Pitali smo ljude kako se nose sa letnjom depresijom

„Sunce je tiranin. Velika vatrena kugla koja govori trebalo bi da…"

|
aug 10 2018, 11:25am

Fotografija: Anthony Tran/ Unsplash

Originalno objavljeno na Tonic-u.

Kako iko može da bude tužan kad je leto? Sunce greje prekovremeno, pića se služe rano, šetnja ne zahteva slojevito oblačenje i skijaške maske.

Ipak, neki kažu da im je leto (uz bezbroj slika preplanulih butina sa plaže) najgore godišnje doba. Sezonski afektivni poremećaj (SAP) je vrsta depresije koja varira sa smenom godišnjih doba i traje najmanje dve godine. Po procenama stručnjaka, 5% do 10 stanovnika SAD pati od SAP.

Iako se SAP obično javlja zimi, kada su dani sve kraći i hladniji, mnogi ga iskuse obratno (sad pustimo Summertime Sadness). Ipak, nije česta pojava: samo 10% obolelih od SAP depresivni su tokom leta, što se zove „obratni sezonski afektivni poremećaj."

Nepodnošljivo toplo vreme i FOMO fenomen mogu da dodatno otežaju simptome depresije tokom leta. Sama činjenica da svi drugi ili piju hladne koktele kraj bazena ili idu na branč izlete može teško da padne osobi koja već nekoliko dana ne uspeva da izađe iz kuće.

Pitali smo nekoliko ljudi kako se nose sa tom letnjom tugom.

Danijel Elder, 35, Portland, OR

Čim se vreme „prolepša", mene počnu da prate neki tmurni oblaci. Teško mi pada vrućina, sunce, možda polen, sva ta opšta radost koju drugi ljudi leti iskazuju. Tek kad dođe leto shvatim šta je to depresija, a znam da drugi od nje pate hronično. Imam utisak da moram samo da je nekako istrpim.

Nezavisno od same biohemijske reakcije mozga i tela na leto, meni najteže pada da se nosim sa drugim ljudima. Napolju su, žive, vesele se po parkovima ili ulicama, svi nasmejani nose naočare za sunce. Sunce je tiranin. Velika vatrena kugla koja govori „trebalo bi da“. Da izađeš napolje. Da se zabavljaš. Da se osećaš ovako ili onako. To mi samo otežava sve druge probleme, govori mi da nije u redu što osećam to što osećam.

Najvažnije što sam naučio je da ispoštujem svoja osećanja i svoje želje. Imam sređen podrum u kući, ozvučen, mogu tamo da gledam filmove, da pišem. Često pomislim kakav sam samo trol kad mi dođe a se tamo odvučem preko vikenda, kad je napolju 32 u hladu, kad moji ukućani i prijatelji sređuju baštu, voze bicikl, plivaju, pešače. Ali shvatio sam da ne vredi da se primoravam na takve aktivnosti, samo ću na silu da ih istrpim a osećaću se bedno. Taj savet mogu da ponudim drugim letnjim depresivcima: Nauči da kažeš „ne“. Ne moraš da učestvuješ. Zaboravi FOMO, slobodno se sakri i brini o sebi.

Kortni Dedmen, 23, San Antonio, TX

Leti ja obično imam najmanje posla. Takođe, leti su meni bliske osobe van grada, pa sam često sama. Iako patim od depresije cele godine, obično mi je najteže od juna do sredine avgusta. Osećam se umorno, nemotivisano, samo čekam da se nešto desi umesto da sama potražim šta bih mogla da radim.

Srećom, otkrila sam kako da sebi uvedem neophodnu strukturu – svakodnevno vežbam i idem u šetnju. Počela sam i da kuvam pošto na to ode dosta vremena, a i kreativno je. Takođe volim da gledam filmove, a tokom semestra nemam mnogo vremena za to.

Konkretno ovog leta trudim se da ostanem u kontaktu sa ljudima koje smatram za prijatelje ali sa kojima nisam previše bliska, i to me ispunjava. Nudim svima redom da im šetam pse – to mi je prilika da malo izađem a u društvu kuca je sve bolje, super mi je sa njima.

Eron Smit, 21, Los Anđeles, CA

Živim u Kaliforniji a studiram u Njujorku; ne zna se šta je gore. Kalifornija je leti suva kao pustinja, dok je Njujork vlažan kao močvara. Ne mogu da podnesem vrućinu. Kad je hladno, bar možeš da se dobro obučeš. A leti možeš da se skineš samo delimično, naljutiće se ljudi.

Osim vrućine, leto mi teško pada jer nemam mnogo kontakta sa društvom. U jesen se vraćam u školu, tamo me čekaju i stari i novi prijatelji, ali leti smo podeljeni. Nisu samo ni oni iz Njujorka problem, imam osećaj da me leti nešto odvaja i od ortaka ovde kod kuće; ili se druže sa nekim drugim, ili nisu tu.

Ja se sa letnjom depresijom nosim od kako sam shvatio da čovek ipak može i sam da uživa u životu. Ka je leto, trudim se da poradim na sebi jer to samo od mene zavisi. Posle tako da imam više snage da pomažem drugima.

Monika Trigoso, 21, San Antonio, TX

Ako ne lečim svoj sezonski afektivni poremećaj, depresija mi se protegne i do leta. Onda moram da počnem da uzimam vitamin D, da provodim vreme u prirodi, da se klonim kompjutera, telefona, televizije i druge tehnologije.

Druga velika stvar osim vitamina D – o kojoj se ne govori dovoljno – je da moram da odredim sebi vreme za spavanje i da ga se pridržavam. Bar osam sati svake večeri, znači podesim sebi alarm za uveče kako bih znala kad je vreme za krevet, inače bih zaboravila. Moram u pristojno vreme da legnem, inače ne mogu da se dobro odmorim.

Osim toga, kad mi se okonča depresivna epizoda moram da se potrudim i ponovo uspostavim svoje rutine, svoj režim brige o zdravlju, redovno umivanje i pranje zuba, pranje veša svake nedelje umesto svake druge. Sporo ide ali na kraju profunkcionišem opet zdravo.

Takođe, mnogo mi je lakše da se izborim protiv one depresije koja usporava ako imam unapred postavljenu strukturu i navike, jer je tako disciplina već prisutna. Znači, kad ti nedostaje motivacije – što je simptom depresije koji se ko mene puno javlja – možeš da se osloniš na postojeću disciplinu.

Više na VICE
Vice Channels