VICE sa Rastom u bekstejdžu koncerta u Areni

Napraviti koncert u Areni u Srbiji predstavlja svojevrsnu mernu jedinicu uspeha i popularnosti, kao kad se na vašaru uz pomoću udaranja čekićem pokazuje koliko je neko jak. Domaći bendovi tako obično obeležavaju jubileje, planirajući famoznu "Arenu" i godinu dana unapred pre svega da bi uz pomoć sponzora sklopili finansijsku konstrukciju, jer znaju da ne mogu računati na broj prodatih karata.

U pitanju je celokupno organizaciono napinjanje i zamahivanje čekićem da bi teg stigao do pobedničkog zvonceta, tj. kako bi se stvorila slika nekakvog značaja i "Arena" proglašena osvojenom.

Za Stefana Đurića, Rastu, "osvajanje Arene" je nešto sasvim drugo. Budući da je već više od deset godina na sceni svako ko je pratio rad ovog muzičara, njegov pristup poslu, neodustajanje od toga da se igra fuzijom žanrova rege, dancehall, repa i svega što mu se učini interesantnim plus imajući sluha za ono što ljudi vole, a uz sve to koristeći sve što mu internet revolucija pruža — njegov uspeh zaista ne treba da čudi.

Ljudi se danas preispituju ima li formalno obrazovanje smisla — Rasta je sa petnaest godina batalio školu i rešio da se posveti muzici, muzici i isključivo muzici. Iz ove perspektive gledano to nije bila kocka, to je bio logičan potez. E, pa isto tako mu i ovaj nastup u Areni dođe logičan.

Međutim, dok kao povlašćen gost sa zelenom narukvicom sedim u besktejdžu atmosfera je u potpunosti iskulirana, kao da je u pitanju još jedan nastup od sto u nizu. Oko njega sedi njegova ekipa, a najbliži drugari mu stižu redom kao da mu dolaze na rođendan.

Bleji se kao iza zidića u školskom dvorištu, a on je njen centar. Svako sa zelenom narukvicom je njegov i kao što piše u instukcijama za obezbeđenje, poverenje je toliko da je njima omogućeno — mogu svuda da uđu i šetaju i sveee sa njima. Obezbeđenje i tehničari su više nego ljubazni.

Kažem mu da je sve jako opušteno, kao da nije ogroman koncert već tezga. On mi objašnjava da je to jedini način da se stvari rade, iako on, a i svi drugi znaju kako se stvarno osećaju iznuta.

Priča mi još i šta je sve scenski osmislio za nastup, od kola intervente koje će zpaliti na bini do razvaljenog flamingosa. A kada ga pitam da li je sve ovo organizvao kao nekakav jubilej ili presek priče, sasvim jednostavno kaže da ljudi traže koncerte i spektakl.

Kaže da je prerastao nivo klubova. I da, uostalom, ako hoće da vodi lejbl i da njegovi izvođači isto pune Arenu, onda on mora na svom primeru da nauči kako se to radi, ukači sistem i na kraju krajeva rizikuje svoju lovu, a ne tuđu. Mada je istakao da je na dan koncerta preostalo samo 900 karata u prodaji i da je u potpunosti nezavisan ušao u celu priču, bez sponzora i bez leđa.

Veoma mlada producentkinja iznova odlazi do stejdža i vraća se, izveštava kao napreduje punjenje sale mada se oko toga niko ne uzbuđuje.

Rasta je super raspoložen i priča anegdote sa letovanja. Komentarišu se novi instagram modni trendovi. Samo je jednom morao da pozove telefonom i nešto ozbiljnije kaže jednom delu organizacije u vezi sa time da se postaraju da u loži u kojoj mu je važan gost ima sve što je dogovoreno.

Očigledno je da on sve drži u svojim rukama. I verujem da ga između ostalog zbog toga i gotive ljudi kao što je Coby, a koji je veoma uzbuđeno najvaljivao svoje gostovanje na koncertu. Pored njega, Rasti su se na bini pridružili i Cvija i Elena Kitić.

Vreme u bekstejdžu je brzo prošlo, ekipa je lagano odšetala do bine. Rastu je obezbeđenje neprimetno sprovelo do bekstejdža bekstejdža po dodatnu opremu, zatim do bine iza belog platna i šou je pred skoro punom arenom mogao da počne.

Pogledajte još fotografija iz bekstejdža i sa koncerta.