Autorke o ženskoj strip sceni regiona: Ona se budi

Svaki strip je ženski strip.

|
sep 21 2018, 8:43am

Ženska strip scena postoji oduvek, verovatno jednako dugo kao i muška.

Mnogi ne znaju da su prve strip umetnice u Srbiji bile žene koje su se još početkom dvadesetog veka probile na umetničku scenu Srbije. Poznata srpska umetnica Ljubica Cuca Sokić je tokom studija crtala strip za časopis Pravdu, a posle rata radila je ilustracije za Poletarac, Zmaj, Pionir, Pionirske novine. Izradila je ilustracije za više od trideset dečijih knjiga. Beta Vukanović se takođe bavila ilustracijama i karikaturama i značajno doprinela razvijanju ženskog lika i njegovoj reprezentaciji u umetnosti. Veoma značajno ime je svakako i Desa Glišić, prva karikaturistkinja u Jugoslaviji, urednica Ježa i možda prva prava strip autorka koja se svojom "Darom nijagarom" razvila kultni strip i značajno doprinela slobodnom predstavljanju junakinja.

Desa Glišić, Dara Nijagara

Srećom, u poslednjih dvadeset godina situacija se znatno menja. Tokom sedamdesetih i osamdesetih na scenu stupaju autorke koje staju rame uz rame sa svojim muškim kolegama i počinju da svoje radove objavljuju javno, jasno definišući svoje zanimanje kao "strip autorke". Danas, naš region ima puno strip autorki, ali njihov rad nećete moći da vidite baš na svakom sajmu ili festivalu stripa, niti će on biti nominovan za neku nagradu, što ne znači da on ne postoji.

Materijalni i pravi dokaz za njihovo postojanje i ogroman talenat je i nedavno otvorena izložba "Ona se budi/ BD Egalité" u Francuskom Institutu u okviru koje je organizatorka Jana Adamović sakupila dela autorki iz regiona i Francuske, sa ciljem da se podigne svest o mestu koje one zauzimaju u ovoj oblasti, ali i o pitanjima koja proizlaze iz njihovog položaja, pre svega o pitanju njihove nevidljivosti, bilo da su Srpkinje, Hrvatice, Slovenke ili Francuskinje. Nina Bunjevac, Dunja Janković, Tea Jurišić, Helena Janečić, Maja Veselinović, Ivana Armanini, Irena Jukić Pranjić, Iva Atoški, Sanja Stepanović, samo su neka od velikih imena strip scene u regionu, čiji su radovi izloženi. Ali, ono što je još važnije, tu su i dela prvih strip autorki Srbije koje sam pomenula, kao i nekih novih, mladih umetnica.

- Želela sam da prikažem da nas autorki stvarno ima u velikom broju, da naš rad ne zaostaje za radovima muških kolega, da je tu jedna raznovrsnost koje uopšte nije ograničena nečim što se zove "ženski strip" - kaže Jana, organizatorka izložbe i strip autorka za VICE.

Jana Adamović, organizatorka izložbe i strip autorka

Jana mi priča da se broj autorki povećava, da ima sve više mladih devojka koje rade stripove, objavljuju ih onlajn, imaju svoje vebkomike, ili svoje fanzine.

- Generalna situacija u svetu stripa u Srbiji je teška, pa se albumi ređe izdaju, ali internet je definitivno pomogao mnogim autorkama da prikažu svoj rad i da se međusobno povežu - kaže ona.

Jedan od velikih momenata za sve autorke širom regiona bilo je objavljivanje antologije "Ženski strip na Balkanu" urednice i strip autorke Irene Jukić Pranjić 2009. godine.

- Na televiziji sam gledala neku reportažu, koja se bavila bizarnim slučajevima u Hrvatskoj (čovek za koga se lepe kašike, žena magnet itd.) i onda su u jednom trenutku u istoj toj emisiji prikazali devojčicu koja crta stripove. Na kraju reportaže voditelj je zaključio kako je ona jedina devojčica koja crta stripove u Hrvatskoj. Ja sam tad shvatila da ljudi ne znaju koliko da ovom području postoji strip autorki i da to treba učiniti vidljivim - priča mi Irena.

Ona je želela da javnost sazna koliko profesionalnih devojaka i žena ima u ovoj sferi, jer su mediji malo znali o njima i smatrali ih čudom prirode. Postojale su neke publikacije, ali ne one koje se bave ženama koje su profesionalno u ovome.

Irena Jukić Pranjić, strip autorka i urednica antologije "Ženski strip na Balkanu"

Ivana Armanini iz Zagreba je na strip sceni već dvadesetak godina. Osnivačica je platforme Komikaze, ali i autorka projekta Femicomix koji se bavio afirmacijom žena u strip stvaralaštvu.

- Mislim da se ženska strip scena u regionu probudila. Ženama se ređe nalazi anagažman, imaju manje prostora, plaćaju se manje i onda su sve više ljute i sve više rade i to je jedna odgovorna situacija jer se radom menja stvarnost - kaže ona.

Pre Irenine antologije svakako treba pomenuti i Feminus Stripus Ludens, časopis koji je 2002.godine objavila grupa Luna iz Vršca. Časopis je okupio mnoštvo autorki iz regiona, a tema je označena kao "Ženska prava su ljudska prava".

Ivana Armanini, strip autorka iz Zagreba

Međutim, pitanje koje već godinama opseda strip scenu i koje se povremeno provlači je termin i definicija "ženskog stripa", koji mnogi različito tumače. Neki ga tumače kao strip o "ženskim temama" kao što su oblačenje, šminkanje, neki kao feministički strip, a neki kao erotsko štivo za muškarce.

- Žene su kao i muškarci raznoliki, imaju raznolike inspiracije, senzibiltete, načine na koje crtaju, pišu i tu je ceo jedan spektar emocija i karaktera što znači da je ženski strip jednako raznolik kao i muški. Ne postoji ujednačen stil niti tip tema. Mi se na jednak način bavimo ovim kao i muškarci. Žene se bave svim vrstima stripa, superherojski, novinski, geg strip, preko strip dnevnika, andregraund stripa, sve je zastupljeno, čak i mange - smatra Irenja Pranjić Jukić, a ova izložba svedoči upravo tome: velikoj raznovrsnosti.

Dunja Janković (desno) i Tea Jurišić (levo)

Na izložbi se nalaze i radovi Dunje Janković, na čiji sam strip Richterova igra nedavno odlepila kupivši ga u galeriji Muzeja Suvremene Umjetnosti u Zagrebu. Ona mi je rekla da pre svega i ona kada joj se nešto svidi prvo pročita strip, pa pogleda ko je autor i primeti da li je to muško ili žensko.

Meni jako važna tema o kojom sam želela da pričam sa autorkama je predstavljanje junakinja. Čitajući stripove kao klinka vapila sam za predstavom žene koja će u nekom trenutku nešto reći ili uraditi, a da to nije obožavanje glavnog junaka. Ili da na primer nema velike sise. Irena je i autorka stripa "Emisija emocija" u kom je glavna junakinja naučnica, čiji se patenet zalouptorebljava da bi negativac mogao da zloupotrebljava i manipuliše masom, i ona na kraju glavnog negativca strpa u ludnicu.

- Žene mogu biti slobodne da biraju karijere koje steretipno nisu kao namenjene njima, tako da u tom smislu mislim da se granice pomeraju jer nas je sve više i stereotipi o rodnim ulogoma se ruše - kaže ona.

Jana mi priča kako želi da njene junakinje pre svega budu pune života.

- Ne mora da bude neka super žena već jednostvano jedna prava i realna osoba koja ima i svoje mane i svoje vrline i strahove i slabe tačke, i snagu. Možda ne mora da bude uopšte uvek pozitivan lik, može da bude i antiherojka, što da ne. Ali da se odmakne od lepušastih damica koje junaci spašavjau, mislim da je to odavno prevaziđeno - zaključuje organizatorka izložbe.

Nina Bunjevac

Ivana Armanini na primer, u svojim radovima nema junakinje, više je inspirišu crteži koji su na rubu apstrakcije, eksperimenta, grafita.

- Ja se više bavim apsktraktnim junakinjama - kaže ona kroz smeh. I upravo ovo svedoči njihovoj različitosti.

S obzirom na to da je strip može da bude jedno jako sredstvo borbe i aktivizma pitala sam Dunju koliko je to prisutno kod naših regionalnih autorki.

- Kao i svaki drugi medij koji prenosi poruku, tako i strip moze biti područje edukacije i osvještavanja. Međutim, i sama prisutnost ženskih autorica u strip mediju, bez obzira da li se bave socijalno osvještenim temama, već je bitna stvar, jer nudi raznolikost razmišljanja i drugačije poglede na stvarnost i umjetnost - kaže Dunja i zaključuje da su junakinje koje su nam potrebne osvešćene, znatiželjne i uporne žene i devojke.

Helena Tanečić

Tokom razgovora sa ovim autorkama, zajedno zaključujemo da se ženska strip scena stvarno budi i da je autorki sve više. Tuđi uspesi motivšu neke nove mlade žene i tako se njihov broj širi i nadamo se da će jednog dana biti izjednačen sa autorima. Sve autorke su napomenule da sa svojim kolegama imaju super saradnju, ali ono što su one naznačile, a i što ja kao neko ko konzumira strip kulturu mogu da potvrdim je da ih je na sajmovima i festivalima možda malo manje nego što bi trebalo da bude.

- Ima nas sve više na festivalima i sjamovima, ali ipak smo i dalje malobrojnije i nekad se desi da se to predstavlja kao da nas i nema, često se dešavaju gafovi, da organizatori zahvale svima ali ne pomenu imena autorki, ili kaže kako su tu i neke "dame", što je bezveze. Kada vi ne pomenete ime autora, gubi se i njegov rad. Sa te strane bih volela da je više svesti - kaže Jana.

- Volela bih da me neko nekad pozove kao autorku, a ne samo kao žensku autorku - kaže Ivana Armanini.

Maja Veselinović

I dok sa nestrpljenjem čekamo novu knjigu Bezimena Nine Bunjevac koja će se uskoro pojaviti kod nas, prošetajte i pogledajte ovu izložbu zajednice umetnica koja definitivno raste i osnažuje se i izađite iz geta zvanog "ženski strip" jer svaki strip je pre svega, strip, a za mnoge umetice verovatno još niste čuli.

Više na VICE
VICE Channels