Marihuana

U potrazi za savršenom vodom za bong

Ranč preliv? Soda voda? Sveta vodica? Ljuti kečap? Koja tečnost nas najbolje radi?
19 Decembar 2017, 1:55pm
Fotografije proizvoda Jamie Lee Curtis Taete; fotografije autora su iz privatne arhive

Napuniti bong nečim drugim umesto vode daleko je od originalne ideje. Anali ranog interneta puni su komentara u kojima smeli mladi stoneri razmenjuju savete o korišćenju H2O alternativa. Ne mogu ovo da dokažem, ali kladio bih se da su ti eksperimenti stari koliko i sam vodeni pajp. Najstariji poznati primeri su zlatne preteče bonga koje su poglavice Skita koristile pre 2,400 godina. Neće me niko ubediti da još tim nomadima nije palo na pamet da bi mogli da probaju da dodaju malo jakovog mleka.

Danas zakoni o korišćenju kanabisa slabe širom sveta, stigma je sve manje prisutna, pa će konzumenti marihuane imati sve više prilike da se kreativno napuše. Na raspolaganju im je rekordan broj tečnosti, a razne nove zamene za vodu iz česme sigurno treba očekivati. Po savetu sadističkih VICE urednika, odvažio sam se da isprobam dim iz bonga provučen kroz jedanaest nesvakidašnjih tečnosti.

Tokom čitavog eksperimenta koristio sam sasvim prosečan hibrid Gorilla Glue, izabran zato što nije previše jak, ali i zato što sam ga imao pri ruci. Da bi eksperiment ostao koliko-toliko pod kontrolom, zavetovao sam da ću povući samo po jedan dim pre nego što pređem na sledeću tečnost. Bong će, naravno, biti očišćen posle svake upotrebe. Nekako sam ubedio sebe da ću na ovaj način ostati odan naučnom metodu.

Dok sam kupovao sastojke, pitao sam se koliko Pulicera je tehnički moguće osvojiti samo jednim tekstom.

SVETA VODICA

Počeo sam sa tečnošću koja bi trebalo ne samo da mi pročisti nepca već i da blagoslovi čitav projekat – osveštanom vodom. Nisam saznao tačno poreklo flašice koju mi je urednik dostavio, ali ubedio me je da je vodu u njoj blagoslovio izvesni sveštenik izvesne religije. Nažalost, u majušnoj posudi nije bilo dovoljno vode da bi se bong adekvatno napunio, pa sam morao da dodam još malo sa česme. Nadao sam se da moć gospoda boga neće biti previše razvodnjena.

Dim je bio čist, samo malo buđav – možda je čep na flašici počeo da truli. Efekat je bio razočaravajuće sekularan haj. Ipak ću boga spoznati tek kad pređem na DMT.

LA CROIX

Prešao sam na sledećeg kandidata, La Croix gaziranu vodu sa ukusom manga. Jeste da sam je na spisak stavio pre svega da bih izmuzao koji klik viška od najpopularnijeg pića 2015. godine, efekat je bio iznenađujuće prijatan.

Gazirani mango digao me je onako tropski. Računam da se slavni na Instagramu tako osećaju non-stop.

LJUTI KEČAP

Sad sam se već malo uhodao, pa sam prešao na strašnije stvari. Ja inače volim ljuto, pa nisam hteo da potrošim kvalitetnu robu na ovu glupost – iscedio sam nekoliko Tabasko flaša u bong. Još pre nego što sam uspeo da pripalim, oči su mi suzile od mirisa. Kresnuo sam, duboko udahnuo, i počeo da kašljem kao vojnik u rovu bez gas maske. Ne preporučujem.

TEČNOST ZA ISPIRANJE USTA

Da se oporavim, sipao sam u bong vodu za ispiranje usta sa ukusom mentola. Ličilo je na Camel Crush cigaretu, išlo je glatko i prijatno. Po prvi put u životu, nisam se zakašljao posle dima iz bonga.

LATE SA UKUSOM BUNDEVE

Za sledeću rundu, uzeo sam iz Starbaksa vrelu kafu s mlekom. Ne volim ni late a ni danas sveprisutni ukus bundeve, tako da nikad nisam video kako tečnost izgleda van plastične šolje. Uznemirio me je izgled ove narandžaste čorbe koja se cedila u bong.

Verovali ili ne, u dimu se bundeva nimalo nije osetila. Jedini miris bio je onaj pržene trave, što donekle liči na miris pržene kafe koji se ponekad nađe u Starbaks proizvodima.

KASAMIGOS TEKILA

Za ovakve tekstove, priprema je ništa manje bitna od pitanja. Moj urednik i ja smo dugo većali o tome koji bi alkohol bilo najsmešnije da sipam u bong. Na kraju smo se odlučili za tekilu Casamigos, čijeg je proizvođača Džordž Kluni nedavno prodao za milijardu dolara, a u reklami je izgledao nekako smešno.

Efekat je bio jak, kao da sam olizao šank u meksičkom restoranu. Svidelo mi se. Nije loše bilo ni u tekili osetiti primese dima, pošto sam je iz bonga reciklirao u koktel.

SOK OD KELJA

Sledećeg jutra, mamuran od tekile, iscedio sam kelj u pajp i pripalio sedeći na podu u položaju lotusa. Bilo je mehurića na sve strane, kao u jednoj od onih banja posle kojih završiš sa urinarnom infekcijom. Nisam očekivao mučninu kad sam povukao dim, ali ukus povrća se pomešao sa travom pa sam počeo da iskašljavam šlajm kao da su mi pluća puna azbesta.

MOUNTAIN DEW

Danas je Mountain Dew više parodija bezalkoholnog pića nego samo piće, pa se sama nametnula kao kandidat. Uzeo sam originalnu radioaktivno zelenu zašećerenu vodicu; tako lojalan brendu, ličio sam na ludog naučnika.

Dim je ostavio pomalo slatkast ukus u ustima, ali ništa posebno. Kako zakon nalaže, naduvan sam uzeo da igram video igre.

5-HOUR ENERGY

Ovog sam se najviše plašio. Iako mi je tolerancija na kafein već povelika, plašio sam se da će mi marihuana nekako upiti višesatnu zalihu energije iz pića, pa će ili srce da mi eksplodira ili da istrčim golišav na ulicu.

Ništa od toga se srećom nije desilo. Sasvim običan haj.

RANČ PRELIV

Čemu ceo ovaj poduhvat ako ne bih izložio svoja pluća i svoj bong najtežim mogućim okolnostima? U inat bogu koji je blagoslovio onu vodicu sa početka, otvorio sam i izvrnuo flašu Hidden Valley ranč preliva, čekajući strpljivo da gusta viskozna tečnost sklizne niz bong. Iako inače volim ovaj preliv, miris je bio toliko oštar da mi se smučilo. Plašio sam se da neću imati dovoljan plućni kapacitet da provučem dim kroz svu tu gustinu. Ohrabrio sam se čitajući inspirativne citate i slušajući Eye of the Tiger, da bih najzad pripalio.

„Ako se nađeš u paklu, samo guraj dalje“. Ovaj citat, pogrešno pripisan Čerčilu, prolazio mi je kroz glavu dok sam se borio sa očekivano tvrdoglavim prelivom – plamen nije hteo da uhvati. Trudio sam se, a zeleniš u masti je odolevao. Alveole su mi gorele, povukao sam junački, i najzad se dim nekako probio na površinu. Udahnuo sam ga kao da su me upravo vratili u život defibrilatorom. Kašljao sam pola sata i posle zaključio da u dimu nije bilo nimalo ukusa preliva.

SAVET SOMELIJERA

Nekoliko dana kasnije, posle beskrajnog pranja kojim sam najzad uspeo da očistim bong začinjenog kajmaka, odlučio sam da ga još jednom upotrebim i okončam eksperiment.

Obratio sam se čuvenom vodnom somelijeru po imenu Martin Ris, i zamolio ga da mi preporuči najčistiju, najsavršeniju vodu kojom bih mogao da napunim bong. Nadao sam se da će mi ovo funkcionisati kao pokajanje za prethodne grehe protiv bonga i tako povratiti kosmičku ravnotežu.

„Ja ne pušim, ali smatram da bi hladna Fidži voda bila idealna za bong“, kaže Ris. „Ona ne samo što bi ohladila dim već bi pružila onu svileno glatku teksturu, očuvavši ukus kanabisa u cvatu.“

Iznenadilo me je da čovek koji valja flaše vode od po 14 dolara preporučuje tako običnu, sveprisutnu marku vode, ali Ris kaže „Zašto bih preporučio neki egzotični brend, da niko ne može da ga nađe?“

Završio sam svoju uzbudljivu degustaciju dimom koji je zaista bio čist i gladak. Zaključak je bi isti onaj do kog sam mogao da dođem da sam samo pitao doktora, naučnika, ili bilo kog profesionalca: tečnost koju sipaš u bong nema apsolutno nikakav uticaj na kvalitet haja koji ćeš iskusiti.

JOŠ NA VICE.COM:

Kako ovaj tip planira da postane najveći trgovac vutrom u Evropi

Apstinentska kriza zbog vutre nije šala

Pokušala sam da provalim zašto mi vutra nije zabavna