Nagovorila sam prijatelja da nedelju dana nosi lažnu kožicu na penisu

Tekst je prvobitno objavljen na VICE CA.

U neka nevinija vremena, pre nego što sam saznala da su kožice nešto oko čega muškarci protestuju, nisam mogla da navedem nijedan problem sa penisom koji bi navodno nastao posle obrezivanja. A onda sam naletela na kompaniju koja pravi lažne kožice za muškarce. Što će reći, male navlake za vaš penis. Ne moram posebno da napominjem, moj svet od tada više nije isti.

Kompanija je prikladno nazvana ManHood (uzgred, najbolje u vezi s čitavim ovim iskustvom je baš ta igra reči, odatle je sve samo pošlo nizbrdo). ManHood je kompanija posvećena rešavanju problema za koje nisam ni znala da postoje; uglavnom zato što ni sama nemam penis, ali i zato što nemam običaj da raspravljam o suvoći penisa sa prijateljima. E sad, ako ste se zbog samog pomena "suvoće penisa" malo stresli, onda neka vam ovo bude upozorenje; čeka vas luda vožnja.

Glavni problem sa kojim se suočavaju nosioci ManHood-a čini se da je gubitak osetljivosti u “glaviću” (to je glava penisa koja je obično prekrivena kožicom, za vašu informaciju), jer je on izložen raznim jezivim stvarima kao što su vazduh, odeća ili posteljina. Prema Rendiju, osnivaču ManHood-a, i od sad pa nadalje u tekstu Ekspertu za kožicu, ta izloženost i iritacija od odeće može da izazove suvoću, manje zadovoljstva tokom seksa i uopšteno ne toliko sjajan provod za vašeg Đoku. I zbog toga je ManHood napravljen da tu svetu stvar održava toplom i ušuškanom, pomažući da nastane vlažnost koja će omogućiti da glavić vremenom smekša. Rendi to poredi s onim kad se grubost nečijih dlanova smanji nošenjem rukavica. Ako vam je teško da prizovete tu mentalnu sliku, samo zamislite kako bi vam izgledala ruka kad biste mesec dana nosili rukavicu od lateksa…

Sve ove nove informacije ostavile su me sa više pitanja nego odgovora — kao što su kako onda piškite i koliko često momci uopšte peru te stvari? Prosto sam poželela da imam penis da bih mogla da isprobam ManHood i uverim se u to sama. Ali avaj! Nema te količine zavisti prema penisu koja bi mi obezbedila karu na nedelju dana, tako da sam morala da pređem na opciju dva; nađem voljnog prijatelja sa stojkom da to stoički isproba umesto mene (ako ste se ponadali da smo završili s igrama reči, džaba ste se nadali).

Usledilo je neprijatnih nekoliko dana tokom kojih sam morala da ispitujem muške prijatelje jesu li obrezani ili nisu, što se ispostavilo da nije najnormalnija stvar zbog koje se šalje poruka nekom u devet ujutro utorkom. Budući da sam gej žena, verovatno vas neće iznenaditi da temu obrezivanja ne potežem često. Sve do ove nedelje, a sada je reč "obrezan" postala sugestija u predviđanju mojih poruka i ne mogu da prestanem da propitujem prijatelje oko toga; na žurkama, u pabu, u teretani, u parku, na ulici. Sve vreme. I zato neka ovo bude javna obavest za sve moje muške prijatelje koje su možda preplašila moja bezobrazna pitanja oko intimnih detalja njihovih genitalija. Iskreno se izvinjavam, zaista.

Jesam na kraju našla predivnog prijatelja koji ne samo da je obrezan već je bio i iznenađujuće rad da obuče kurac na sedam dana a sve to zarad mog malog eksperimenta. Kad sam ga pitala zašto je prihvatio da učestvuje odgovorio mi je sa: "Radoznao sam za sebe i svoju patku", što kontam da je dovoljno dobar razlog. Dakle, dobrodošao, Demijene, i njegova radoznala patko!

Rendi, Ekspert za kožicu, poslao mi je neke uzorke ManHood-a da bih mogla sama da pogledam i odaberem šta će Demijen nositi nedelju dana. U kutiji sam dobila crnog lepotanka, srebrni metak, dim iz pištolja, crvenog krokodila i električnu fuksiju, belog mat lovca, tigrovu kožu i mnoge, mnoge druge. Vrlo verovatno su to najčudnije stvari koje sam u životu videla.

Rendi preporučuje mušterijama da nose ManHood radi zaštite tokom dana i radi zaštite tokom noći kad nastupaju one slavne vragolaste "snažne noćne erekcije”. Izgleda da umeju da budu prilično bolne (a zvuče i jako opasno, tako da, molim vas, budite oprezni). Drugi problemi koje ManHood želi da reši su ozloglašeni "problemi s kapanjem" kod starije gospode. A ManHood je pravljen i za muškarce koji imaju vrlo malo preostale kožice i žele da povrate stari sjaj i slavu. Sokna je pravljena tako da nalegne tesno oko penisa i nateže kožicu da ona… ponovo izraste. Jeste. Ponovo. Izraste. Nadam se da vam se to urezalo u mozak baš kao i meni.

To su samo neki od glavnih razloga zašto bi neko poželeo ManHood, ali sajt je ispunjen sa mnogo, mnogo više toga, uključujući neke koji su se odlučili da nose ManHood samo zato što im nedostaje toplina njihove kožice (oh, kako romantično). Znam šta ste pomislili — kako zgodan i višestruko koristan proizvod; šta ova sokna za karu ne može da uradi za obrezanog muškarca?!

Za proizvod koji obećava tako mnogo bilo je to samo malo presavijene tkanine sa etiketom za cenu od 20 dolara. I zato sam se, naravno, malo poigrala s ovim soknama za kare; nosila sam ih na rukama, napravila od njih male kaktus-šeširiće, obula ih na šape mog psa da ih nosi kao čizmice. Bile su jarkih boja, šarolike i prilično zabavne, ali nikad ne bih poželela da ih nosim na telu, uglavnom zato što je većina izgledala i odavala utisak izazivanja znojenja (priznaću, doduše, da su svileni bili izuzetno meki). Moje glavno pitanje bilo je sledeće: ako služe za zdravstvene probleme, zašto su napravljene tako da izgledaju kao ukrasi za Noć veštica za vašu karu? Mora da su postojali dostojanstveniji načini da se ukrasi taj precenjeni plašt za penis bez lažne zmijske kože i tigrastih šara? Nisam razumela kič u čitavoj ovoj priči, što me je dovelo do mog narednog pitanja; ko ih, za ime Boga, uopšte kupuje?!

Pozvala sam Demijena te noći da čujem njegove prve utiske. Demijen je dobio pet ManHood-a, uključujući dva svilena lamea, gumasti i jedan par s tračicama. Uz ManHood-e je išao i list papira sa detaljnim i ekstenzivnim beleškama, kao i uputstvom u dvanaest koraka koje je Demijen opisao kao “suviše glupavo i uvrnuto”, a koje je mene suviše uznemirilo da bih ga čitala do kraja, tako da smo oboje na kraju malo morali da pipkamo u mraku. Ali koliko teško to uopšte može da bude? U našoj mejl prepisci, Rendi nas je upozorio da učenje o ManHood-u ume da bude “naporno” i “emotivno”, a možda je upravo to bio razlog zašto nisam želela više da čitam o suvoj, gruboj koži kurca. Ili je možda, samo možda, bilo suviše odvratno.

A dok sam vodila telefonski razgovor sa Demijenom, morala sam da se odlučim koja će biti moja uloga u ovom eksperimentu i odlučila sam se da postanem neka vrsta savetnice za penis iliti “penisavetnica”, ako smem tako da se izrazim. I tako sam stajala u kuhinji i navlačila sokne za penis na jarki roze dildo dok sam slušala iskustva prijatelja sa druge strane veze. Bilo je to najviše što sam pričala o penisima godinama unazad.

U našem prvobitnom razgovoru bila sam radoznala da čujem da li je Demijen imao bilo kakva očekivanja da će mu ManHood poboljšati seks i osetljivost penisa. “Mislim, ne znam kako je to imati kožicu a i ionako već savršeno uživam u seksu”, rekao mi je dok sam slikala svog psa u njegovim novim čizmicama od zmijske kože (veoma šik). Dakle, Demijenov penis je savršeno zadovoljan i uprkos tome što nije mislio da mu treba šljokičasta lame kapuljača da mu zaštiti penis od stvarnog sveta (što će reći gaća/vazduha/demona), predložila sam Demijenu da nosi po jednu svaki dan narednih nedelju dana kako bi video kako čovek uspeva da uvede ManHood u svoj svakodnevni život.

Demijen i ja smo razgovarali nakon što je nosio ManHood čitav naredni dan. Rendi mi je već bio rekao da su većina njegovih mušterija stalne mušterije i da “kad jednom otkrijete ManHood, malo ko može da ga zaboravi” (jeste, tačno, ja nikad neću moći da ga zaboravim, naročito one fotografije od ‘pre’). I tako, kad sam pričala sa Demijenom, napola sam očekivala da pričam sa nekim ko je nedavno doživeo prosvetljenje ili ko je shvatio šta je bitno u njegovom životu — između ostalog, lažna gumena ugalj crna sokna za karu.

Sa sigurnošću mogu da tvrdim da se to nije desilo Demijenu a na osnovu njegovih neoduševljenih odgovora zaključila sam da je njegov prvi dan kako je nosio ManHood bio pomalo neudoban, prilično običan i bez ikakvog nagoveštaja renesanse za penis. Zamolila sam ga da mi opiše svoja iskustva, a on mi je uzdahnuo preko telefona: “To je kao kad prvi put obučeš helanke kao muškarac i pomisliš: ‘Huh, ovo je krajnje neobično, u ovome se ne osećam kao u normalnim pantalonama’ i onda samo zaboraviš na to pošto je to ono što ti se obično desi sa odećom.”

“Oh, znači, navikao si se?”, upitala sam puna nade. “Ne! Uporno mi je spadalo sa đoke!”, odgovorio je on. Hmm, nije baš idealno. E, pa izgledalo mi je kao da Demijen nije pročitao uputstva kako treba (ako uopšte), jer u tim uputstvima Rendi neprijatno detaljno objašnjava da je elastična guma na ManHood-u pravljena tako da pomogne da on ne spada u slučaju “ekstremnog smanjenja”. Možda mu se upravo to dešavalo. Reči “ekstremno smanjenje”, međutim, nisam uspela da prevalim preko usana dok sam pričala sa Demijenom, tako da sam se samo nakašljala i zamolila ga da proba ponovo.

Sem (nepotvrđenih) problema sa smanjenjem, kaže mi da nije zapravo morao previše da razmišlja o ManHood-u tokom čitavog dana, samo kad je morao da piški, što je bio veliki “smor”. Demijen je pazio na to da piški u kabinama a ne za pisoarima, da niko ne bi video njegovu dodatnu opremu za miška. Ne iznenađuje me da nije želeo da se razmeće okolo raskošno odevenim penisom pred kolegama. Vest o jarko obojenom šeširiću za penis bi se verovatno proširila kancelarijom preko Radio Mileve brže nego neko bezobrazno međukolegijalno pušenje na božićnoj žurki u firmi. Do kraja života bi ostao poznat kao “Demijen i kur-mantil u tehnikoloru”. Štaviše, kad sada malo bolje razmislim o tome, prava je šteta što se to nije desilo.

Dan treći, i šta sam očekivala da čujem od Demijena? Da je preobraćen? Da OBOŽAVA ManHood? Da mu se zauvek izmenila peniska moda? Da je osećaj na njegovoj fensi obučenoj kari fantastičan? Bilo šta/sve od toga?! Nažalost, ne. Toga jutra Demijen je odabrao jedan od blistavo zlatnih lame ManHood-ova i navukao ga. Pretpostavljam da se osećao gizdavo zato što je odabrao svetlucavi lame, ali mi je, nažalost, rekao da se nije osećao ni gizdavo ni fensi; samo mu je bilo neprijatno jer mu je dole bilo pretesno. Njegov stisnuti penis u kombinaciji sa vožnjom biciklom na posao tokom koje je nosio tesnu likru bilo je iskustvo koje ne želi više da ponovi do kraja života. Vesti, dakle, nisu bile dobre.

E, pa budući da je Rendi vidovnjak, praktično je u mejlovima koje mi je slao predvideo probleme sa tesnoćom, objasnivši mi da ManHood “može da deluje tesno kad prvi put stigne, zato što može da dođe do uzbuđenja dok oblačite penis.” E sad, nisam ekspert, ali ne mogu da zamislim da se to desilo sa Demijenom, sem ukoliko ga ne uzbuđuju navlačenje likre preko likre i krajnja neudobnost. “Jesi li doživeo bilo šta pozitivno?”, pitala sam ga, hvatajući se za slamku. “To je samo jedna smešna anegdota za pričanje ljudima”, odgovorio je on, priznajući da ga je ranije toga dana isukao u pabu da ga pokaže prijateljima. “Da li je neko saosećao s tvojom patnjom?”, pitala sam ga. “Ne, većina ljudi je bila u fazonu ‘to mi deluje kao nepostojeći problem’”, odgovorio je on.

Seks! Bio je peti dan i moj alarm penisavetnice zvonio je na uzbunu; došlo je vreme da se priča o seksu, jer je to jedan od glavnih razloga zašto ManHood uopšte postoji. Demijen je priznao da je, da ironija bude veća, to bio seksualno najaktivniji period u njegovom životu u poslednjih nekoliko nedelja. “Zbog sokne?!”, uzviknula sam uzbuđeno. Ne, uprkos sokni. “Svaki put kad sam pomislio da bi moglo da dođe do seksa, postarao sam se da je skinem”, rekao mi je. Dakle, kičasti, tesni kaput za penis nije seksi? Baš čudno.

“Ako ću se već smuvati sa nekom nasumičnom osobom, paziću da ne nosim to”, dodao je. Pokušavam da zamislim scenario u kom sam ugledala oznojenu soknu za karu od lažne zmijske kože i da me to ne uznemiri, ali nisam uspela, tako da pretpostavljam da je Demijenova odluka da je skine pre nego što je neko drugi vidi bila dobra ideja. Jedna od najatraktivnijih strana ManHood-a jeste to da je pravljen tako da obrezani glavić bude osetljiviji tokom seksa. Prema njihovom sajtu, za taj proces potrebno je oko mesec dana, a ne samo četiri dana, ali sam bila radoznala da vidim da li je Demijen osetio bilo kakve promene. Neće vas iznenaditi, kao što nije ni mene, da nije osetio ništa.

Damijen je nosio razne sokne za karu već sedam dana i nije se osećao nimalo drugačije, možda mu je samo malo bilo neudobno. “Mom penisu je već bilo ugodno u okruženju koje sam mu pružio poslednjih dvadeset devet godina, a neko sada pokušava da reši problem koji tu prosto ne postoji”, rekao mi je kad smo pričali poslednji put. Demijen nije imao nikakvih problema sa penisom još pre nego što smo počeli sa svim ovim, tako da nije doživeo niti jednu dobru stranu toga što je nosio tu opscenu rolku preko genitalija.

Za Demijena se, dakle, ništa nije promenilo, ali očigledno za 317 ljudi koji su ostavili ocenu na sajtu ManHood-a jeste; oni su objasnili kako je ManHood rešio neke ili sve probleme u njihovom životu u vezi sa penisom. Rendi, Ekspert za kožicu, posvetio se ovoj vrsti problema poslednje 24 godine i ja cenim njegovu posvećenost čitavoj stvari. Apsolutno ne osuđujem nikoga ko je doživeo muku ogrubelog glavića — štaviše, mislim da je sjajno što nešto tako konkretno kao što je ManHood postoji upravo zarad toga. Sada je 2018. godina; imamo svesne pse robote i lažne lame kožice; u kakvim to vremenima samo živimo!

I šta je, na kraju, zaključak? Da li je Demijen uživao? Nije. Da li je Demijenova patka uživala? Ne baš. Da li sam ja uživala što sam sedam dana morala da pričam o penisima i kožicama? Verovatno nisam (iskreno, mislim da sam tokom čitavog tog procesa ponovo postala gej).“U čemu jesi uživao?”, pitala sam ga očajnički dok smo se opraštali. “Bio je to zaista dobar štih”, odgovorio je on. Bila je to dobra priča, i to je nešto! Dakle, nije bilo do kraja uludo bačenih sedam dana i, hej, Demijen makar ima pet lame sokni za karu koje sada može da pretvori u čizmice za svoje životinjske prijatelje.

Pratite Lauru na Tviteru.