Koliko bi dugo ljudi živeli ako bismo našli lek za sve bolesti?

Ovaj članak prvobitno je objavljen na Motherboard-u.

Već neko vreme su najčešći uzroci smrti širom sveta relativno konstantni, mada variraju u zavisnosti od mesta na kom se dešavaju: srčane bolesti i respiratorne tegobe nalaze se u vrhu liste bez obzira na zemlju porekla, dok u nekim delovima nerazvijenog sveta zarazne bolesti kao što su malarija i HIV/AIDS uzimaju veći danak.

Ali šta ako, u nekom još neotkrivenom medicinskom preokretu, ova stanja i svi drugi uzroci fizičkog nemoći budu mogli da se izleče? Koliko bismo dugo živeli kad bismo umirali samo ako nas zadese nesreće ili povrede?

Prema proračunu statističkog sajta Polstats.com, odgovor je u proseku respektabilnih 8.938 godina: dovoljno dugo da bi ljudi rođeni u neolitskom periodu bili živi i dan-danas.

Da biste stekli jasniju sliku o tome kako to izgleda, ova internet strana koristi interaktivnu simulaciju populacije od 100 ljudi koji vremenom umiru dok im se nasumično dešavaju nesreće. (U Reddit diskusiji na sajtu pomenuto je da bi neki usamljenici mogli da požive 50.000 godina, pa i duže.)

Naravno, ta stranica uglavnom predstavlja dobar primer kako se zabaviti statistikom i ne pretvara se da iznosi bilo kakve naučno validne tvrdnje, mada neki od korišćenih metoda i dalje podsećaju na profesionalnu epidemiologiju.

Doktorka Katarina Kijz, vanredna epidemiologije na Školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, potvrdila je da iako osnovna tehnika — izračunavanje slučajeva tipova smrti u populaciji na osnovu statističke verovatnoće nesreće — jeste razumna, spisak uzroka koje je odabrao Polstats nije sasvim kompletan. Ali umesto da se pita šta bi se desilo kad bi sve bolesti nestale, epidemiologa često mnogo više zanima kako bi se prosečan životni vek izmenio kad bi mogao biti eliminisan samo jedan uzrok smrti.

"Obavljen je zanimljiv rad koji je pokazao da je jedan od glavnih razloga zašto Sjedinjene Države zaostaju za mnogo slično pozicioniranih država [kad je u pitanju prosečan životni vek] teret povreda, što posebno utiče na mlađe pojedince: ubistva i samoubistva vatrenim oružjem, na primer, i trovanja drogom", rekla je Kijz u telefonskom razgovoru.

U ovom slučaju, "povreda" se odnosi na uzroke smrti mimo bolesti, koje Polstats naziva 'neprirodnim', mada oni koji proučavaju mortalitet izbegavaju taj izraz. Štaviše, Kijz kaže da umesto da zamisli drastično povećani životni vek svuda, veći deo njenog rada podrazumeva pitanje zašto neke grupe doživljavaju lošije ishode od drugih.

"Trendovi u životnom veku su trenutno problematični u Sjedinjenim Državama", rekla je ona. "Najnovija dostupna analiza pokazala je da po prvi put vidimo pad životnog veka u nekim demografskim grupama, naročito onim na nižem kraju društveno-ekonomske lestvice. Došlo je do pomaka u prosečnom životnom veku, ali on se vezuje gotovo isključivo za grupe sa višim društveno-ekonomskim statusom, tako da postoji sve veći disparitet između onih koji imaju i onih koji nemaju."

Iako je zabavno zamišljati šta bi se desilo kad bi povrede postale jedini uzrok smrti ljudi, tužna istina na osnovu dokaza kojim raspolažemo kazuje nam da ima još mnogo toga da se uradi pre nego što se uopšte približimo tom idealu.

Još na VICE.com:

Svi glupi načini na koje ljudi pokušavaju da izleče moju neizlečivu bolest

Kako Instagram pomaže mladima da se nose sa rakom

Isprobala sam sve skupe i fensi lekove za mamurluk