Svi krvavo zarađujemo novac. Okej, neki više, neki manje krvavo. Ne mogu da kažem da čovek u rudniku radi jednako naporno kao ja koji slušam Despasito nedelju dana. Ali poduhvat celonedeljnog slušanja lationameričkog hita koji je razvalio top liste nije naivan i niko to pre mene nije uradio. Dobro, neka bude olakšavajuća okolnost to što ne radim za veliki novac.U svakom slučaju, koliko god napora uložili u zarađivanje, poslednje što želite je da vam taj novac ispari. A opet, ogroman broj mladih se uz suze oprašta sa novcem mnogo pre kraja meseca, isključivo zbog loših finansijsko-organizacionih navika. Novac prosto nestaje i kao da ništa ne možemo da uradimo po tom pitanju.
Reklame
Ili možemo?Novac trošimo zato što, u najvećem broju slučajeva, kupujemo stvari. Znam samo jednog čoveka koji ima finansijskih problema zato što redovno gubi novac. Pritom ga ne gubi na kocki, nego ga bukvalno gubi, po stanu ili ulici, kao što gubite šnale ili decu. Ali ostalima novac uglavnom nestaje zato što kupuju gluposti, ukoliko ne računamo obavezno plaćanje računa, koje takođe može da se prebaci za sledeći mesec.Kako nisam antikapitalista (čak suprotno – potpuni kapitalista) ne želim da zagovoram stvaranje nekakvog utopijskog društva u kome ljudi nemaju frku s novcem, tako što novac ne postoji. Ali pokušao sam da izlistam stvari i aktivnosti koje samo stvaraju dodatni, u najčešćem slučaju, bespotrebni trošak. Nazovimo ih izvorima bespotrebnih troškova. Neiscrpnim izvorima bespotrebnih troškova.
Fotografija: Hero Images/Getty Images
Neiskorišćeno članstvo u teretani
Neiskorišćenim se smatra čak i jedan odlazak. U neiskorišćeno članstvo spada i ako idete samo jednom nedeljno. To je odavno poznat scenario – oko Nove godine ste doneli niz odluka, a jedna od njih je glasila "Od ponedeljka idem u teretanu". To je prošlo, pa ste izmislili da postoji nešto što se zove Uskršnje velike životne odluke i jedna od njih je glasila "E, ovog ponedljka idem u teretanu, majke mi". I otišli ste u teretanu, ali samo kako biste uplatili članarinu. Nakon toga više nikada niste zašli tamo.Jebi ga, mislili ste da će vam činjenica da ste zapravo dali novac biti dovoljan motivator da krenete da trenirate, ali nije. Taj novac je ispario, zajedno sa vašom željom da se oznojite na pokretnoj traci. Tako da tih 3000 dinara možete odmah da zaboravite. Pritom ne računam lovu koju ste dali za helanke i majice koje se brzo suše.
Reklame
Ne može novac da vas natera da radite stvari. Može, ali ako je suprotan smer u pitanju, ukoliko vam plaćaju da idete u teretanu. Znate šta natera ljude da povedu računa o svojoj fizičkoj aktivnosti? Srčani udari i slična sranja, a ne plastificirana članska karta.
Foto: Skrinšot iz filma
Hrana
Hrana je škakljiva stvar jer, koliko god glupo, razmaženo i krajnje nezahvalno zvuči, ukus varira i može da dosadi ili da vam se ne jede to tog dana. Onda kupujete novu hranu koju takođe ne pojedete do kraja, pa vam roditelji pošalju nešto što vam se ne jede, bez obzira na vaša upozorenja da to ne rade, pa svim tim sranjima istekne rok, za neke u potpunosti zaboravite da su u nekom začelju frižidera i ta-daaam – odjednom nemate predstavu koliko love vam je otišlo na klopu i da li bilo šta od toga možete da jedete.Možda je najgore sa brzom hranom, zato što sve deluje previše jeftino. To je zapravo problem sa svim stvarima koje koštaju oko 300 dinara, jer nemate osećaj da trošite novac.Postoji i taj početni nalet koji nastupi čim dobijete platu, pa rešite da se častite nekim fensi jelom u restoranu. Još ako plata legne u petak, onda čašćavanje traje čitav vikend i dok rekoste "Grčka" već provaljujete da ste polu-bankrotirali.Nikada ne treba da žalite novac koji ste dali za hranu ili za lekove. Možda čak i za lekove treba da vam bude žao u poređenju sa hranom. Ali morate i da budete svesni da trošite previše novca na nju. Treba toga da budete svesni dok žvaćete taj topli sendvič sa avokadom i lososom. Jebote, osmi septembar, trebalo je već da počnete da štedite.
Reklame
Račun za telefon
Znam da sam napisao da računi ne spadaju u ove bespotrebne troškove, ali račun za mobilni telefon je potpuno druga stvar. Drugačiji je zato što se menja u toku vremena. Menjaju se usluge, ali najviše se menja visina tog računa, naravno.Jer, generaciji navučenoj na tipkanje i drndanje ekrana osetljivih na dodir odavno nije dovoljno slanje sms-ova i pozivanje. Sms čak niko i ne šalje. Sms može da ti stigne od banke ili od devojke, ali samo ako vam saopštava da je među vama gotovo. Devojka, banka vam nikada neće poslati tako nešto.Ali moramo da budemo onlajn. Non-stop. A net ne odlazi samo na mesindžer. Fejstajm? Znate li koliko troši to sranje?I tako trošimo, trošimo, trošimo više nego bilo koje druge resurse. Jer znam i ljude kojima je bitnije da su onlajn, nego da su okupani. Ne samo da znam, osećam to. Nažalost.I na kraju samo platimo, jer moramo. A možemo da platimo manje, samo kada ne bismo bili toliko nezasiti.
Fotografija: Lazara Marinković
Taksi
Ukoliko ste savestan građanin, nećete voziti pijani, pa ćete od Pančevačkog mosta do Beogradske arene morati u pola četiri ujutru morati da grabite nekakav prevoz. Jedini način da uštedite novac za taksi jeste da čekate prvi autobus (što može da potraje), idete pešaka (što takođe može da potraje, a pritom je i naporno) ili da se uvalite nekom raskentanom kombiju bez tablica kojim upravlja klovn.A ako niste u Dimitrovgradu, Vranju ili Pirotu gde možete da prođete ceo grad u oba pravca za dvesta dinara, pući ćete dosta love na taksi. Svesni ste tog trenutka koliko plaćate, ali će vam jutarnji mamurluk izbiti svako sećanje na to kako ste uopšte došli kući prethodne večeri, a kamoli koliko ste novca potrošili.
Reklame
Zato je ovo jedan od najgorih oblika troškova. Fantomski je. Ne sećate se da ste ga uopšte imali, a novac nestaje.
Stvari koje radite prstima
Sve što vam se mota po prstima. Od cigareta, vutre, fidžet spinera i klikera. Sve te "neophodne" sitnice koje uopšte ne provalite da posedujete. Sa cigaretama je najzajebanije jer ih, zbog društvenih konvencija, ne trošite sami. Kad sednete na kafu sa pušačem, pitaće vas da li može da uzme jednu cigaretu, a već sledećeg trenutka će vam iznositi stvari iz stana, zato što vas je pitao da li može da uzme i jednu stolicu.Računica je prosta. Zamislite da pušite jednu paklu dnevno, kao i što pušite. A onda vam se desi da je podelite sa još nekim, što je automatski dupli trošak. Kako vas mrzi da skoknete do trafike, novu paklu ćete uzeti u kafiću po mnogo skupljoj ceni. Pritom će to biti pljuge koje inače ne pušite.Ako ste u klabingu ili učite, tada ispušite paklu za veče, umesto na dan. Sve vreme vam u glavi stoji da dajete lovu za paklu dnevnu, ali ponekad je to tri.
