Reklame
kriminál

Uvrnuti svet ljudi koji se pretvaraju da su lekari i to im prolazi

To se zove 'prestižna prevara', i zastrašujuća je.

pisao Katherine Gillespie
06 Novembar 2017, 11:07am

Prošle godine, tinejdžer sa Floride Malahi Lov-Robinson je otvorio sopstvenu medicinsku praksu, zajedno sa plaćenim osobljem i obavljao je preglede na pacijentima. Tek je završio srednju školu, ali je iskoristio rupu u zakonu koja najiskrenije izgleda kao da ne bi trebalo da postoji: za povoljnu cenu od 29,95 dolara, možeš da kupiš diplomu iz „ bogoslovlja" na seminaru Univerzalne crkve života, čime ispred svog imena stičeš titulu „dr".

Lov-Robinson je bio krivično gonjen kada je prerušeni agent iz lokalne šerifove kancelarije došao na kliniku i pretvarao se da je pacijent. U tvitu koji je usledio, lokalno odeljenje je ironično primetilo da „To što si odgledao jednu sezonu Grejeve anatomije ne znači da možeš da praktikuješ medicinu".

Takvi ljudi uvek očekuju priznanje drugih.

Pretvarati se da si kvalifikovani medicinski profesionalac, a nisi kvalifikovani medicinski profesionalac je, veoma loše, nelegalno i opasno. Ali ipak, tokom istorije je bilo brojnih slučajeva kada su ljudi to radili i kada im je to prolazilo – ponekad i godinama. U Indiji nekvalifikovane lekare opšte prakse toliko često hapse, da jedna dobrotvorna organizacija pokušava da ih obuči, da bi mogli legalno da rade na polju medicine.

U Australiji, lažna psihijatrica Nora Zakardas se pročula po tome što je godinama obavljala medicinske preglede, izdavala recepte i savetovala prijatelje i članove porodice, uprkos tome što nije imala nikakve kvalifikacije u tom polju. Zakardas je uspela da prevari čak i svoju sopstvenu lekarku, koja je ovoj prevarantkinji dozvoljavala da prisustvuje njenim pregledima i ima pristup medicinskim kartonima drugih pacijenata. Na kraju je jednom njenom sumnjičavom prijatelju palo na pamet da možda vredi okrenuti lekarsku komoru i proveriti da li je Zakardas registrovana.
Iz australijske regulatorne Agencije za zdravstvenu praksu su za Broadly izjavili da su od 2014. uspešno krivično gonili ne manje od 17 neregistrovanih praksi. Trenutno se još osam slučajeva nalazi pred sudom.

I kako uopšte iko uspe da zavara ljude da pomisle da su kvalifikovani profesionalci koji su veći deo decenije proveli na medicinskom fakultetu? Biti lekar, kao što ste možda svesni, zahteva određene posebne veštine: vršenje porođaja, davanje injekcija, ostati pribran u blizini ljudskih izlučevina. Koliko god da želimo da verujemo u suprotno, nema granica tome koliko pretraga na Guglu može da nauči prosečnu osobu o telima i bolestima.

Dr Deni Saliven sa Univerziteta Monaš je zaista kvalifikovani psihijatar i stručnjak za kriminalne prevare. On kaže da svi uspešni lažni lekari slede slične obrasce: „Ograniče se na nekoliko procedura ili aktivnosti za koje drugi ljudi ne mogu da odrede da li su u njima vešti ili ne, i postepno stiču hrabrost ili veštinu da se prikažu kao efikasniji, i onda mogu da se okušaju i u ambicioznijim stvarima", kaže on za Broadly.

„S toga, ako su uspešni, to je zato što su počeli razumno skromno, a onda postepeno unapredili to što rade".

Što se dublje zađe u istorijat lažnih lekara, priča postaje sve zlokobnija. Mnogi, mnogi užasni muškarci su se lažno predstavljali kao ginekolozi. Takođe postane očigledno da se, baš kao i svi prevaranti, i lažni doktori okome na najranjivije ljude u društvu – i to je delom i razlog zašto toliko dugo ostaju neprimećeni.

„U nekim slučajevima, prevaranti operišu u malim etničkim ili manjinskim zajednicama, sa pacijentima koji ne govore engleski, da bi eksploatisali njihovu ranjivost", objašnjava Saliven.
Lažni kozmetički hirurzi naveliko vrebaju u trans zajednici. 2015. godine na jugu Floride, Onil Ron Moris – i sama trans žena – je konačno bila uhapšena nakon što je davala nelegalne kozmetičke injekcije brojnim trans ženama, čija su lica i botoksi postali deformisani upotrebom „navodnog" silikona, koji je zapravo bio mešavina cementa, super-lepka i brojnih drugih otrovnih supstanci. Jedna žrtva je umrla od akutnih respiratornih komplikacija nakon procedure Morisove, dok su druge ostajale zauvek unakažene.

Najiskrenije, pretvarati da si završio medicinu deluje gotovo besmisleno lako, ako imaš hrabrosti to da izvedeš. Izgleda da se čitava akcija sastoji u tome da kupiš stetoskop i naručiš vizit-karte sa svojim imenom, ispred kojeg staviš „dr". Posle toga u suštini imaš odrešene ruke – a ako čudnovati istorijat ljudi koji su se pretvarali da su lekari može ičemu da nas nauči, to je da su bolesni ljudi često pakleno lakovreni.

Iako medicinski odobri ohrabruju pacijente da provere da li su njihovi lekari registrovani u lekarskoj komori, to je daleko od uobičajene prakse. „U mnogim situacijama, očekuješ da je neko drugi to proverio umesto tebe", kaže Saliven. „Ako vidiš nekoga u bolnici ko nosi beli mantil, pretpostavljaš da ga je pre toga neko proverio".

Ljudi zabrinuti za svoje zdravlje su među onima koji su najviše voljni da poveruju u neverovatne priče – što su očajniji, manje su skloni proveravama. Zbog čega je, naravno, predstavljati se kao lekar toliko duboko nesavesno. Zašto bi iko onda želeo da živote neznanaca drži u svojim lažljivim, nekvalifikovanim rukama? To nije toliko sebičan čin, koliko je nesmotren.

Oni izaberu zanimanje koje im donosi određeni oblik prestiža.

Prema Salivenu, lažni doktori potpadaju pod isti tip ličnosti kao oni koji se izdaju za pripadnike drugih elitnih „herojskih" zanimanja. „Gledamo ljude koji tvrde da su lekari, spasioci, ratni veterani i advokati", kaže on. „Ono što im je obično zajedničko je to što izaberu zanimanje koje im donosi određeni vid prestiža ili priznanja, i stavlja ih u situacije u kojima dobijaju pozitivnu povratnu reakciju i priznanje za svoje veštine i sposobnosti".

Iz ugla mentalnog zdravlja, lažni lekari su veoma slični. „U mnogim slučajevima, nemaju formalnu psihijatrijsku dijagnozu. U nekim slučajevima pate od depresije ili imaju problema sa zloupotrebom supstanci, ali u većini slučajeva imaju poteškoća sa ličnošću. Tehnički izraz kojim ih opisujemo je 'fantasta'".

„Ti ljudi uvek traže potvrdu drugih", nastavlja Saliven. „Ratni veterani uvek tvrde da su učestvovali u tajnim operacijama, žele da nose odlikovanja i marširaju na paradama. Lekari ne žele da budu opšti lekari, žele da rade u urgentniim centrima ili negde gde ima malo više adrenalina".

Lažni lekar iz Kalifornije Kit Alen Barton je primer herojskog kompleksa fantaste koji Saliven opisuje. Ovaj, tadašnji pedesetogodišnjak, obećavao je očajnim pacijentima da je medicinski genije koji može da im izleči HIV ili rak – naplaćujući im ogromne svote novca za tu privilegiju, a onda (naravno) ne bi uspeo da izvede obećana čuda. 2013. godine je osuđen na šest godina zatvora.

Slušajte, ponekad je u redu pretvarati se. Na intervjuu za posao kažite da znate da radite u Fotošopu. Osenčite jagodice na licu – prokletstvo, osenčite svoj dekolte. Izreći par laži zarad lične ili profesionalne koristi u većini slučajeva nikoga ne povređuje. Znate li šta predstavlja rizik za druge ljude? Izvođenje operacije slepog creva, iako vam je najveća kvalifikacija diploma iz liberalnih umetnosti. Molim vas, ljudi, odolite ovom iskušenju.

Još na VICE.com:

Čudan, (ne)legalni svet operacija promene boje očiju

Čudan slučaj nevinih koji su priznali ubistva koja nisu počinili

U nastranom, šarolikom svetu fetišista na klovnove