Aktivizam

Dve godine Info Parka - prva linija pomoći izbeglicama u Srbiji

Pre dve godine, prvu organizovanu pomoć izbeglice su dobile u improvizovanoj kućici Info Parka kod dolaznih perona autobuske stanice u Beogradu.

pisao Jovana Netković
14 Septembar 2017, 2:03pm

Foto: Lazara Marinković

Sve fotografije dobijene ljubaznošću Gordana Paunovića, osim ako nije drugačije naglašeno.

Pre skoro godinu dana bili smo na poslednjem obroku sa izbeglicama u parku kod Autobuske stanice kada je uklonjena kućica Info Parka, prvog improvizovanog informativnog i prihvatnog centra za izbeglice u Beogradu, a i Srbiji. A pre tačno dve godine, ovaj centar, koji su pokrenuli Fond B92 i Trag fondacija, počeo je i sa pružanjem i organizovanjem pomoći za izbeglice .

Od novembra 2016, Info Park je iz drvene montažne kućice prešao u veliki prostor u ulici Gavrila Principa, i počeo sa organizovanijim aktivnostima. Info Park je sada i informativni centar, edukativni prostor, siguran prostor za žene, centar za porodice, kao i Internet kutak.

Fotografija: Lazara Marinković

Uz pomoć brojnih volontera koji su prošli kroz ovaj centar, i saradnjom sa velikimim brojem organizacija, tokom dve godine, dok je država uglavnom stajala po strani čekajući fondove svetskih i evropskih organizacija da bi pružila podršku izbeglicama, Info Park je bio središte odakle je koordinisana pomoć za izbeglice u Srbiji.

Sada, povodom dve godine rada, biće organizovano nekoliko manifestacija kojim će obeležiti ovaj jubilej, između ostalog i izložba "Izbeglica: Čovek", o čemu smo razgovarali sa Gordanom Paunovićem iz Infoparka.

VICE: Kako ti sada, posle dve godine, izgleda početak rada Info Parka? Da li ste tada mogli da pretpostavite kojim ćete se sve aktivnostima baviti?

Gordan Paunović: Mi svake godine kada obeležavamo rođendan ponavljamo anegdotu da smo Info Park otvorili na dan kada je na Horgošu bila velika tuča izmedju migranta i mađarske policije, zbog trajnog zatvoranja granicea. Bili smo zabrinuti da nam operacija neće poživeti ni par dana i da smo zakasnili, ali je dinamika krize takva da joj se ne nazire kraj. Ni njoj samoj, a ni našem projektu.

Naravno da nismo imali pojma čime ćemo se baviti ni narednog meseca, a kamoli dve godine kasnije. S obzirom da je Info Park bio nastavak autentičnog pokreta solidarnosti građana sa izbeglicama, mi smo na početku imali samo veliko srce i ogroman entuzijazam. To je sve prisutno i danas, ali smo jako puno naučili i uspeli da profesionalizujemo operaciju kao da smo decenijama dugo u ovom poslu. O tome govori to koliko smo prepoznati kao važan partner od velikih humanitarnih organizacija, a da u svemu tome nismo izgubili aktivistički duh i volontersku energiju.

Koliko misliš da je Info Park doprineo da ljudi bolje razumeju položaj izbeglica koje prolaze kroz Srbiju?

Ne znam. Nisam srećan kada vidim kakvih loših i nesrećnih ljudi ima koji su skloni da izbeglicama pripišu sva zla koja ih muče u životima. Opet, verujem da većina građana nije takva i da smo uspeli da pošaljemo poruku da je izbeglica čovek kao i svako od nas, da su ti ljudi naš odraz u ogledalu koje su formirale političke i društvene okolnosti. Voleo bih da postoji malo veće saosećanje prema onoj grupi koja se naziva migrantima, što je pomalo i pogrdno jer su oni viđeni kao bića sa nižim pravima i potrebama od izbeglica iz ratnog podučja. Mi u tu podelu ne verujemo i stalno širimo poruku da je ona besmislena. Ono što uporno pokušavamo da objasnimo je da je samo razlika u tajmingu progona - neko beži od bombe koja mu proleti kroz dnevnu sobu, a neko od disfunkcionalnog društva i ekonomije koje su napravili iste te bombe.

Šta predstavlja izložba Izbeglica: Čovek? Kako su izgledali ostali radovi koji su učestvovali na konkursu?

Izbeglica: Čovek je kreativni pokušaj da se solidarnost fokusira na onaj najjači i ujedno osnovni nivo - identifikaciju. Izlažemo sve pobedničke radove "Čovek." Katarine Keti Zaharijev i Milice Radović kao i ekstenziju tog rada u vidu "call to action" panela "Prepoznaješ li me? Prepoznaješ li se?". Nije što je naša, ali mislim da ova izložba ozbiljno pomera granice percepcije solidarnosti sa izbeglicama u dizajniranoj formi. Moram da pomenem da su radovi bazirani na izvanrednim fotografijama koje su donirali Igor Čoko, Lazara Marinković, Marija Janković, Vladimir Živojinović i Miodrag Čakić i na tome smo im posebno zahvalni.

Nadamo se da će nekome ovi radovi otvoriti oči da ne postoji "otherness" u ovom slučaju, da ne postoji način da se izbeglica, migrant i azilant redukuje na bilo šta drugo sem onoga što je suština - da je čovek koji se ne razlikuje od nas kada su u pitanju stvari koje ga definišu kao ljudsko biće: osećanja, strahovi, želje, motivi. Na ovim radovima izbeglice su prikazane u životnim ulogama koje su zajedničke svima nama.

Na konkursu je bilo 12 radova i velika većina je zaista bila odlična. Nije se radilo samo o prostom, mehaničkom odgovoru na zadatu temu nego nas je posebno dojmila posvećenost i razumevanje za temu koju je dizajnerima i učesnicima Info Park zadao. Voleli bi da imamo uslove da prikažemo barem polovinu radova u nekom javnom prostoru.

Kojim još aktivnostima će biti obeležena dvogodišnjica osnivanja Infoparka?

Večeras u 19 časova imamo otvaranje izložbe " Izbeglica: Čovek" na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. U subotu 16. septembra u 20.30 u letnjem bioskopu "Zvezda" prikazujemo jako dobar dokumentarac Džima Krofta koji se zove "Marš nade", koji je sniman u toku 2015. i 2016. godine, a zvaničnu evropsku premijeru ima uskoro na jednom velikom festivalu. Mi smo od autora dobili pravo da ga "tajno" prikažemo i zaista smo ponosni na to. Film govori o snazi solidarnosti i aktivizma kao i o tragičnom sunovratu evropske ideje pred teretom izbegličke krize. On prati put dvojice volontera koji u žutom kombiju prate izbegličku rutu od Turske do Balkana, uz katarzični kraj na maršu nade koji se dogodio kada su izbeglice pokušale proboj iz Idomenija u Makedoniju. Konačno u ponedeljak 18. septembra u KC Gradu na Delikatesnom ponedeljku kuvamo za vas u vidu posebnog iznenađenja. Nadam se da se vidimo.

Kako vidiš Infopark u budućnost, šta bi voleo da budu aktivnosti?

S obzirom da će migracije ostati trajni fenomen u životu Evrope u 21. veku, verujem da Info Park mora da ostane da živi kao mesto gde će ovi ljudi primiti prvu pomoć kada stignu u Beograd, gde ćemo moći da ih informišemo o tome šta je najbolje za njih u okviru pravnog sistema Srbije i da ih zaštitimo od izazova kojima su izloženi togom puta. Zapravo je najbitnije da im pomognemo da se ponovo osećaju ljudima, što je nešto što im se uskraćuje na celoj izbegličkoj ruti, čak i u političkim prostorima koji se ponose humanizmom kao što je Evropa. Info Park će uvek biti centar gde izbeglice ulaze sa strahom i tugom a izlaze sa velikim osmehom.

Jednako važno, želimo da vidimo Info Park kao mesto gde će se slaviti empatija i solidarnost kao nešto što mora da pobedi u srpskom društvu. Ono što su građani pokazali u leto 2015. treba da ostane konstanta u našim životima.

Još na VICE.com

Poslednji obrok sa izbeglicama u Info parku

Upoznali smo nove beogradske školarce iz Avganistana

Kako Svetski dan izbeglica dočekuju izbeglice u Srbiji