Photo by Flikr user Xiaobin Liu (CC BY 2.0)
Dve hiljade je osamnaest godina, i Fejsbuk je postao sranje. Ne možeš ništa više da vidiš na njemu osim maminih mutnih slika vašeg psa, objava veridbe poznanikovih prijatelja poznanika koji su te bezveze dodali još 2011., i političkih traktata od po osamsto reči od onog tipa koji je na faksu pokušavao da te regrutuje za „komunističku socijalu“. Sve će to u doglednoj budućnosti biti samo jedno veliko digitalno groblje.Znači, da se ratosiljam bede dok je vreme? Ali evo treća je već godina kako planiraš da se skineš sa Fejsbuka a i dalje si tu. Verovatno ti je ovaj tekst iskočio upravo preko Fejsbuka, dok traćiš svoju pauzu za ručak na besmisleno skrolovanje kao da ti život od njega zavisi.Da, definitivno bi trebalo da se skineš? Ili možda…? Treba. Hoćeš, sigurno, zar ne? Ma da, kako da ne. Ali opet, sa druge strane, da li? Evo, da ti mi nabrojimo sve razloge za i protiv skidanja. Hoćemo, kako da nećemo.PLUS: BIĆE TI LAKŠE DA IZBEGNEŠ DRUŠTVENE AKTIVNOSTI
Gle, neka devojka koju znaš iz osnovne poslala ti je poruku preko Fejsbuka? Aha, znači dolazi u London na neku audiciju, otkazali su joj smeštaj, nema gde u ovolikom gradu da prespava osim kod tebe. Sreća pa ste u kontaktu preko tih divnih društvenih mreža. Ne brini, smaraće te samo četiri jebena dana i noći, vući će te u Soho, pevaće po kuhinji.MINUS: NEĆEŠ VIŠE BITI U KONTAKTU NI SA KIM, JEBIGA
Uprkos pokušajima kao što su RA, Dice, i razni drugi programi za pijano kupovanje karata za festivale u poslednji čas, Fejsbuk je ipak najkorisnija platforma za pronalaženje sadržaja i aktivnosti koje te stvarno zanimaju. Ako ga se odrekneš, do kraja života ćeš retroaktivno slušati priče o žurkama koje se ne smeju propustiti, jer se niko neće setiti da te negde uživo pozove. Fejsbuk ti čak nudi mogućnost da klikneš da si interested kod nekog dešavanja na kom nemaš nameru da se pojaviš, ali tvoji prijatelji to ne znaju pa misle da živiš aktivno i znaš ljude uživo i stvarno izlaziš iz kuće da se s njima vidiš. Popularnost je jedna velika prevara, čista iluzija.PLUS: MANJE ĆEŠ SE IZLAGATI JAVNOM IZRUGIVANJU
Cimeru je bilo dosadno jednog mamurnog nedeljnog popodneva pa je odskrolovao par godina unazad na tvom tajmlajnu i našao neku blamaroznu sliku sa prve godine i lajkovao je, pa se ona vratila na svačiji fid, i sad se ceo svet opet smeje tvojoj frizuri. Ovo se dešava svakih šest do osam meseci, i baš bi bilo lepo da ljudi sa kojima se danas družiš nemaju priliku da vide sramotne detalje iz tvoje ružne prošlosti od pre par godina, zar ne bi to bilo fantastično?MINUS: MANJE ĆEŠ SE ČESTO JAVNO IZRUGIVATI DRUGIMA
Sa druge strane, ništa bolje nego kad drugu iskopaš status iz juna 2007. u kom priznaje da jedva čeka da izađe novi Doctor Who, i da kreneš da ga komentarima podjebavaš oko toga sve dok svi zajednički poznanici ne kreju to da lajkuju, a drug te prijavi Zakerbergu.PLUS: ONO KAO, ZAO JE TAJ FEJSBUK
Ne bih da zvučim kao nečiji deda koji u garaži i dalje skuplja hranu u konzervama, zlu ne trebalo, za „ako opet krenu“, ali mislim da se svi leta gospodnjeg 2018. možemo složiti da je Fejsbuk ima za svašta da odgovara, od uništenja demokratije i širenja govora mržnje, do brojnih slučajeva strimovanog nasilja.MINUS: BEZ NJEGA ĆE TE GLEDATI KAO DA NISI NORMALAN
Ako se danas odrekneš Fejsbuka, biće to kao da se odrekneš glutena davne 2012., pre nego što su bezglutenske dijete bile izmišljene. Ceo svet će te gledati kao da nisi normalan. Jeste, sranje je što danas više niko mlađi od 45 godina ne postuje ništa, i što ti je mama najaktivniji FB prijatelj, ali sa druge strane, danas Fejsbuk nemaju samo borci za prava muškaraca, masovne ubice, i tvoj tata. Sačekaj još koju godinu, da počnu polako i drugi da ga masovno bataljuju.PLUS: IMAĆEŠ VIŠE VREMENA ZA ZABAVU
Možda se sećaš knjiga, i televizije, i odlaska u krevet pre ponoći? Ja nekad gledam nešto na laptopu i shvatim da već pola sata nisam proverila šta ima novo na Fejsbuku, i krene da me trese nervoza pa moram sve da pauziram i odem da malo odskrolujem po Fejsu, čisto da se smirim. Da posisam još malo sa plavo-bele sise i saznam da je neki tamo otišao u Berlin i sad pita koje bi lokacije trebalo da poseti. Stanje je toliko kritično da bi i sami vlasnici Fejsbuka hteli da malo popustimo i ređe ga koristimo. Uzela sam da čitam White Teeth Zejdi Smit ali nisam ni stranicu okrenula. Htela sam da počnem da slušam Bitlse ali nemam kad. Nisam ni „Engleskog pacijenta“ odgledala. Možda bih sve ovo uradila da ne trošim po četiri sata dnevno na skrolovanje kroz nebitne statuse. Možda bi mi taj „Engleski pacijent“ danas bio omiljeni film.MINUS: IMAĆEŠ VIŠE VREMENA ZA RAZGOVORE UŽIVO I SAMOKRITIKU
Šta, kao, pričaćeš da ljudima licem u lice po ceo dan? Da nećeš možda da proćaskaš sa kolegom dok na poslu čekate u redu za mikrotalasnu? Da nećeš da se obratiš starici koju na vozu viđaš svakog jutra? Nećeš valjda da se posvetiš sebi i svojim osećanjima, da dobro razmisliš o tome šta radiš sa svojim životom i kuda ideš? Apsolutno ne. Najiskrenije, sve to zvuči kao strašno loša ideja. Zadržaćeš Fejsbuk. Svi ćemo ga zadržati.
Reklame
Gle, neka devojka koju znaš iz osnovne poslala ti je poruku preko Fejsbuka? Aha, znači dolazi u London na neku audiciju, otkazali su joj smeštaj, nema gde u ovolikom gradu da prespava osim kod tebe. Sreća pa ste u kontaktu preko tih divnih društvenih mreža. Ne brini, smaraće te samo četiri jebena dana i noći, vući će te u Soho, pevaće po kuhinji.MINUS: NEĆEŠ VIŠE BITI U KONTAKTU NI SA KIM, JEBIGA
Uprkos pokušajima kao što su RA, Dice, i razni drugi programi za pijano kupovanje karata za festivale u poslednji čas, Fejsbuk je ipak najkorisnija platforma za pronalaženje sadržaja i aktivnosti koje te stvarno zanimaju. Ako ga se odrekneš, do kraja života ćeš retroaktivno slušati priče o žurkama koje se ne smeju propustiti, jer se niko neće setiti da te negde uživo pozove. Fejsbuk ti čak nudi mogućnost da klikneš da si interested kod nekog dešavanja na kom nemaš nameru da se pojaviš, ali tvoji prijatelji to ne znaju pa misle da živiš aktivno i znaš ljude uživo i stvarno izlaziš iz kuće da se s njima vidiš. Popularnost je jedna velika prevara, čista iluzija.
Reklame
Cimeru je bilo dosadno jednog mamurnog nedeljnog popodneva pa je odskrolovao par godina unazad na tvom tajmlajnu i našao neku blamaroznu sliku sa prve godine i lajkovao je, pa se ona vratila na svačiji fid, i sad se ceo svet opet smeje tvojoj frizuri. Ovo se dešava svakih šest do osam meseci, i baš bi bilo lepo da ljudi sa kojima se danas družiš nemaju priliku da vide sramotne detalje iz tvoje ružne prošlosti od pre par godina, zar ne bi to bilo fantastično?MINUS: MANJE ĆEŠ SE ČESTO JAVNO IZRUGIVATI DRUGIMA
Sa druge strane, ništa bolje nego kad drugu iskopaš status iz juna 2007. u kom priznaje da jedva čeka da izađe novi Doctor Who, i da kreneš da ga komentarima podjebavaš oko toga sve dok svi zajednički poznanici ne kreju to da lajkuju, a drug te prijavi Zakerbergu.PLUS: ONO KAO, ZAO JE TAJ FEJSBUK
Ne bih da zvučim kao nečiji deda koji u garaži i dalje skuplja hranu u konzervama, zlu ne trebalo, za „ako opet krenu“, ali mislim da se svi leta gospodnjeg 2018. možemo složiti da je Fejsbuk ima za svašta da odgovara, od uništenja demokratije i širenja govora mržnje, do brojnih slučajeva strimovanog nasilja.MINUS: BEZ NJEGA ĆE TE GLEDATI KAO DA NISI NORMALAN
Ako se danas odrekneš Fejsbuka, biće to kao da se odrekneš glutena davne 2012., pre nego što su bezglutenske dijete bile izmišljene. Ceo svet će te gledati kao da nisi normalan. Jeste, sranje je što danas više niko mlađi od 45 godina ne postuje ništa, i što ti je mama najaktivniji FB prijatelj, ali sa druge strane, danas Fejsbuk nemaju samo borci za prava muškaraca, masovne ubice, i tvoj tata. Sačekaj još koju godinu, da počnu polako i drugi da ga masovno bataljuju.PLUS: IMAĆEŠ VIŠE VREMENA ZA ZABAVU
Možda se sećaš knjiga, i televizije, i odlaska u krevet pre ponoći? Ja nekad gledam nešto na laptopu i shvatim da već pola sata nisam proverila šta ima novo na Fejsbuku, i krene da me trese nervoza pa moram sve da pauziram i odem da malo odskrolujem po Fejsu, čisto da se smirim. Da posisam još malo sa plavo-bele sise i saznam da je neki tamo otišao u Berlin i sad pita koje bi lokacije trebalo da poseti. Stanje je toliko kritično da bi i sami vlasnici Fejsbuka hteli da malo popustimo i ređe ga koristimo. Uzela sam da čitam White Teeth Zejdi Smit ali nisam ni stranicu okrenula. Htela sam da počnem da slušam Bitlse ali nemam kad. Nisam ni „Engleskog pacijenta“ odgledala. Možda bih sve ovo uradila da ne trošim po četiri sata dnevno na skrolovanje kroz nebitne statuse. Možda bi mi taj „Engleski pacijent“ danas bio omiljeni film.MINUS: IMAĆEŠ VIŠE VREMENA ZA RAZGOVORE UŽIVO I SAMOKRITIKU
Šta, kao, pričaćeš da ljudima licem u lice po ceo dan? Da nećeš možda da proćaskaš sa kolegom dok na poslu čekate u redu za mikrotalasnu? Da nećeš da se obratiš starici koju na vozu viđaš svakog jutra? Nećeš valjda da se posvetiš sebi i svojim osećanjima, da dobro razmisliš o tome šta radiš sa svojim životom i kuda ideš? Apsolutno ne. Najiskrenije, sve to zvuči kao strašno loša ideja. Zadržaćeš Fejsbuk. Svi ćemo ga zadržati.