija se promenila jer se vremenom nekako ustalilo da ljudi za doček dolaze kod mene na žurku. Međutim kada sam bila mala je bilo baš sjebano, uvek mi je malo dece dolazilo na rođendan. Te 2000. godine, za moj 11. rođendan - nije došao niko. Sva deca su očigledno imala pametnija posla, a s obzirom na to da su i moji roditelji otišli na doček, ja sam svoj rođendan proslavila sa babom, plišanim medom i Grand šouom koji je išao na televiziji. Horor. - Ana, 28
Reklame
Ja sam ovaj jedini skenjani na slici. Doduše takav sam stalno, ne samo na rođendanima.MOJ POSLEDNJI PROSLAVLJENI ROĐENDANBio sam šesti razred osnovne i sećam se da sam slavio rođendan u klubu simfonijskog orkestra. To malo zvuči rojalno, ali zapravo je u pitanju običan klub. Ne mogu tačno da se setim razloga zbog kojih mi je to bio najgori rođendan u životu, ali pamtim da je došlo malo ljudi i da je "didžej" bio baš sranje. Recimo, kad smo mu tražili da pusti Eminema, on je pustio Soldier, najdebilniju pesmu. Niko se nije dobro provodio, a ta devojka koja je na prošlom rođendanu htela da pleše sa mnom, sada nije htela. Mislio sam da će je to držati barem godinu dana, ali očigledno nije.Znam da sam plakao tokom skoro čitavog rođendana. Svi su me nervirali, a naročito brat, koji se jadan i trudio da me oraspoloži, ali to je sve bilo kontraproduktivno. Na kraju je dj pustio "Opa opa" od Luisa i jedan ortak me je zagrlio i pevao "Sve ću da ti dam", a ja sam ga zbunjeno gledao. Nakon toga sam prestao da slavim rođendane. Doduše, proslavio sam osamnaesti, kao, moralo je, ali to je bio jako čudan period u životu, pa ne želim ni da ga računam. - Uroš, 26LOZINKEU ranim razredima osnovne škole bilo je popularno slaviti rođendane u klubu koji se zvao Borsalino, u Negotinu. Nagruvani šećerom iz sokova, grickalica i torte, razleteli bismo se na terenima obližnjeg stadiona i igrali tada popularnu igru "Lozinke". Sama po sebi igra je traumatična. Poenta je podeliti se u dve grupe - jedna beži, druga juri. Grupa koja beži smišlja reč i svaki član dobija po jedno slovo. Kada te uhvate, cilj grupe koja juri je da sazna koje je tvoje slovo. To postižu dobro isprobanom metodom kroz istoriju - mučenjem. Neću zaboraviti kako su me razapeli na gol od stative i vukli ruke na različite strane dok nisam izustio jebeno slovo "M". Mada, bolje sam prošao od ortaka koji je pokušao da muči drugaricu, a zauzvrat je zauvek ostao upamćen kao lik koga je pretukla devojčica naočigled svih. Imala je jaku ruku i pobedili smo samo zahvaljujući njoj. - Stefan, 26Još na VICE.com:Scene iz domaćih filmova koje su nas traumirale u detinjstvuOvi ljudi iz Niša su proslavili rođendan rupi u asfaltuVodič za tvoj prvi dečiji rođendan u dvadesetim
UPLAKANE HALJINESvaki rođendan koji je podrazumevao oblačenje mene u haljine, navlačenje hulahopki koje moram da "pazim" je bio traumatičan. Svaki. I svaki se završavao sa mojim odranim kolenima i pocepanim čarapama, jer sam uvek birala da se igram sa braćom i ostalim dečacima. I nekako se desilo da sam svaki svoj rođendan završila plačući. Najčešće jer se potučem sa braćom koja su uvek želela da mi ukradu rođendan i pažnju koju sam zahtevala. - Maša, 26ROĐENDAN NA NOVU GODINUImala sam tu nesreću da sam iz mamine utrobe ispala baš 31. decembra. Dok sam bila baš mala ovo mi je čak bilo i simpatično jer mi je mama pričala priče kako me je umesto rode doneo Deda Mraz njoj i tati. Pored prokletstva zbog kog sam za razliku od druge dece, koja su dobijala dva poklona za ove dve prilike (rođendan i Novu godinu), ja sam uvek dobijala jedan, postojala je još jedna užasna stvar, a to je da mi je uvek jako malo dece dolazilo rođendan. Uglavnom su to bila braća i prve komšinice. Kada sam malo porasla, situacija se promenila jer se vremenom nekako ustalilo da ljudi za doček dolaze kod mene na žurku. Međutim kada sam bila mala je bilo baš sjebano, uvek mi je malo dece dolazilo na rođendan. Te 2000. godine, za moj 11. rođendan - nije došao niko. Sva deca su očigledno imala pametnija posla, a s obzirom na to da su i moji roditelji otišli na doček, ja sam svoj rođendan proslavila sa babom, plišanim medom i Grand šouom koji je išao na televiziji. Horor. - Ana, 28
