Stvari koje treba da uradite pred smak sveta iako danas nije smak sveta

Ako mene pitate, smak sveta može da nastupi svake sekunde. Bilo kog trenutka može da se otkači neka čestica u svemiru i zbriše svaki trag našeg postojanja. Srećom, niko ne pita tipa u uskim pantalonama, polo majicom i skoliozom, sa prosečnom ocenom iz fizike 1,6 za mišljenje o kretanju planeta. Ne znam zašto sam vam opisao moju odevnu kombinaciju, možda zbog toga što imam određeni fond reči koje moram da iskucam ili kako bih vam približio kako zapravo izgledaju ljudi koji na internetu pišu o teorijama zavere i nestanku sveta. Ukoliko ste se ikada zapitali kako izgledaju, upravo ovako izgledaju.

Verujem da će se većina složiti kako moje vremenske procene o apokalipsi nisu u potpunosti pouzdane. Stoga bi trebalo da se oslonimo na eksperte koji mogu preciznije da odrede kada će životu na planeti doći kraj. Ne bih baš da širim paniku, ali kraj dolazi danas.

Tako je, imamo još nekoliko sati života i nema tog atomskog skloništa ili haj-tek ridliskotovske barke koja bi mogla da spasi makar jedan broj nas. Izvinite što tako sebično smatram da treba da ostanem među malobrojnim preživelim predstavnicima života na zemlji, ali kada je smak sveta u pitanju, svako želi ono najbolje za sebe. Ne mislim da zaslužujem da se nađem u svemirskom brodu kojim bi najverovatnije upravljala Džesika Čestejn sa direkotrima Koka kole, Šela i Mekdonaldsa, ali znam da bih se svim silama potrudio da budem tamo. Neko mora i da svedoči o poslednjim trenucima čoveka na zemlji, a ja imam sve kvalifikacije za postapokaliptičnog SF pripovedača, kad je već Artur Klark mrtav.

Šta nam je pretnja ovog puta? Pa, kao i po običaju, ništa interesantno, niti nešto protiv čega bismo mogli eventualno da se borimo. Navodno se planeta smrti Nibiru sprema da udari Zemlju i u potpunosti je zbriše. Kako dosadno, ali brzo i efikasno, poput smrti usled pucnja iz revolvera u vesternima.

Nibiru će nas zveknuti i mi tu ništa ne možemo da uradimo. Nemamo nikave šanse. Mi smo FK Sinđelić intergalaktičkog sukoba.

Doduše, postoji ta ludačka teorija da Kim Džon Un razvija onoliki nuklearni program samo kako bi odbranio čovečanstvo od Nibiru. Planira da je pogodi kada se dovoljno približi Zemlji. Tako bi skinuo sa sebe ljagu potpunog ludaka koji želi da uništi planetu i predstavi se kao dobroćudni mesija, dok bi se zagovornici teorije da su on i Tramp samo manijaci opsednuti kretenskim frizurama i veličinama svojih kita koje žele da izmere lansiranjem projektila između kontinenata momentalno pokajali. Jebi ga, iz psihologije sam imao devetku.

Ipak, kada bi postojao predmet iz internet pretrage, tu bih imao barem prelaznu ocenu, jer sam uspeo da izguglam da ne postoje nikakvi naučni dokazi koji bi potvrdili da se Nibiru (ili Planeta X, kako je još nazivaju) približava našoj planeti.

Dakle, živećemo još. Ne znam koliko, ali dovoljno dugo da svedočimo o svim uraganima, zemljotresima i požarima koje smo sopstvenom bahatošću i krajnjim sebičlukom izazvali. I pošto u trenucima smaka sveta svi razmišljaju o tome šta mogu poslednje da urade u životu, evo stvari koje bi trebalo da uradite bez obzira što danas neće nastupiti smak sveta.

Kada bi stvarno ogromna planeta pretila da se zakuca u Zemlju, verovatno biste hteli da poslednji put čujete neke od najbližih ljudi. Uzeli biste telefon, ali signal bi već bio u kurcu, jer, eto, niste se jedini na svetu setili da u poslednjem trenutku pozovete nekoga telefonom. Onda biste bacili smartfon, slomivši izlog i krenuli da trčite po sred ulice, probijajući se između automobila koje su ljudi u panici napustili. Stali biste na sred trga i zaurlali "Mama, MAMAAAAAAAAAA". Neka žena bi se okrenula i ona bi bila mama, ali ne vaša mama, već mama nekog deteta koje se u izgubilo u stampedu ljudi na gradskom trgu.

Ne kažem da bi se to po pravilu dogodilo, ali statički podaci izvučeni iz holivudskih blokbastera to dokazuju. Okej, ovo sam izmislio, ali govorimo o smaku sveta, imam pravo na to, zar ne?

Ali s obzirom na to da nije smak sveta i da, ako verujemo na reč gradonačelniku Beograda Siniši Malom, nema problema u transportu ni komunikaciji, treba da se javite kevi koja već danima pokušava da vas dobije. Deluje kao smaranje, ali ne treba da budete samožive i sebične stoke, nego odvojite petnaest minuta svojih života i popričajte. Jer kada bude stvarno došao smak sveta (a doći će, upozoreni smo na to), biće vam žao što se na vreme niste javili i što će račun na kraju meseca biti ogroman.

Imate najboljeg ortaka, dečka ili devojku koji vam već mesecima govore da morate da odgledate Rika i Mortija pre nego što umrete. Kako je to genijalna serija i kako ne mogu da veruju da ste toliki imbecil da ne možete da se naterate da odgledate. Znate šta, verovatno su u pravu. Ne možete toliko da odlažete i ignorišete predloge ljudi koji samo žele da vidite nešto dobro.

Mada i tu treba biti oprezan. Znate kada u apokaliptičnim filmovima postoje ljudi koji prvo žele da vam pomognu, a onda gledaju samo kako da spasu sopstveno dupe, tako i ljudi mogu da vas teraju da gledate Breaking Bed, House of Cards ili neko slično ložačko sranje. To treba da izbegnete, ne zato što su te serije loše, verovatno nisu, nego da vi ne biste postali osoba koja se loži na te serije. Naročito ne osoba koja se loži na serije nekoliko godina nakon premijere prve sezone.

Da meteor leti neverovatno brzinom ka Zemlji, a vas šef ne pušta da palite kući dok ne popunite eksel tabelu, verujem da biste ga opaučili heftalicom u slepoočnicu uz reči "NISAM VIŠE TVOJ ROB, TVOJA PRAVILA VIŠE NE VAŽE!!! ZA PAR MINUTA VIŠE NIŠTA NEĆE BITI VAŽNO!!", ali kao što sam naglasio ranije, tako nešto se neće dogoditi.

Svi čekamo neki veliki trenutak kako bismo priznali sebi da nam je posao teška katastrofa koja nam čini život sjebanim da više maštamo o odlasku u izbeglički kamp u Sudanu, nego u kancelariju svakog ponedeljka. Stoga taj veliki trenutak ne treba da bude smak sveta. Znam da živimo u Srbiji, da je procenat stope nezaposlenosti veći od visine planiranog jarbola s zastavom, ali ako vam je posao zaista užasan, treba nešto da uradite po tom pitanju.

Čoveče, svašta mi pada na pamet i kako ne bih poveo kancelariju u štrajk, staću odmah ovde.

U češkom gradu Brnu postoji kiosk na kome možete besplatno da popijete kafu ukoliko se obavežete da ćete tog dana uraditi neko dobro delo. Možete uzeti nešto sa liste, poput "Daću novac beskućniku" ili "Ustaću u prevozu i prepustiti mesto starijoj osobi", a možete da dodate i nešto svoje. Možete udomiti psa ili promeniti kanal ili sklopiti retrovizore na parkingu.

Ali to može svako. Jednostavno, prelako je, a i malo egoistično. Želite da vam neko aplaudira zato što ste hobou dalu dvadeset dinara. Potencijalni smak sveta za koji znate da se neće desiti treba da bude mnogo veći motivator. Stoga je bolja ideja da uradite neko dobro delo koje niko neće primetiti, ali i koje nikoga neće ni iznervirati. Recimo:

"Danas neću pljunti na ulicu kao totalna seljačina"

ili

"Danas neću uključiti sva četiri u desnoj traci i izaći iz auta na pola sata"

Ili

"Danas ću ljudski zatvoriti lift, tako da može da ode kada ga neko drugi pozove"

Ima više smisla, zar ne? Možda dobijete i kafu.

Logično je da biste sudnjeg dana plakali grizući usne i brišući sline o rukav jer sa 25 godina niste postigli apsolutno ništa u životu osim osvajanja onog turnira u DOTI, ali je i to teško sranje, jer je nagrada bila podloga za miša i jedna greb-greb srećka na kojoj niste osvojili ama baš ništa.

Ali zdravo je plakati. Neki naučnici veruju da se plakanjem telo oslobađa toksina i otpadnih produkata.

Isplačite se, skupite snagu i idite dalje. Uvek možete da kažete sebi "Pa šta, nije smak sveta". A ako to ne upali, onda kažite "Pa šta, nije smak sveta. Te priče o planeti smrti Nibiru su potpune izmišljotine". Ako i tada ne uspete da ubedite sebe, onda recite "Pa šta, nije smak sveta. Te priče o planeti smrti Nibiru su potpune izmišljotine. Uostalom i da nisu, Kim Džong Un će nas sve spasiti".

Samo tada možete da pomislite kako će sve preživele naterati da nose kretenske frizure kao on, pa se možda ponovo rasplačete. Ali bolje glupa frizura, nego kosmička dezintegracija, zar ne?

Ovo možda nije toliko dobra ideja i ne služi apsolutno ničemu, ali eto, nije na odmet da probate. Izreka kaže "Jednom se živi", a ispada da je zaista tako, jer nema naučnih dokaza o reinkarnaciji ili zagrobnom životu.

Pa, možete da počnete da radite ovo što pre. Ključno je da požurite jer imate tačno

Ne mogu da verujem da ste skrolovali dovde samo kako biste proverili da ste još uvek živi.

Još na VICE.com:

Kako se obući za smak sveta

"Preperi" su me učili šta da jedem kad nastupi smak sveta

Pet predmeta koje bismo iz Srbije poslali u svemir