Reklame
fenomeni

Zašto volimo da guramo jezik u usta jedni drugima

Ne misle svi da je ljubljenje jezikom sjajno. Štaviše, neki misle da je prilično odvratno.

pisao Leila Ettachfini
06 Oktobar 2017, 9:16am

Ovaj tekst je originalno objavljen na BROADLY

Obično tuđu pljuvačku doživljavamo kao nešto objektivno odvratno: nismo baš oduševljeni kad se nekoj zgodnoj osobi vrati pljuvačka u naše piće, nismo srećni kad nekom pljuvačka izleti iz usta usred rečenice i sleti nama na usne, a izričito je odbojno kad muškarci krnu šlajmaru na trotoar kao da je to nešto najnormalnije na svetu. Ali uzmite tog istog muškarca, obucite ga u podvrnute pantalone i šta god da se upravo pojavilo Suprimu, i on verovatno neće imati nikakvih problema da pronađe nekog kome će čitave noći uvaljivati žvalu.

Ljubljenje jezikom je čudno. Ali, jesmo li mi samo nastrani perverznjaci ili postoji neki urođeni biološki razlog zašto kad pogledamo druge ljude, pomislimo: "Ajde da mešamo pljuvačku!"?

Nažalost, istraživači su po ovom pitanju podeljeni, što znači da još nemamo konkretan odgovor. Neki smatraju da je ljubljenje jezicima prirodna evolutivna progresija koja pomaže pri izboru partnera. Drugi, navodeći kao primer kulture gde je ljubljenje jezikom ne samo odsutno već i nepoželjno, veruju da je ova vrsta petinga specifično naučeno ponašanje koje je popularnost steklo putem medija i globalizacije.

I dok je u jeku debata naučnog sveta "priroda protiv prirode" na temu razmene pljuvačke, otkrila sam da se prosečna osoba koja se upušta u ovu vrstu aktivnosti (ili makar prosečni zaposleni u VICE-u), mnogo manje bavi tim činom.

Tadži, snimatelj/producent za VICE, kaže da je inicijalno počeo da se upušta u ljubljenje jezicima "da bi se nadmetao sa prijateljima i bio kul jer je znao da ljudi to rade. Takođe, iz zabave." Kad smo je pitali zašto se ljubi jezikom, slobodna novinarka Čeril je rekla: "Zato što mi je TV rekao da to radim i zato što je krajnji cilj bio da dokažem sebi da nisam ružna." Den, novinar koji radi za VICE, međutim, ima malo suptilniju predstavu o tome zašto se s nekim ljubimo otvorenim ustima: "Dvoje ljudi koji ukrštaju jezike je najbrži, najintimniji način da se povežete s nekim", kaže on.

"Dvoje ljudi koji ukrštaju jezike je najbrži, najintimniji način da se povežete s nekim."

Iako je možda lako poistovetiti se s ličnim iskustvima i razmišljanjem nasumičnih novinara iz VICE-a, odlučili smo da pozovemo dvoje stručnjaka — sa suprotstavljenim hipotezama o tome zašto smo ponekad skloni tome da jezikom istražujemo usta jedni drugih — kako bismo bolje razumeli ovo ponašanje.

"Mislim da je to urođeno", kaže biološka antropološkinja doktorka Helen Fišer. "Nismo jedine životinje na planeti koje se ljube otvorenih usta. Šimpanze se ljube tako; slon gura surlu u otvorena usta onog kom se udvara; svakakve vrste ptice ukrstiće kljunove; druge životinje poližu čitavo lice, pogledajte samo pse. I mi to radimo." Doktorka Fišer ističe i hranjenje ustima kao dokaz da je razmena usta na usta prirodna sklonost mnogih sisara.

Profesorka kulturološke antropologije na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu Šeli Volš, međutim, smatra da to nije tako jednostavno. Što se tiče hranjenja ustima, ona kaže: "Postoji izvesna urođenost u smislu da je to prirodno ponašanje, međutim, upotrebiti ga u seksualnom ili ljubavnom kontekstu skoro je kao da smo uzeli neko urođeno ponašanje koje je nastalo iz jednog razloga i potom ga prisvojili za nešto sasvim drugo."

Izveštaj istraživanja iz 2015. godine na kom je radila Volš pokazao je da je ljubavno-seksualni poljubac — što će reći, ljubljenje jezikom — prisutan u svega 46 odsto kultura. Pre ove studije, spekulisalo se da se oko 90 odsto kultura upušta u takvu vrstu poljupca. Kad sam to pomenula doktorki Fišer, ona je pojasnila: "Ljudi koji se zapravo ne ljube jezikom često se cmoknu u obraz, poližu lice ili se pomaze licem o lice. Praktično imaju neku varijaciju na osnovno ljubljenje."


Zašto neke devojke u Beogradu nemaju seks


Zato što se ljubljenje jezikom uglavnom praktikuje u velikim, post-industrijskim zemljama kao što su Sjedinjene Države, broj ljudi koji se ljubi "francuski" zapravo je veći od broja ljudi koji to ne rade, ističe Volš.

U kulturama u kojima se ne praktikuje ova vrsta poljupca, ljudi često reaguju s gađenjem kada vide ili čuju za takvo ponašanje, kaže Volš. A čak i kao neko ko se socijalizovao na zapadu — gde nas od rođenja bombarduju slikama prelepih ljudi koji nabijaju jezike jedni drugima u grlo — mogu to da razumem. Ljubljenje jezikom je suprotno svakom biološkom nagonu za zaštitu od bolesti i verovatno zbog čega je toliko teško razumeti zašto to radimo.

"Kad pogledate ko se ljubi a ko ne, mislim da se zaista svodi na pristup higijeni i samonegi", kaže Volš. Drugim rečima, mnogo je lakše pomisliti na ljubljenje sa nekim odbojnim likom za šankom kad znaš da pri ruci imaš listerin.

Volš još ističe i da je duga predigra u celini manje prisutna i u istoriji čovečanstva i u savremenim društvima sakupljača hrane. "Aka pigmeji [etnička grupa koja ne praktikuje ljubljenje jezikom] zapravo govore o noćnom radu [seks] i, iako priznaju da uživaju u njemu, više iz zanima kvantitet nego kvalitet."

Neki istraživači veruju da ljubljenje jezikom možda ima veze i sa našim nivoom hormona i kako oni mogu da utiču na naše partnere. "Hipoteza je da postoji određena količina testosterona u pljuvački i da bi muškarac mogao da pokuša da ubaci pljuvačku u ženu dajući joj više tragova testosterona koji bi pomogli u pojačavanju njene seksualne želje", kaže doktorka Fišer. (Mada to ne uspeva da objasni brojna ljubljenja jezikom iz kojih potpuno izostaju muškarci.)

Čak i mimo hormona, doktorka Fišer je ubeđena da je ljubljenje otvorenih usta ključno u odlučivanju ko će nam postati partner. "Mislim da igra važnu ulogu u izboru para", objašnjava ona. "Prvi poljubac zaista ume da bude tačka eskalacije ili tačka prekida."

Iako je u debati o ljubavnom poljupcu doktorka Fišer na strani prirode, ona ne smatra da su uticaji kulture na ovo ponašanje zanemarivi. "Ljudski mozak je fleksibilan i možemo da nasledimo neke osnovne obrasce ponašanja koje oblikuje i menja kultura", kaže ona. "Družiću se s grupom ljudi koja veruje da je ljubljenje prirodno, ali ću iz toga izvući i biološku i kulturološku korist."

Još na VICE:

Ljudi iz Beograda govore o tome kada su prvi put osetili seksualno uzbuđenje

Imamo li i mi "sezonu parenja" ili smo samo sve vreme napaljeni

Pitala sam sve moje momke šta rade sa mojim golim slikama