Sedam super-retkih omota albuma: Baskijat, Vorhol, Nen Goldin

Pratimo istoriju moderne umetnosti preko nezaboravno ilustrovanog vinila.

|
jan 14 2018, 7:00am

Ovaj članak je prvobitno objavljen na i-D US.

Verovatno ste čuli za omot prvog albuma The Velvet Underground & Nico. (Možda je upravo zbog velike banane Endija Vorhola to i bila prva ploča koju ste kupili.) Ali da li ste znali da su se još petnaest godina ranije, 1952., ilustracije mladog Vorhola našle na omotu za The Nation’s Nightmare, izdanje radija CBS posvećeno borbi protiv narkotika?

Ili da je Sindi Šerman 1992. dizajnirao omot za album Babes in Toyland? (Fotograf je navodno redovno svraćao na nastupe ovog benda u CBGB.) Ili da je Kolije Šor, mnogo pre saradnje sa Lejdi Gagom na Joanne, krajem devedesetih takođe radila za britansku trip-hop grupu Sneaker Pimps?

Svi ovi radovi prikazani su u sklopu Art & Vinyl, jedinstvene izložbe trenutno u Frenkel galeriji u San Francisku, koja se primarno bavi vizualnom umetnošću stvorenom konkretno za omote albuma (a ne samom muzikom sa tih ploča.)

Obrađuje se sedam decenija širok period, od ilustracije Pabla Pikasa iz 1949. pa sve do prošlogodišnjeg izdanja Sofi Kal. Usput se pojavljuju: Žan Kokto, Iv Klajn, Jozef Albers, Joko Ono, Li Fridlander, Robert Mejpltorp, Lori Anderson, Kit Hering, Kiki Smit, Dejvid Vojnarović, Frančesko Klemente, Žan-Mišel Baskijat, Saj Tvombli, Dejvid Šrigli, Ed Templton, Jajoi Kusama, Volfgang Tilmans, i bukvalno stotine drugih umetnika.

Neopisivo retki omoti koje nam Art & Vinyl su originalna izdanja u vlasništvu kustosa Antoana de Boprea ( Total Records), osnivača pariske knjižare Librairie 213. De Bopre, koji je na Berkliju studirao džez krajem devedesetih, odavno sakuplja ovu kolekciju ploča. Neke rane hip-hop naslove kupio je još kao tinejdžer, pre nego što su ovi naslovi postali izuzetno retki, od neprocenjive vrednosti za mnoge producente.

„Zbog prirode posla, dobro sam upoznat sa nekim vrstama fotografije“, priča De Bopre. „Dok sam listao svoje ploče, shvatio sam koliko je slavnih fotografa i ilustratora radilo na omotima, pa sam odlučio da priredim jednu kolekciju u tom kontekstu. Na tom projektu radim već više od deset godina“, kaže na temu inspiracije za Art & Vinyl izložbu.

De Bopré ističe da njegova kolekcija nipošto nije sveobuhvatna; ne uključuje sve omote na kojima su radili poznati umetnici. (Samo ih je Rejmond Petibon odradio bezbroj.) Umesto toga, omoti ploča su birani u kontekstu adekvatnog opisa umetničkog rada u određenom vremenskom periodu. Kad pitam zašto, na primer, nema omota Vilijama Eglstona, američkog fotografa koji je praktično uveo zasićene boje u upotrebu, De Bopre objašnjava da je većina Eglstonovih fotografija bila naknadno otkupljena za potrebe izdanja albuma, a ne naručena konkretno za album. Takođe, on smatra da jedini Eglstonov naručeni omot (crno-bela slika sa početka osamdesetih) „nije zaista reprezentativna ako se ima u vidu njegov lik i delo.“

U tom smislu Art & Vinyl opisuje bogatu i sadržajnu istoriju umetnosti od sredine dvadesetog veka pa do danas, od apstraktnog ekspresionizma do kunsovskih skulptura. Takođe nudi ogromnu količinu muzike za koju možda niste ni čuli. (Ja recimo nisam ranije čula za Consolidated, industrijsko-aktivistički bend iz devedesetih, za čiji je album Business of Punishment 1994. godine omot uradila Barbara Kruger.)

„Fascinantno je koliko lako LP formatu svi možemo da pristupimo“, kaže De Bopre. “Nadam se da će Art & Vinyl uvesti mnoge ljubitelje muzike u svet vizualnih umetnosti, kao i da će ljubitelji slikarstva početi te naizgled obične predmete da kače po zidovima“. Sledi njegov kratak prikaz sedam radova iz ove kolekcije.

ENDI VORHOL, The Nation’s Nightmare, 1952; © 2018 Andy Warhol Foundation / ARS, NY, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Endi Vorhol, 1952.

Naslov: The Nation’s Nightmare (Traffic in Narcotics/Crime on the Waterfront);
izdavač: Columbia Special Products; zemlja porekla: SAD; format: 33 rpm; tiraž: nepoznat.

Vorhol nas asocira na albume kao što je Sticky Fingers – koji je takođe u selekciji. Ovi crteži su značajno drugačiji.
Tako je. Vorhol je uradio, čini mi se, pedeset ili šezdeset omota. Moj izbor je zavisio od toga koliko koji omot dostojno predstavlja Vorholovu umetnost u datom periodu. Ovaj je jedan od najranijih, crtež je izuzetno jak, danas bi bilo nemoguće da se tako nešto pojavi na omotu muzičkog izdanja. Neverovatno je fascinantno dovesti to u kontekst vremena –tema samog izdanja i sloboda ilustracije idu ruku pod ruku.

ROBERT FRANK, Exile on Main St. by The Rolling Stones, 1972 © Robert Frank, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Robert Frank, 1972

Izvođač: The Rolling Stones; naslov: Exile on Main St.; izdavač: Rolling Stones Records. Zemlja porekla: SAD; format: 33 rpm; tiraž: nepoznat.

Čitala sam da su Stonsi hteli da im ovaj omot uradi Men Rej?
Jesu. Čak sam njegove originalne skice objavio u prvoj izložbi za Total Records. Ali Stonsima se nije svidelo to što im je Men Rej ponudio, pa su posao dali Robertu Franku, koji ih je dobro poznavao. Nije loše kad možeš sa Men Reja da pređeš na Roberta Franka! [smeh]

RAYMOND PETTIBON , Jealous Again by Black Flag, 1982 © Raymond Pettibon, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Rejmond Petibon, 1982

Izvođač: Black Flag; naslov: Jealous Again; izdavač: SST Records; zemlja porekla: SAD; format: 45 rpm/12"; tiraž: nepoznat.

Šta izdvaja Jealous Again od ostalih Black Flag izdanja na kojima je Petibon radio?
Ja u sklopu ove izložbe nisam pokušavao da ponudim sveobuhvatan prikaz svih ploča na kojima su ovi umetnici radili. Uglavnom sam birao ili što raniji materijal, ili što reprezentativniji – da što bolje predstavi umetnika iz tih dana. Kao i Vorhol i još neki, Rejmond Petibon ima zaista ogroman broj omota iza sebe. Ovaj mu je jedan od prvih, i stvarno mi se sviđa. Imam još jedan iz mnogo kasnijeg perioda, za Sonic Youth i album Goo, gde je stil sasvim drugačiji.

JEAN-MICHEL BASQUIAT, Beat Bop by Rammellzee vs. K-Rob, 1983 © The estate of Jean-Michel Basquiat / Adagp, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Žan-Mišel Baskijat, 1983.

Izvođači: Rammellzee vs. K-Rob; naslov: Beat Bop; izdavač: Tartown Record Co.; zemlja porekla: SAD; format: 45 rpm/12"; tiraž: 500 primeraka.

Čitala sam da je Baskijat bio producent na ovoj ploči? Tartown Records je bila njegova izdavačka kuća.
Tako je. Baskijat je dizajnirao samo dva omota albuma; ovo je jedan od njih. Ploča je izuzetno retka, čuva se u trezoru. Tiraž im je bio samo 500 primeraka, a od njih je izuzetno mali broj poživeo do danas. U to vreme, grafitisti poput Kita Haringa ili Futura 2000 bili su izuzetno popularni u svetu muzike, njihovi radovi zaslužuju mesto u svakoj kolekciji iz tog vremena. Mnogo volim Futura 2000 omot za Kabare Volter [ Fools Game/Gut Level, 1983]. U katalogu sam odštampao i zadnju stranu, samo crno-beli sprej, ali zaista je izuzetno moderno! Takaši Murakami i Kos [čiji su omoti albuma Kanje Vesta takođe u Art & Vinyl selekciji] su u neku ruku naslednici te generacije, rade i razmišljaju na sličan način.

GERHARD RICHTER, Goldberg Variations, 1984 © Gerhard Richter, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Gerhard Rihter, 1984.

Izvođač: Glen Gold; naslov: Bach: The Goldberg Variations; izdavač: CBS Masterworks; zemlja porekla: Holandija; format: 33 rpm; tiraž: 100 primeraka.

Ovu ploču je nemoguće pustiti, zar ne?
Da! [smeh]. Sveti gral moje kolekcije, jer se originalna slika našla direktno na samoj ploči. U ono vreme, Gerhard Rihter se bavio apstraktnim slikarstvom, razvijao se ovim radovima. Svi su na istom izdanju Glena Golda — Bach: The Goldberg Variations — ali svaka je slika drugačija. Napravio je remek-delo od te ploče.

NAN GOLDIN, Ici sur terre by Sous le Manteau, 2000 © Nan Goldin, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Nan Goldin, 2000.

Izvođač: Sous le Manteau; naslov: Ici sur terre; izdavač: Gambler Records; zemlja porekla: Francuska; format: 45 rpm/12".; tiraž: 300 primeraka.

Ja obožavam Nen Goldin, ali jedini njen omot na koji sam naišla bio je iz 2002. Kako ste ovaj našli?
Radi se o izuzetno retkom izdanju. Album je štampan u samo 300 primeraka, teško se nalazi. Mislim da je bilo cenzure, upravo zbog slike na omotu. Igrom slučaja, devojku sa slike znam vrlo dobro. Ona ima jedan primerak, a ja se čak ni ne sećam kako sam ovaj nabavio. Slučajno je završio u mojoj kolekciji. Nen Goldin je tada snimila i jedan film, u tom periodu su joj radovi bili vrlo mračni. To dvoje ljudi sa ovog omota je baš često fotografisala u to vreme.

RICHARD PRINCE, We Got It from Here... Thank You 4 Your Service by A Tribe Called Quest, 2016 © Richard Prince, courtesy Fraenkel Gallery, San Francisco

Ričard Prins, 2016.

Izvođač: A Tribe Called Quest; naslov: We Got It from Here... Thank You 4 Your Service; izdavač: Epic; zemlja porekla: SAD; format: 33 rpm; tiraž: nepoznat

Stvarno nisam znala da je Ričard Prins naslikao ovaj omot, a sveže je izdanje.

Mislim da je dobar izbor za kraj ove selekcije. Tu pri kraju nailazi se na stvarno velika imena čiji su radovi još uvek popularni. Ovo je primer visokog nivoa i fotografa i muzičara i slikara. Tako iznosimo tezu po kojoj savremeni vizualni umetnici još uvek mogu da sarađuju sa savremenim muzičarima na originalne načine. Priča nije gotova!

JOŠ NA VICE.COM:

Uspon samosvesnih selebritija

Šinejd O'Konor je uvek bila neustrašiva

Nikada viđene fotografije Rijane

Više na VICE
Vice Channels