Svako ko se i malo bavio fotografijom i kamerom u Beogradu u prethodne dve-tri decenije poznaje, ili bar zna za Ivana Šijaka, poznatijeg kao "Šiki". Devedesetih godina prošlog veka kao mlad umetnik bio je i sam deo izuzetno energične i žive alternativne umetničke i muzičke scene Srbije. On je profesor kamere na FDU. Dobitnik je Gran Prix-a i nagrade publike za rad “Pronađi uljeza ili kratak vodič za rešavanje misterioznih slučajeva” (uz priručnik sa video prikazom) za zajednički projekat sa Nevenom Hadži Jovančić na bijenalu Nadežda Petrović 2012. Reditelj je video opere “Man who mistook his wife for a hat” Michael Nyman-a.
Reklame
Danas otvara izložbu ''Metropolis Revisited 1994'', koja će u prostoru "Marsh" u Cetinjskoj ulici trajati do 1. decembra 2019.Projekat “Metropolis revisited” nastao kao editorijal za časopis za vizuelnu kulturu New Moment, čije je redakcije bio član. Te 1994. počinje rad na fotografijama u formi kolažiranja i uklapanja više fotografija u nove jedinstvene celine pomoću tek dostupnih digitalnih alata, pre svega Fotošopa.VICE: Šiki šta je tačno tema ove izložbe?IVAN ŠIJAK: Za mene je mogućnost korišćenje nove, dostupne tehnologije - Fotošopa, bila prilika da neke imaginarne junake smestim u imaginarni prostor filma Metropolis. U to vreme jesmo svi živeli u nekim svojim balončićima, čudnim spojevima između realnog i imaginarnog, tako da je to za mene samo podsećanje na to duboko osećanje koje ima kontinuitet i do danas - da zapravamo nismo smešteni tamo gde to realno jesmo, već i da dalje nekako živimo u izolovanim stanjima i prostorima.VICE: Za devedesete godine vezuju nas mnogo teške i sumorne uspomene, ipak, kada je umetnost u pitanju, posebno muzika u Beogradu, nekako je se sećamo sa setom? Koliko je po tebi scena bila kvalitetna, a koliko je zapravo to samo žal jedne generacije za danima kada je bila mlada?IVAN ŠIJAK: Čini mi se da nam tom pustom ostrvu na kojem smo živeli tih devedesetih godina bili upućeni jedni na druge, da se tu zapravo desilo nešto, neki kunst werk, ljudi mlađe generacije iz raznih oblasti, muzike, kinematografije, fotografije, likovne umetnosti došli do nekog razumevanja i da je ta ekspresija bila duboka i drugačija. Svakako drugačija od današnjeg pogleda na svet današnjih generacija, pa i okruženja u kojem žive. Čini mi se da su taj bunt i revolt, želja za ekspresijom zamenjana nešto komercijalno i banalno, u smislu onog što nudi zauzvrat i nekako se opšta svest ljudi koji šalju poruke, prosto promenila.
Reklame
VICE: Danas si profesor na FDU. Koliko je drugačije baviti se fotografijom i umetnošću uopšte nego tada?IVAN ŠIJAK: U nekom smislu je različito kako danas razmišljamo o nekim stvarima iz devesetih godina. To vreme je ostavilo neke refleksije na to kako razmišljamo kao generacija. Nikada ga nećemo zaboraviti, ali mi se čini da ono što je dobro i gde smo u skladu sa savremenim dobom, je to što smo preuzeli to iskustvo konstruktivno, što ga isto tako i primenjujemo. Isto mislim da smo kao generacija zadržali kritičku misao koja mislim da nedostaje mlađima danas, jer stalno imam utisak da su saglasni sa svetom u kome žive i da su prosto ponekad prepušteni struji koja teče a da toga nisu ni svesni. Svakako joj se ne odupiru. Da li je to dobro za nas, da li ćemo kao neko ostrvo koje smo bili sada nestati…to ćemo videti u vremenu koje dolazi.Pogledajte neke od fotografija Ivana Šijaka:
Plejboj
Pogledajte još:
