Reklame
pozni kapitalizam

Milenijalsi ne vole kapitalizam, ali ne mogu da prestanu da koriste Amazon

"Ne mogu ni da zamislim šta bi sledeće moglo da se pojavi što bi uopšte moglo da promeni način na koji kupujem."

pisao Arielle Dollinger
26 Decembar 2018, 7:47am

Kolaž: Lia Kantrowitz. Fotografija: Westend61/Getty Fotografije Džefa Bezosa: SAUL LOEB/AFP/Getty Images

U stanu u prizemlju, u De Mojnu u Ajovi, gde su Rid Čendler, 27, i Keli Parker, 30, nekada živeli kao cimeri, Amazon je praktično bio treći stanar.

"Skoro svakog dana bi nas ispred vrata čekala kutija iz Amazona", kaže Čendler, koji radi u peronalnom odeljenju kompanije za menadžment investicija i osiguranje, Prinsipal. "Uvek bio je pitao, ’U redu, Keli, šta si ovog puta naručila’?"

Parker se u julu preselila u Denver, i njena navika da kupuje na Amazonu se preselila s njom. Stalno dobija isporuke tableta za mašinu za pranje sudova, praška za veš, toalet papira. Kada ode u tržni centar, uglavnom to čini da bi doživela kupovinu subotom, ili se divila božićnoj dekoraciji.

"Ne mogu ni da zamislim šta bi to moglo da se pojavi što bi me uopšte nateralo da više ne kupujem preko Amazona"", kaže Parker, zadužena za rad sa klijentima u Prinsipalu. "To bi potpuno promenilo način na koji sve obavljam".

U dvosobnom stanu koji su delili na ušću reka De Mojn i Rakun, Čendler i Parker su nenamerno razvili mikrokosmos šireg stanja uma, u kome se kupovina i politika ne mešaju, ili barem nisu potpuno isprepletene. U celini, milenijalsi – generacija rođena osamdesetih i devedesetih koja je često pod lupom – su poznati kao zagovornici iskrene društvene svesti koji se barem trude da podržavaju lokalne trgovce iza skromnih izloga. Ova generacija takođe čini znatan procenat podrške za socijal-demokratske kandidate koji optužuju Amazon da je oličenje opasnosti poznog kapitalizma.

Ali dok se mnogi koji imaju dvadeset i nešto i trideset i nešto muče da sastave kraj sa krajem, ipak spremno nastavljaju da kupuju preko Amazona, giganta onlajn kupovine koga rutinski optužuju da uništava manje konkurente, dok u isti mah svoje zaposlene tretira kao šrafove u uvek narastajućoj mašini.

Izgleda da je u toku podsvesni klinč: pogodnost i efikasnost vuku u jednom pravcu, etika i politička ideologija u drugom. Jedno nedavno istraživanje tržišta je rasteglo granice neverice kada je otkrilo da bi se 44 posto milenijalsa na godinu dana radije odreklo seksa nego Amazona. Ipak, veći deo prikupljenih podataka ukazuje na jedinstvenu odanost – i poverenje – koje prema Amazonu osećaju Amerikanci generalno, a milenijalsi posebno.

Čendler ovu enigmu upoređuje sa reciklažom.

"Prosečni Amerikanac, ako nema kante za reciklažu na svakom ćošku, će samo bacati bilo koje đubre u bilo koju kantu", kaže Čendler. "Ja želim da podržavam lokalne radnje, ali ako nemaju sajt, ili nije toliko lako doći do njih kao do Amazona, kako onda to realno da radim, kada mi Amazon u tolikoj meri olakšava kupovinu?"

Čendler kaže da pored stalnog posla ima još dva povremena, dok pokušava da otplati studentski zajam i dug na kreditnoj kartici. I dalje kupuje namirnice i stvari za kuću u Haj-Vi, bakalnici koja se nalazi preko puta njegovog sadašnjeg stana, i jednom je tamo kupio i lampu sa kristalima soli sa Himalaja. Ali u radnji nije bilo sijalica, pa je za 5 dolara preko Amazona naručio pakovanje od 15 komada.

"Živeći na srednjem zapadu, okruženi smo porodičnim radnjama", kaže Čendler. "Bilo bi mi mrsko da vidim da ti ljudi propadnu i da ih sa tržišta istera veći igrač kao što je Amazon. Ali u isto vreme, koliko god da mi je krivo što ću ovo reći, i dalje ću pre koristiti Amazon, ako je efikasniji i jeftiniji."

Ovaj sukob traje od davnina, prema ekonomisti i istoričaru Marku Levinsonu, koji je napisao knjigu ""Veliki advertajzing i promocija, i borba za mala preduzeća u Americi."

Početkom 20. veka, objašnjava Levinson, trajala je velika kampanja protiv lanaca radnji – koje su se smatrale za monopolističke – koji su iz posla izbacivali sitnije trgovce. Ali i pored toga, mnogi kritičari su i dalje i sami kupovali u tim lancima. "Lanci su imali bolje cene; i s toga, iako su želeli da očuvaju porodične radnje, ljude je to mnogo koštalo", kaže Levinson. "A porodične radnje verovatno nisu imale toliko širok asortiman proizvoda."

Uprkos paralelama, Amazon nije nalik bilo čemu od onoga sa čime su se ljudi susretali u prošlosti, zato što je smislio kako da profitira od prodaje koju obavljaju drugi trgovci, tvrdi Levinson. "Amazon kaže trgovcima, ’Mi smo srećni ako vi dobro prođete; mi smo srećni ako ljudi kupe vašu robu, a ne našu – dokle god dobijamo procenat od prodaje’," kaže on.

A ipak, dok Amazonovi kritičari dovode u pitanje njegov tretman sopstvenih radnika i upozoravaju da ova kompanija može da koristi podatke o kupovini da iz posla izbacuje čak i prodavce sa kojima preko treće ruke sarađuje, milenijalsi – od kojih su mnogi odrastali tokom velike recesije krajem prve decenije dvehiljaditih – izgleda ne mogu da se suzdrže.

U jednoj epizodi Netfliksove serije Patriot Act, komičar i politički komentator Hasan Minhadž, 33, simultano iznosi argumente zašto se treba kloniti Amazona, i priznaje da je navučen na njega. "Ja sam mnogo više lenj nego što sam osvešćen", šali se on. "Svi smo i ranije bili u ovakvim kompromitujućim položajima, zar ne? Vidite, ja sam obrisao Uber. Rekao sam, ’Uberu, gotov si’! A onda sam sleteo u Vankuver i pomislio, ’Prokletstvo, nemaju Lyft’. Pogodnost je roba koja je našoj generaciji najvažnija."

Sahib Sing, 24, konsultant za menadžment rizika koji živi u Atlanti, Džordžija, kaže da mu je Minhadžova epizoda otvorila oči kada je u pitanju to koliko je Amazon moćan – i kada je u pitanju potreba za regulacijom. "Oni kontrolišu tržište", kaže Sing.

Ipak, Sing kaže da je nastavio da kupuje preko Amazona, zato što mu je tako lakše.

Dejvid Park, 26, je u julu na Instagramu postavio fotografiju Bernija Sandersa i Aleksandrije Okasio-Kortez. U komentaru je napisao da su njih dvoje "vođe političke revolucije". Na izborima 2016, kaže Park, na kraju je glasao za Hilari Klinton, ali se nadao da će Sanders biti kandidat demokrata, delom i zbog svog stava o novcu u politici.

Park, koji živi na Menhetnu i rad i na recepciji teretane, kaže da ne kupuje preko Amazona. Ali insistira da to nema nikakve veze sa njegovim političkim stavovima – on jednostavno više voli da lično vidi proizvod pre nego što ga kupi, pa pazari u radnjama kao što su H&M i JC Penney. Zbog organizacije u zgradi u kojoj živi bi takođe morao da bude kod kuće da sačeka pošiljku, objašnjava on, što mu je ponekad nezgodno.

On baš i nije usamljen u tome što radi stvari na stari način: Ministarstvo trgovine SAD je u svom tromesečnom izveštaju o elektronskoj trgovini objavljenom prošlog meseca navelo da se otprilike 90 procenata transakcija u maloprodaji odvija na fizičkim lokacijama. U istom tom izveštaju se procenjuje da je oko 98 procenata transakcija u maloprodaji tokom 2005. bilo izvršeno van interneta.

Ali ipak, razgovori sa milenijalsima o Amazonu s jedne strane, i o politici maloprodaje s druge, ukazuju na to da je njima često gotovo nemoguće da žive po svojim načelima u modernoj ekonomiji.

"Kada se radi o tome što ljudi kupuju od tih gigantskih korporacija, bez obzira na ono što govore o politici, na kraju dana, ljudi stvarno nemaju kome drugome da se obrate", tvrdi Park. Amazonov "džinovski stisak" u američkoj ekonomiji, sugeriše on, je posledica nedostatka alternativa koje bi ispunjavale osnovne potrebe potrošača: pristupačne cene, odabir proizvoda, i poverenje.

"Ljudima su potrebne kompanije koje imaju kredibilitet, a izgleda da ga Amazon ima", kaže on.

A tu su zatim i dalji strukturalni faktori. Bezbrojne kolumne i studije ukazuju na to da su horde milenijalsa možda odložile krupne životne poteze kao što su kupovina kuće, stupanje u brak ili zasnivanje porodice zbog dugova i stagnacije u primanjima. Ali oni ipak stare, i to često podrazumeva kompromise, dok upadaju u zamke života odraslih.

"Mislim da se u mnogim razgovorima i dalje pretpostavlja da su milenijalsi tek završili studije i da tek počinju svoj život", kaže Ketrin Kalen, direktorka za analitiku potrošnje i industrije u Nacionalnoj federaciji maloprodaje. "A realnost je da je većina milenijalsa danas u svojim srednjim do poznim dvadesetim godinama, pa i u srednjim tridesetim“.

Umesto promene u razmišljanju – ova starosna grupa održava „svoje vrednosti“, traženja ravnoteže između cene, kvaliteta i pogodnosti, kaže ona – Kalen opisuje promenu u vrsti kupovine koju milenijalsi obavljaju. Mnogi više ne kupuju samo za sebe; umesto toga, kupuju proizvode za svoje domove i decu.

Naravno, moguće je potpuno izbeći Amazon: Džesi Brikel, tridesetogodišnji muzičar koji ima i dnevni posao, kaže da preskače ovu kompaniju još od marta.

"Apatija većine ljudi prema narastajućoj moći Amazona me iskreno uznemirava – dok gledam svoje vršnjake kako daju prednost pogodnostima u odnosu na razmišljanje – u suštini glasajući za budućnost u kojoj će Džef Bezos upravljati svime, i u kojoj ćemo završiti u korporativnoj distopiji", kaže Brikel, koji živi u Ridžvudu u Kvinsu, i koji je na internim izborima demokrata 2016. glasao za Sandersa.

Brikel priznaje da njegov lični izbor da ne bude snishodljiv prema ovoj kompaniji nije dovoljan da dođe do promene, ali insistira da je itekako svestan njene vrednosti kao servisa.

"Ali to donosi svoje posledice“, dodaje on. Sa užasom zamišlja trgovački pejzaž u kome je Amazon jedna od samo par opcija – ako ne i jedina. Takođe osuđuje i Amazonovu sveprisutnost u pejzažu svog grada: čak i pre preseljenja druge centrale kompanije u Long Ajlend Siti, praktično nisi mogao da izbegneš da vidiš njihove kamione za dostavu, ili hodnike zgrada prepune njihovih kutija (Treba napomenuti da je i Brikel takođe odgledao pomenutu epizodu Patriot Act.).

U naporima da izbegne Amazon, Brikel je zatekao sebe kako je morao da donosi odluke koje naziva "neetičnima". Iz finansijskih razloga, primećuje on, bio je sklon tome da odeću kupuje u radnjama velikih modnih lanaca, na primer.

Ipak, Brikelu je nezamislivo da potpuno razdvoji politiku od načina kupovine.

"Mislim da možeš da ih ogradiš, ali ne i da ih sasvim razdvojiš", kaže on. "Mi imamo političke kandidate zato što su kupljeni".

Na izborima 2016, i Čendler i Parker su glasali za Klinton – ni jedno ni drugo nisu bili na Sandersovoj strani. (Parker je bila iskrena povodom toga da se nadala da će Džo Bajden biti kandidat.).

Kada ovih dana glasa, Parker se fokusira na društvena pitanja, koja su za nju opipljivija – može da zamisli kako je bitan kandidatov stav o ljudskim pravima, LGBTQ zajednici, imigrantima i slično, i kako bi to moglo da utiče na njene prijatelje i porodicu. Od sada do narednih izbora, "Moj poreski razred se neće promeniti", tvrdi ona.

Čendler, koji se identifikuje kao gej koji je odrastao u konzervativnoj, južnjačkoj baptističkoj zajednici, kaže da ga je inspirisala Sandersova energija, ali da ga nije kupio idejom o demokratskom socijalizmu.

"Mislim da je kapitalizam ključ američke izuzetnosti", kaže Čendler. "Međutim, moja generacija je prva [posle dugo vremena] koja priznaje da kapitalizam nije savršen. I određena regulativa od strane vlasti je ključna za sprečavanje stvari kao što je monopol."

Mada, kada kupuje, Čendler ne razmišlja o politici.

"Želim da bude brzo i jeftino, a da kvalitet ne trpi", kaže on. "To je čudna dihotomija, znam, zato što sam siguran da bi mi ono što se događa iza kulisa da bih ja došao do tih stvari slomilo srce."

Tagged:
retail
ekonomija
Prodaja
Kapitalizam
Šoping
Milenijalsi