Reklame
Seks

Lezbejke objašnjavaju umetnost neobaveznog muvanja

„Postoji seksistička zabluda da su gej žene posvećene isključivo emocijama i ljubavi. To poriče našu žensku seksualnost i kapacitet za požudu i nemoral.“

pisao Sofia Barrett-Ibarria
10 Januar 2019, 8:37am

Ketrin Mening, koja je igrala Šejn u The L Word. Fotografija: Lorens Lusifer/FilmMedžik

Kao tinejdžerka, Čingi Long je fantazirala o tome da ima kinki lezbejski seks. Odrasla je u San Bernandinu, u Kaliforniji, gde je poznavala samo par drugih kvir ljudi svojih godina, a još manje njih koji su sa njom delili ista seksualna interesovanja. Long je otvorila nalog na kinki socijalnoj mreži FetLife, iste sekunde kada je napunila 18 godina, i upoznala je jednu stariju ženu koja je živela u Los Anđelesu.

„Tog vikenda sam sela sam na voz od San Bernandina do LA, da bih joj dozvolila da me tuče, kara me, piša na mene i grize me“, kaže mi Long u telefonskom intervjuu. „Radile smo stvarno prljave stvari“.

Kada se preselila u oblast zaliva San Franciska, Long je počela redovno da gluvari, tražeći neobavezne seksualne partnere na kvir plej žurkama i u barovima. Sada u svojim srednjim tridesetim, ona je jedna od maskota kvir gluvarenja i kinki scene u svojoj oblasti, i u Los Anđelesu. „Ako sam na kvir ili gej žurci, i vidim neku damu sa lancima ili nečim sličnim, verovatno ću se potruditi da zapodenem razgovor s njom“.

LGBTQ istorija obično pripisuje umetnost anonimnog, istopolnog javnog muvanja zajednicama gej muškaraca, ali lezbejsko gluvarenje – koje ne treba pomešati sa lezbejskim krstarenjem – je dugo poštovana tradicija od strane mnogih žena koje vole žene.


Šag, kako je poznata među svojim prijateljicama i u svojoj zajednici – je bila studentkinja umetnosti i pank muzičarka sredinom osamdesetih u San Francisku, istorijskom centru kvir, kink i kožnih scena. U svojim ranim dvadesetim, na vrhuncu kvir kulture gluvarenja, upoznavanje žena je bilo lako koliko i svratiti na lokalna popularna mesta za gluvarenje. U vlasništvu lezbejki, Amelias bar, Artemis kafe i Osento, istorijsko lezbejsko javno kupatilo, bili su popularne lokacije u Šaginom komšiluku. „Gluvarenje se odvijalo u barovima, u likovnim galerijama, na ulici“, kaže mi Šag u telefonskom intervjuu. „Sve je bilo na dohvat ruke. Bilo je kao da sam se preselila u nirvanu“. Na ulici, mnoge žene su nosile visoke čizme, kožne jakne, simbol labrisa, ili strateški postavljenu maramicu, da bi pokazale da ih zanimaju druge žene. „Ponekad i prsten za kitu na jakni, ili na epoleti, ili desno, ili levo, da bi označila da li voliš da si ’gore’ ili ’dole’. Bilo kakvi kristali, ili ezoteričan, mističan nakit, takođe bi mogli da budu indikatori“, kaže Šag.

Sada u svojim pedesetim, Šag je vizuelna umetnica koja živi u Los Anđelesu, gde se redovno sastaje sa ženama u kožnim barovima, gej klubovima i na kvir plej žurkama. Šag ne koristi aplikacije za muvanje, i kaže da joj to nije ni potrebno, pošto nalazi mnogo prilika za gluvarenje i bez korišćenja telefona. „Meni je jednostavno tako bolje. Ja sam preduzetna devojka, uvek sam bila takva, i volim da budem tamo gde su ljudi“, kaže Šag. „Želim da ih vidim, omirišem njihove feromone. Moraš da znaš da li postoji hemija ili ne“.

U kvir utočištima kao što je Bej Erija, tradicije kao što je kod maramice (takođe poznat i kao „podizanje zastave“) žive među ljudima različitih kvir identiteta kao vid seksualne signalizacije osmišljene za organizovanje neobaveznog muvanja. Kod maramice je nakon sedamdesetih izašao iz opšte upotrebe, ali Long ceni posvetu istoriji kvir kulture. „U većini slučajeva, kada sam u Beju, vidim bar jednog ili dva kvira sa zastavom“, kaže Long. „To je zabavan šifriran izraz radikalne gej seksualnosti. Za neupućene, to su samo modni detalji. Za gejeve koji znaju, pokazuješ nešto sasvim opsceno. Postoji malo drugih jezika koji ti omogućuju da kažeš, ’Hej, stvarno bih volela da mi pljuneš u moja kurvinska usta dok te ja fistujem’, a da ne izgovoriš ni reč – samo treba da imaš crvenu maramicu u levom, a svetlo žutu u desnom džepu“.

Kvir frendli barovi i prajd žurke nude mnogo prilika za neobavezno muvanje, ali kako lezbejski barovi i javne društvene ustanove nastavljaju da odumiru, intrenet ostaje najpristupačnija lezbejska scena, naročito za one koje žive van urbanih kvir centara. Long je članica više grupa na Fejsbuku za lezbejsko gluvarenje, gde povremeno postavlja ponude za kinki susrete. Međutim, izvan scene, misli da joj reputacija aktivne ne-monogamistkinje stavlja u čudan položaj kada su u pitanju žene u njenom društvenom krugu. „Kada se smuvam sa nekim, ili čak samo kažem da imam više partnerki, često me nazivaju ’lezbejskom jebačicom’“, kaže ona. „Bez veze je što na moju seksualnost gledaju s negodovanjem“.


Gledajte na VICE:

Iskustva Long ukazuju na dalje zablude o seksualnosti kvir žena, koje često potiču iz same njihove zajednice, u kojoj sramote one koje se upuštaju u nonšalantni seks bez obaveza. Šoutajmova serija i kanonizovano lezbejsko štivo The L World je ovaplotila i osudila arhetip lezbejske jebačice u Šejn, promiskuitetnoj srcelomki čija je osnovna karakterna mana njena tendencija ka ljubavi za jednu noć. Na nesreću, strah da te označe kao „Šejn“ i dalje opstaje. Rad Deniz Bulok objavljen 2004. u Journal Of Homosexuality ukazuje na to da slat šejming utiče na seksualno ponašenje kvir žena i lezbejki, kao i na verovanja o neobaveznom seksu. Stereotipna percepcija kvir žena kao serijskih monogamistkinja stigmatizuje one koje više vole neobavezan seks, i ogleda se u širim kulturološkim mitovima o ženama generalno, naročito u ideji da žene instiktivno žude za monogamijom i emocionalnom intimnošću sa svojim seksualnim partnerima.

„Postoji seksistička zabluda da su gej žene posvećene isključivo emocijama i ljubavi. To poriče našu žensku seksualnost i kapacitet za požudu i nemoral. To baca u zapećak delove gej i lezbejske kulture koji se smatraju za vulgarne i razvratne“, kaže Long. „U stanju sam da se seksualno povežem sa nekim, bez potrebe da sanjarim o tome da počnemo da živimo zajedno i uzmemo kuče“.

Kako kvir kulture i identiteti postaju sve integrisaniji u mejnstrim svest, pokret za kvir ugled minimizuje prošlost i sadašnjost gluvarenja. Korporativne marketinške kampanje često prikazuju kvir žene kao monolitne, i naginju ka prenaglašeno nežnim i toplim opisima žena koje vole žene, što dodatno stigmatizuje one koje odbijaju brak, monogamiju i čedni seks. Međutim, napori članova zajednice, kao što je nalog na Instagramu @_personals_, iako manje otvoreni po pitanju seksa nego što su to bili oni njihovih prethodnika, održavaju mesta za neobavezne susrete između onih koji ih žele. „Naučeni smo da verujemo da su žene koje žele žene predatorke i bestidnice, ali nije predatorski želeti nekoga i staviti mu to do znanja. Nije predatorski žudeti za drugom ženom na čisto seksualni način“, kaže Long. Predatorski je samo ako nemaš poštovanja za nečije granice, telo i osobnost“.

Za Long, gluvarenje je i lična i kulturološka praksa koja je povratila ideje kvir pervezija kao izvor ponosa i zadovoljstva. Više nego kratkotrajno fizičko iskustvo ili eksplicitna razmena, gluvarenje uzdiže kvir ljubav, slaveći kvir seks u njegovim najradosnijim devijacijama. „Meni je „toplo oko srca“ kada mi neka žena stane na grudi“, kaže ona. „Za mene je to ta toplina“.

Pratite Sofiju Beret-Ibariu na Twitteru.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.