Ovaj tip već 20 godina hakuje onlajn igre

Manfredov lik stoji mirno u virtuelnom svetu u naučno-fantastičnoj onlajn igrici za masovan broj igrača iz 2014, WildStar Online. Manfred, stvarna osoba koja stoji iza lika, ukucava komande u debager. U nekoliko sekundi nečega što izgleda kao ekstremno lako hakovanje, Manfredova virtualna zarada skače na više od 18.000.000.000.000.000.000, ili 18 kvintiliona.

Gledam ovo hakovanje u Manfredovom demo videu, dok stojim pored njega u baru u Las Vegasu, jednog četvrtka. Manfred, koji me je zamolio da ne otkrivam njegovo pravo ime, kaže da je za 20 godina hakovao više igrica, i da zarađuje za život hakovanjem kao što je ono koje sam upravo video. Njegov modus operandi se pomalo menja od igrice do igrice, ali se u suštini svodi na to da na prevaru navede igrice da mu daju stavke i ili valutu na koje nema pravo. Onda to prodaje drugim igračima (za pravi novac), ili ih prodaje naveliko na sivom onlajn tržištu, kao što je Internet berza za igrice, koja onda to pojedinačno prodaje igračima.

Po trenutnom kursu, Manfred procenjuje da ima WildStar zlata u vrednosti od 397 biliona dolara. Ovo je očigledno bezumna suma, ali u suštini, njegova zarada je ograničena samo pravim tržištem za valute igrica.

Kada sam ranije razgovarao sa Manfredom o njegovom govoru na hakerskoj konferenciji Def Kon, rekao je da želi da uđe, da svoj demo, i ode „kao duh", i da ga niko nikada više ne vidi i ne čuje. Kaže da je želeo da bude „nevidljiv", baš kao što je i bio tokom protekle dve decenije. Kaže da je kod više od 20 onlajn igrica otkrio više od 100 javnosti nepoznatih propusta, i od hakovanja i trgovanja virtuelnim dobrima napravio stalan posao.

Za razliku od većine hakera igrica, Manfred nije varao da bi stekao prednost nad svojim protivnicima. Hakovao je igrice zato što mu je to postao stalan posao.

„Najbolji hakovi su oni nevidljivi, zato što menjaš pravila, a niko ne zna šta se dešava", kaže mi Manfred. „Kada hakuješ onlajn igrice, glavni cilj ti je da budeš nevidljiv. Ne želiš da ometaš igrače, ne želiš da kompanija koja je napravila igricu sazna za tvoje hakovanje. Ne želiš čak ni da saznaju da je to što radiš uopšte moguće".

Manfred je u subotu izašao iz senke i po prvi put ispričao svoju priču, tokom svog govora. Inicijalan plan mu je bio da hakuje WildStar Online pred publikom, da im pokaže nepoznate propuste, a da njegov govor ne bude zabeležen. Međutim, organizatori konferencije su mu rekli da svi govori moraju da budu snimljeni, pa nije hakovao uživo – na negodovanje velikog dela publike.

Počevši od Ultima Online, jedne od prvih igrica za masovan broj igrača, Manfred kaže da je pronalazio načine da hakuje igrice da bi nakupio ili virtuelnu valutu, ili dobra koji bi onda mogao da proda naveliko, prvo na Ibeju, a onda kasnije na kineskim onlajn tržištima.
Manfred, koje odbio da meni i publici kaže koliko novca je zaradio tokom svoje karijere, kaže da više nije varao da bi pobeđivao druge igrače. Umesto toga, on na sebe gleda kao na nekoga ko pruža usluge: nudio je kupovinu u okviru aplikacije, pre nego što je to uopšte postalo moguće.
„Ja to ne volim da zovem hakovanjem", kaže mi Manfred, smejući se. „Više se radi o tome da pronalazim nenamerne karakteristike u protokolu".

Skrinšot WildStara. Vlasništvo: NCSOFT

Sve je počelo 1997, kada je igrao Ultima Online. U to doba, kaže Manfred, imao je samo dajal-ap vezu, i rutinski su ga ubijali igrači sa boljom internet vezom. Da bi to kompenzovao, kaže on, našao je načina da vara, tako što je hakovao igricu.

Jednog dosadnog dana je otkrio bag koji će promeniti tok njegovog života. Kod Ultima Online je postojao predodređeni, konačni broj kuća koje možeš da napraviš u okviru igre, pa su bile deficitaran resurs. Manfred kaže da je našao način da briše kuće drugih i preuzima njihove parcele, što mu je omogućavalo da izgradi više kuća nego što bi inače bio u stanju.

Jednog dana, kaže Manfred, palo mu je na pamet da zamak iz Ultima Online stavi na prodaju na Ibeju, da vidi da li bi ga neko kupio. Na kraju ga je prodao za skoro 2000 dolara, po njegovim rečima (Manfred kaže da je od tada prodao oko 100 kuća, po prosečnoj ceni od 2000 dolara).
„Hej, ovo su prave pare", priseća se Manfred šta je pomislio. „Time sam skoro isplatio studiranje. Tri ili četiri godine sam uglavnom prodavao kuće i zamkove iz Ultima Online, i tako isplatio studije".

Manfredov skrinšot, čiji lik je obučen u ljubičasto, i igra Ultima Online nakon što je prodao kuću (Fotografija je Manfredovo vlasništvo).

Ali Ultima Online je bio samo početak. Dve decenije nakon toga, Manfred kaže da je pronašao načine da hakuje i ostvari zaradu od više igrica: Lineage 2, Shadowbane, Final Fantasy XI, Dark Age of Camelot, Lord of The Rings Online, Rift, Age of Conan, Star Wars New Republic, Guild Wars 2 i drugih.

Bio sam dobavljač naveliko, iza kulisa većine tih igrica", kaže Manfred.

U Dark Age of Camelot, na primer, Manfred kaže da je pronašao propust koji mu je omogućio da se loguje i izloguje, a da se to u igrici ne primeti, zbog čega je u suštini bio u mogućnosti da isponova i isponova klonira svoj lik i vredna dobra.

„Jednostavno sam mogao da napravim para koliko god žeim. To je bilo nevidljivo za ostale igrače i kompaniju čija je igrica", kaže Manfred. „To mi je dvanaest godina bio dotok zarade".

U većini slučajeva, hakovi uglavnom ostaju neprimećeni. Jedini izuzetak je bila Shadowbane. Tu igru, kaže Manfred, je bilo toliko lako hakovati – hakeri su jednostavno na server igrice mogli da pošalju bilo kakve podatke, i igrica ih je primala – da je o haosu koji su on i drugi hakeri stvorili 2003. pisao Wired.

„To mi je bilo poslednje zlonamerno hakovanje", kaže Manfred. „Posle toga sam otišao u totalni andergraund, i postarao se za to da moje hakove niko ne primeti".

Manfred kaže da je verovatno jedina osoba koja je toliko dugo živela od hakovanja igrica. Ali ima mnogo drugih koji se bave hakovanjem da bi varali i pobeđivali u igricama. I verovatno ima drugih koji to rade za novac, kao što je on radio, uzimajući u obzir da je neke od bagova koje je iskorišćavao bilo relativno lako naći, ako si motivisani haker.

To je trenutno „Divlji Zapad", kaže on. „Ima mnogo para koje mogu da se zarade, i ima mnogo ljudi koji to svakodnevno čine".

I nisu u pitanju samo pojedinci koji su hakeri. 2011, grupa hakera je uhapšena u Južnoj Koreji i bila optužena da je hakovala igrice i ostvarivala zaradu za vladu Severne Koreje. Južnokorejska policija je rekla da je u to doba ekipa hakera zaradila 6 miliona za dve godine.

Za Manfreda je priznanje sada šansa da pokaže svetu da bezbednost igrica mora da se shvati ozbiljnije. Većina njegovih hakova u proteklih 20 godina se zasnivala na veoma sličnim bagovima, kaže on.

„To je malo kao Dan mrmota, igraš igricu, otkriješ propust koji možeš da iskoristiš, onda ti zabrane pristup, a ti pređeš na drugu igricu", rekao je Manfred tokom svog govora.
Manfred kaže da je završio sa hakovanjem igrica. Prošle godine je prestao time da se bavi, i našao je posao u jednoj firmi za konsalting.

„Lepo sam živeo", kaže mi on. Ali prestao je, zato što se biznis model igrica promenio. Pošto mnoge kompanije sada zarađuju od prodaje u okviru igrice, on misli da nije fer da se nadmeće sa njihovim ekonomskim strategijama.

„Nije mi bilo prijatno da radim to što sam radio", kaže on.

Hakovanje WildStar Online na sceni je trebalo da bude poslednje Manfredovo hakovanje neke igrice. Ali odlučio je da to ne uradi. Nakon govora, Manfred mi je rekao da će da prijavi propuste NCSOFT-u, tvorcu WildStar Online, i pomogne mu da ih reši.

Hakovanje igrica možda je još uvek Divlji Zapad, kao što on kaže, ali Manfred je odjahao u sumrak.

Još na VICE.com

Znam da zvuči ludo, ali molim vas da pokrijete kameru na kompjuteru

Upoznajte momka koji je zaustavio globalni hakerski napad

Kada se fotkate pokazujući tri prsta, hakeri mogu da vas prate