Entoni Bordejn

Kako živeti, po Entoniju Bordejnu

Kako jesti, kako biti mlad, i kada jebeno umuknuti.

pisao Munchies Staff
12 Jun 2018, 7:06am

Fotografija: Mike Pont/WireImage via Getty Images

Prvobitno objavljeno na Munchies.

Mi u MUNCHIES smo skrhani smrću Entonija Bordejna, jednog od naših prijatelja i heroja. Bordejn je bio prava faca. Tokom svoje veoma uspešne karijere, naučio nas je toliko mnogo toga – o jelu, putovanju, i o tome kako doživljavati svet otvorenog uma i srca. Ispod su neki od naših omiljenih Bordejnovih bisera mudrosti, prikupljeni iz njegovih knjiga, intervjua, i pojavljivanja na televziji tokom godina – urednici MUNCHIES

„Mi smo, na kraju krajeva, građani sveta – sveta punog bakterija, od kojih su neke dobroćudne, a neke i ne baš toliko. Da li zaista želimo da putujemo u hermetički zapečaćenim papamobilima, kroz seoske predele Francuske, Meksika i Dalekog istoka, i jedemo samo u Hard Rok Kafeima i Mekdonaldsima? Ili želimo da jedemo bez straha, da navalimo na lokalni paprikaš, skromno, misteriozno meso štanda sa takosima, iskreno ponuđenu blago isprženu riblju glavu? Ja znam šta ja želim. Ja želim sve. Sve želim barem jednom da probam.“ ( Kitchen Confidential)

„Školski savetnici su uvek govorili mojim roditeljima, ’Entoniju je potrebna kontrolisana okolina’. To je ono što kuhinja jeste. Za nedisciplinovanog, disfunkcionalnog čoveka kao što sam ja, to je bezuslovan svet. Ja volim podelu rada. Ili zajebeš, ili ne. Moja misija u životu je da pobedim strah. Tamo unutra sam snažan; ovde napolju, kao civil, ja sam najveća jebena maca na svetu. Mogu da odem u restoran nekog drugog, kao gost, i da istrpim najgore kinjenje, a da ipak konobaru na kraju obroka dam bakšiš od 20 centi.“ ( ispričano za Gardijan, 2001)

Fotografija: James Keivom/NY Daily News Archive sa Getty Images

„Želeo sam avanture. Želeo sam da odem na reku Nung, u srcu tame Kambodže. Želeo sam da odjašem u pustinju na leđima kamile, tamo gde su pesak i dine na sve strane, da prstima pojedem čitavo pečeno jagnje. Želeo sam da otresem sneg s nogu u ruskom mafijaškom noćnom klubu. Želeo sam da se igram automatskim oružjem u Pnom Penu, prisećam se prošlosti u malom selu u Francuskoj u kome gaje ostrige, da ušetam u ljigav, neonom osvetljen bar u ruralnom delu Meksika. Želeo sam da postavljam blokade usred noći, da bežim od besnih milicionera sa par paklica Marlbora u rukama, da iskusim strah, uzbuđenje, čuđenje. Želeo sam da zadrhtim – melodramatični naboj i strah za kojim od malena žudim, avanture kakve sam pronalazio kao mali dečak u stripovima o Tin-Tinu. Želeo sam da vidim svet – i želeo sam da svet bude baš kao na filmu.“ ( A Cook’s Tour: Global Adventures in Extreme Cuisines)

„Već sam znao da je najbolje jelo na svetu, savršeno jelo, veoma retko najsofisticiranije ili najskuplje. Znao sam koliko drugi važni faktori, osim tehnike i retkih sastojaka, umeju da budu bitni za magiju na trpezarijskom stolu. Kontekst i sećanja igraju veoma moćne uloge u svim zaista sjajnim obrocima u nečijem životu. Mislim, suočimo se s tim: kada jedeš jednostavan roštij ispod palme, osećaš pesak pod nožnim prstima, dok u pozadini tiho svira samba, talasi zapljuskuju obalu nekoliko metara od tebe, nežni povetarac ti hladi oznojeni vrat, i kada gledaš svoju partnerku prekoputa, preko praznih limeniki piva, i vidiš njen blaženi izraz lica, i shvatiš da ćeš za pola sata najverovatnije voditi ljubav na čistoj hotelskoj posteljini, taj grilovani pileći batak je odjednom mnogo boljeg ukusa.“ ( A Cook’s Tour: Global Adventures in Extreme Cuisines)

„Ljudi koji vam kuvaju, pospremaju za vama, otvaraju vrata, voze vas kući – gde oni odlaze na kraju radnog dana? Šta oni jedu?“ ( No Reservations, New York)

„Zaista je divno kada stvarnost ispuni tvoje nade i očekivanja – kada sve – sve- ne može biti bolje.“ ( No Reservations, Spain)

(Fotografija: Craig Barritt/Getty Images za The New Yorker)

„Putovanja nas menjaju. Dok ideš kroz ovaj život i ovaj svet, ti malčice menjaš stvari, ostavljaš tragove, koliko god da su mali. A zauzvrat, život – i putovanja – ostavljaju traga na tebi. U većini slučajeva, ovi tragovi – na tvom telu i srcu – su divni. Mada, često umeju i da bole.“ ( The Nasty Bits: Collected Varietal Cuts, Usable Trim, Scraps, and Bones)

„Jedna konstanta, i tada i sada, je moje čvrsto osnovno pravilo kada je u pitanju muzika, i na poslu, i posle njega: u bilo kojoj kuhinji u kojoj ja imam kontrolu postoji striktna politika da nema Bilija Džoela i Grejtful Deda. Ako budeš viđen kako vidljivo uživaš u bilo kome od ovih izvođača, bilo tokom radnih sati ili nakon njih, možeš da počistiš svoj ormarić. Otpušten si.“ ( The Nasty Bits: Collected Varietal Cuts, Usable Trim, Scraps, and Bones)

„To je vrsta zadovoljstva koje nijedan bestseler nikada ne može da nadmaši – nikakva televizijska emisija, nikakva publika, ništa. Taj jedan trenutak na kraju duge i užurbane večeri, kada sedneš za šank sa svojim kolegama, obrišeš znoj sa vrata, duboko udahneš, sa neizgovorenim čestitkama svuda unaokolo – a onda sledi onaj prvi gutljaj hladnog, hladnog piva.“ ( Medium Raw: A Bloody Valentine to the World of Food and the People Who Cook)

Fotografija: Fairfax Media sa Getty Images

„Ako imaš 22 godine, u dobroj si fizičkoj formi, žedan si znanja i napredovanja, preklinjem te da putuješ – koliko god daleko je moguće. Spavaj na podovima, ako moraš. Otkrij kako drugi ljudi žive, hrane se i kuvaju. Uči od njih – kuda god da odeš. Iskoristi svaki mogući izvor koji moraš da bi radio u najboljim kuhinjama u koje te prime – koliko god da te malo (ako i uopšte) plaćaju – i neumorno održavaj svaku moguću vezu, sa svakim kuvarom čija kuhinja nudi tračak nade prihvatanja... novac koji ćeš pozajmiti u tom trenutku u životu, da bi mogao da putuješ i stičeš radno iskustvo u stvarno dobrim kuhinjama je verovatno bolja investicija od bilo kog studentskog zajma.“ ( Medium Raw: A Bloody Valentine to the World of Food and the People Who Cook)

„Često pričam o ’bakinom pravilu’ za putnike. Možda ti se ne sviđa bakina ćurka za Dan zahvalnosti. Možda je prepečena i suva – a nadev joj je slan i gumast, što ti do ekstrema vređa nepca. Možda uopšte ni ne voliš ćuretinu. Ali to je bakina ćurka. A ti si u bakinoj kući. S toga, jebeno umukni i jedi. A posle kaži, ’Hvala, bako, da, naravno da ću uzeti repete’.“ ( Medium Raw: A Bloody Valentine to the World of Food and the People Who Cook)

„Svi bi trebalo da budu u stanju da naprave omlet. Spremanje jaja je dobar početak kao i svaki drugi, a to je prvi obrok dana, a ja verujem da proces učenja kako se sprema omlet nije samo pitanje tehnike, već i izgradnje karaktera... odavno verujem da je jedino ispravno da bi pre nego što spavaš s nekim morao da budeš u stanju – ako se za to ukaže prilika – da mu ujutru spremiš dobar omlet. Takva uljudnost i nesebičnost bi trebalo da bude karakteristična i za manire kada je u pitanju hrana, a i dobra za svet. Možda bi spravljanje omleta trebalo učisti u isto vreme kada se uči i karanje.“ ( Medium Raw: A Bloody Valentine to the World of Food and the People Who Cook)

„Šta znači sloboda? Ni ja to ne znam, pretpostavljam. Naravno, to može da znači sloboda da se uživa u jednom popodnevu, iako niko do koji sekund pre nije mislio da je to moguće. Ako ništa drugo, sloboda je kada možeš da se šališ, smeješ, i makar neko vreme provedeš bezbrižno.“ ( Parts Unknown, Libija)

„Da, znate, sada već može da se kaže da kada me životinje ugledaju, sigurno pomisle, ’O ne – samo ne ovaj tip.“ (O tome kako je jeo svu hranu koja postoji na svetu, ( Parts Unknown, Kvebek)

„Gde je dom? Većina nas se rodi sa odgovorom na to pitanje – drugi moraju da prebiru po krhotinama.“ ( Parts Unknown, Etiopija)

„Ljudi nisu statistika – to je sve što smo nameravali da pokažemo. Mali, patetično mali korak ka razumevanju ( Snimljeni pozdravni govor na dodeli nagrade muslimanskog Veća glasova ohrabrenja i svesti za epizodu Parts Unknown)

„Već po prirodi cinik, proveo sam 30 godina u poslu koji me je, ako ništa drugo, naučio da budem još ciničniji prema svetu – odatle sam prešao na televiziju, koja ti uguši i ono malo preostale vere, ali činjenica je da sam ostao posvećen određenim načelima, da na svetu postoje dobri momci u čije ime vredi govoriti, i vredi ih podržati, ako smo u mogućnosti. Da ima razloga nadati se da postoje vrednosti, istina i lepota – znate, prava ljubav. Ja i dalje verujem u sve te stvari. Možda mi je to mana, ali ja verujem u njih.“ (Ispričano za MUNCHIES, septembar 2016.)

„Vidi, pojeo sam mnogo gadosti u svojim emisijama, ali ništa mi nije toliko uništilo dušu kao iskustvo na aerodromu, sa Džoni Roketsom. Imali su dva menadžera, kasirku, tri kuvara, na aerodromu nije bilo nikog osim mene, bio sam gladan, naručio sam hamburger – ubacili su hladan hamburger koji je do pola virio iz zemičke, izvadili malo pomfrita iz friteze, nisu ga čak ni natopili u ulje, ubacili neki gnjecavi krastavčić, i sve to mi dali. Svi su stajali tu, naređani. Ništa drugo se nije dešavalo. Nije bilo drugih gostiju. Nekako su mi se primakli, svi me gledali, i onda smo svi na sekund samo tako stajali, i na neki način podelili taj trenutak savršene nesreće. Niko od nas nije bio tamo gde je želeo da bude.“ (O najtužnijem obroku koji je ikada pojeo, u razgovoru sa Konanom O’Brajenom, novembar 2016.)

„Jasno je da se odavno nalazimo u trenutku u istoriji kada će svako, doborćudan ili ne, MORATI da se pogleda u ogledalo, razmisli o ulozi koju je imao u prošlosti, o stvarima koje je video, ignorisao, prihvatio kao normalne, ili koje su mu jednostavno promakle – i razmisli o tome na kojoj strani istorije želi da bude u budućnosti.“ („ O reakcijama na loše vesti“, Medium, decembar 2017.)

Ukoliko imate suicidne misli ili porive ili samo imate potrebu da razgovarate sa nekim možete pozvati besplatan telefon Centra Srce 0800-300-303 ili posetiti njihov sajt www.centarsrce.org/