Reklame
Sport

Seks, laži i statistike - čekajući 1/8 finala Eurobasketa

Statistika je, vele, kao bikini, a pošto je leto na izmaku, pravo je vreme da se malo zagledamo u brojke.

pisao Miloš Jovanović
08 Septembar 2017, 6:55pm

screen shot

Osam dana košarke je za nama, i vreme je da se malo svedu računi, a i da se pogleda u budućnost. Videli smo stabilnu Srbiju, koja je kiksala sa Rusima ali je onda splet srećnih okolnosti ipak doveo u željeni deo žreba. Videli smo strašnu, ali ne i nepobedivu Španiju, razigrane Letonce, Fince i Slovence, hrabre Mađare i Ukrajince, letargične Grke i zbunjene Francuze. Ukratko, bilo je od svega po malo.

Prvi dominantan utisak je kvalitet suđenja.

Pisali smo o tome kako je Srbija prolazila u sva tri meča „visokog intenziteta", ali daleko da je bila jedina. Da, jeste ovaj Eurobasket lišen prisustva mnogo igračkih veličina, samo na kraju će verovatno da ispadne da su najveći manjak bile – sudije.

Kao što svi znate, glavna imena evropske arbitraže nemaju pravo nastupa na ovom takmičenju zbog prolongirane patkometrije na relaciji FIBA-Evroliga, pa tako najveću smotru evropske košarke sude trećepozivci. Rezultat? Gomila „miki maus" faulova (a pogotovo u reketu), slobodnih interpretacija, i generalno neuravnoteženih kriterijuma. Pred ovom grupom građana je sada zadatak da sude nokaut mečeve – ako ste dosad samo „gunđali", spremite se da im spominjete majku.

Drugi utisak, barem meni, je povratak individualnog kvaliteta u evropsku košarku. Poslednjih deset godina svedoci smo, kako je to jednom lepo sročio kolega Edin Avdić, „robotizacije" evropskog loptanja, gde su glavne zvezde „tim", „sistem" i ostale stvari. Pre dve godine, samo dva košarkaša „držala" su se iznad kote 20 na tabeli prvih strelaca. Pre četiri godine? Nijedan. U Litvaniji 2011. trojica, u Poljskoj 2009. opet nijedan, u Španiji 2007. dvojica. Ove godine zato? Šestorica.

Goran Dragić (24.4), Denis Šruder (23.6), Aleksej Šved (23), Lauri Markanen (22.6), Kristaps Porzingis (22.4) i Bojan Bogdanović (21.4) su svi izuzetno raspoloženi ovog prvenstva – „našem" Bogdanoviću fali 0.2 poena da uđe u „klub 20", a Pau Gasol sa 22 minuta u proseku i jednim mečom „lufta" ima 16.8 poena. U kategoriji „17-20" nalazi se još dodatnih devet igrača. Da dodamo pritom da među prvih šest strelaca samo dvojica (Šruder i Šved) gađaju ispod 50% iz igre, što je takođe dokaz da se radi o kvalitetu a ne ispucavanju. Indikativno je i to što su sva šestorica ljudi koji imaju NBA stavku u CV-u.


Možda je prerano da se sudi o ovome (štaviše sigurno ali moram i ja o nečemu pisati danas), ali lepo je videti povratak „strelca" na evropsku košarkašku mapu. Volim ja sisteme i dobre odbrane, sve je to okej, ali nisu toliko uzbudljivi koliko gledati Dragića kako razvija 0-100 za 3.5 sekunde i leluja kroz protivnički reket, ili prisustvovati demonstraciji sile koju priređuje motivisani Kristaps Porzingis. U najmanju ruku, sada na meniju imamo i jedno i drugo – nešto za svakoga. Ipak, obnova kulta košgetera je dobra za mlađe naraštaje. Svi smo mi zavoleli košarku gledajući Majkla Džordana kako ubacuje 38 Juti pod visokom temperaturom, ili Đorđevićevih 41 Litvaniji, ili nešto treće.

Kada smo već kod statistike, da izdvojimo još par "interesantnosti". Srbija, recimo, relativno slabo šutira trojke ovaj turnir – tek 33.3% timski, što je svrstava na petnaesto mesto. Naspram njih, Hrvati imaju odličnih 42.4%, a Španci monstruoznih 44.7% - opet, doduše, gro toga je došlo protiv Rumuna, Mađara i Čeha. Da spomenemo i tek da je Srbija ispucavanjem u poslednja dva meča unizila ovaj procenat.


Ali zato! Naši košarkaši gube najmanje lopti od svih ekipa – tek 54 tokom grupe iliti 10.8 u proseku. Uz to, treći smo po broju asistencija (iza Španije i Letonije) sa 21.4 u proseku – što nam daje fantastičnih 200% u kategoriji „asistencije prema izgubljenim loptama". Primera radi, Real Madrid je lani u Evroligi imao 165% u ovoj kategoriji, Fenerbahče 139%. Na ovom turniru, čak tri ekipe su iznad 200% (opet, Španija i Letonija).

U najavi smo ukazali kako Srbija bez Teodosića gubi taj „vic" element, ali dobija na stabilnosti i kontroli. Posle pet utakmica, sada imate i crno na belo. Što opet ne znači da nam dotični Teo neće itekako zafaliti u eliminacijama...ali dobro. Za sada – ok smo.

Statistički pregled možemo završiti sa još nekoliko pozitivnih stavki. U skoku smo recimo isto odlični – 39.2 po utakmici što je dovoljno za četvrto mesto (iza Španije, Litvanije i Crne Gore). U ofanzivnom skoku smo pak treći sa 13.4. Impresivan podatak koliko je naš timski skok zapravo kvalitetan – na individualnoj lestvici, prvi Srbin (Vladimir Lučić) je tek na 35. mestu sa prosečno pet uhvaćenih lopti.
U blokadama smo među najgorima, tek devet u pet utakmica, ali smo u vrhu tabele po broju ukradenih lopti. Individualno, Stefan Jović je sedmi asistent turnira sa 5.8 uspešnih dodavanja u proseku (uprkos činjenici da je presedeo ceo meč sa Belgijom) – ne zaostaje Bogdan Bogdanović sa odličnih 5.2. Jović je, inače, i treći „kradljivac" turnira sa prosečno 2.2 ukradene lopte po meču.
Dobro, da se okrenemo sada i budućem vremenu malo. Parovi osmine finala su poznati, a evo i „kostura" žreba.


Grom i pakao, kakva gornja polovina žreba! Sada vam je jasno zašto je pobeda Letonije bila onoliko bitna. Već osmina finala biće apsolutni pokolj – u četvrtfinalu gledaćemo spektakl, a ja najviše priželjkujem sudar Slovenije i eventualno Letonije. Ne treba doduše ni prerano otpisati Crnu Goru – možda se povampire baš kad im najviše znači...mada...kad zagrme baltičke haubice biće im ćeskota, što bi moj pokojni đed rekao.

„Donji dom" je već mnogo ležerniji. Srbiji, na prvu loptu, put do polufinala deluje relativno otvoren. Kada preskoče Mađarsku, u šta ne treba sumnjati, Đorđevićevoj družini stiže bolji iz meča Finska-Italija. Finska je vrlo simpatična i siguran sam da ima svojih fanova, ali pre svega – oni više nisu domaćin, a proći Italiju koja ima dosta iskusnih igrača i jednog Mesinu na klupi neće biti jednostavno.

Simpatični će biti dueli druge trase do polufinala. Hrvatska jeste favorit sa Rusima, mada Rusi su pokazali da umeju biti itekako nezgodni. Bogdanović za sada „fercera" – šta se dešava ako se zakašlje i počne da promašuje? Malo će biti jedan Šarić ako se Šved razgoropadi. Interesantan je i duel Litvanije i Grčke – Grci su prava nagazna mina u ovom delu žreba. Naravno, biće jako teško protiv razgoropađenog Valančiunasa.

Srbija svoj meč osmine finala igra u nedelju od 14:15 po našem. Da podsetimo, kompletna završnica se odigrava u „Sinan Erdem Areni" na „evropskoj" polovini Carigrada. Turska nam je bila „talija" pre 16 godina. Hoće li i sada?

POGLEDAJTE:

Tagged:
Srbija
Košarka
Eurobasket 2017