Bila sam ljubomorna partnerka dok nisam otišla na svingerski odmor

Razmenjuju zaljubljeno poglede, a ja se osećam zapostavljeno. Ipak sam ja ta koja vatrogasca oralno zadovoljava; njegova žena radi na mom mužu.

Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću bez ljubomore gledati nepoznatu žene kako puši mom mužu, nasmejala bih mu se u lice. Oduvek sam bila ljubomorna. Kad bi bilo koji od mojih partnera makar samo pogledao atraktivnu ženu, odmah bih pretpostavila da žele seks sa njom. Poznata sam po ljubomornim ekscesima i optužbama.

Mojoj potrebi za kontrolom u vezi ništa nije tako strano kao sving. Kad su mi kao reporteru ponudili besplatan ol-inkluziv boravak u dva svingerska odmarališta u Kankunu – Desire Pearl i Desire Riviera Maya – prihvatila sam jer što je džabe i bogu je drago, ali u glavi sam unapred odbacila sve uzbudljivo-zabrinjavajuće fantazme grupnog orgijanja i mog muža u zagrljaju drugih žena.

Nije me samo ljubomora plašila. Nekad sam bila zavisna od seksa i pornografije, pisala sam na tu temu više puta i donosila destruktivne odluke. Iako sam se od zavisnosti izlečila u braku, jednim delom zahvaljujući njegovoj podršci, da li bi ovaj raskalašni vikend mogao da mi otvori stare rane?

„Ne mogu da nas nateraju na sving”, rekla sam suprugu i sebi dok smo razgovarali o ovoj ideji. Imali smo malu bebu pa nam je primamljivo zvučala ideja da je ostavimo kod mojih roditelja i četiri noći provedemo bez dece. Makar u odmaralištu za svingere, zašto da ne?

On se složio i dodao, „Ne mogu da nas nateraju ni da se skinemo.”

Desire se ne vodi zvanično kao svingerska institucija. Kasnije sam saznala da su želeli da budu inkluzivni prema vanila parovima poput nas, pa su se definisali kao „odmarališta za parove, oblačenje po izboru”; hteli su da nam omoguće da se zabavljamo bez obavezne razmene telesnih tečnosti sa neznancima.

Par nedelja kasnije, sleteli smo u Kankun po kiši. Šaljivi taksista odvezao nas je do skrivenog odmarališta po imenu Desire Pearl, gde nam je nasmejano osoblje odmah sa vrata ponudilo šampanjac i formulare na potpis. Obavezali smo se da ćemo poštovati pravila kuće: „ne znači ne“, nema fotografisanja drugih parova, a javni seks je dozvoljen samo u za to namenjenim prostorijama.

Dok smo išli ka sobi, ljudi iz osoblja bi zastali u poslu – bilo to čišćenje lišća ili nošenje kofera – kako bi nam poželeli dobrodošlicu, gledajući nas pravo u oči, sa rukom preko srca.

„Obučavamo ih kako da se odnose prema nagim gostima, kako da im gledaju isključivo u oči”, objasnio mi je kasnije menadžer Alberto Martinez. Ipak mi je bilo teško da poverujem da se ovde više radi nego što se kibicuje.

Kad je kiša na trenutak posustala muž i ja smo skoknuli do đakuzija; ustanovili smo da su gosti raznovrsni bar koliko i kategorije pornografije kroz koje sam nekad kopala. Bilo je uglavnom belih Amerikanaca, starosti od tridesetak do sedamdesetak godina, mršavih i debelih, niskih i visokih, malih prirodnih grudi i džinovskih silikonskih, genitalno uskraćenih i obdarenih, maljavih i sveže depiliranih. Svi su delovali opušteno, samouvereno, zadovoljno u svojoj nagosti.

Da ne bih štrčala, ubrzo sam i sama svukla bikini a muž je zbacio kupaće gaće kao da mu nije prvi put. Obično se stidim svojih butina i stomaka, ali umirila me je raznovrsnost telesne građe među gostima – ne zato što sam bolje izgledala od većine njih, već zato što niko nikog nije premeravao. Naručili smo pića i zgledali se značajno, kao da želimo da kažemo: „Ovde su svi goli!”

Svi su takođe bili prijateljski raspoloženi i komunikativni, ali u đakuziju ipak nije bilo orgijanja. Meni je u društvu obično neprijatno, ali ovde sam se nekako opustila. Nagost neobično menja komunikaciju između nepoznatih ljudi. Kao deca koja još nisu naučila šta je red, ljudi su bez oklevanja uzajamno merkali tela, u šali razmenjivali komplimente, i otvoreno pričali o svojim fantazijama. Bilo je i sasvim običnih razgovora – čime se bavite i odakle ste, mahom menadžerskim poslovima i iz bogatih krajeva, odmaralište je daleko od skromnog. Iznenadilo nas je koliko je ljudi pričalo o deci. Upoznali smo bezbroj ljudi za ta četiri dana, a samo dva para bila su bez potomstva.

„Znaju li vaša deca gde letujete?” pitala sam par iz Ohaja.

„Apsolutno”, odgovorio je muž. „Štaviše, naša šesnaestogodišnja ćerka je pomogla mami da izabere seksi donji veš i kostime.”

Primetio je da sam iznenađena i impresionirana, pa je požurio da objasni. „Svi naši poznanici znaju gde idemo. Kažemo kolegama, članovima porodice, svima. Mi na to gledamo ovako: ako nekome smeta naš stil življenja, ni ne mora da bude u kontaktu sa nama. Tako je svima lakše.”

Jedna žena je oduševljeno pričala o tom kako je ćerki tinejdžerki za Božić kupila vibrator, kako se ponosila kad ga je kasnije videla otpakovanog ispod ćerkinog kreveta.

Zapanjio me je taj nivo otvorenosti. Volela bih da budem takva prema svojoj ćerki kad odraste, sasvim suprotno od stava moje majke koja je, kad sam bila mala, o seksu imala da mi kaže samo da ne smem nikom da dozvolim da me „dira tamo dole.” Ne samo od roditelja katolika već i sa televizije, iz knjiga i pesama, kao dete sam mogla da naučim samo da drolje niko ne poštuje, da je na muškarcima da varaju, a na ženama plaču, da su međuljudski odnosi užasno krhki. Iako sam vremenom razvila mnogo zdravije stavove, ipak sam svašta vukla iz tog perioda. Ne samo ljubomoru, već i potrebu da osuđujem svingere koje smo upoznali.

Pre nego što sam posetila Desire, prihvatala sam stereotip po kom su svingeri čudaci i jadnici, sredovečni muškarci kojima je supruga sa vremenom dosadila. Ali pošto sam ljude stvarno upoznala, shvatila sam koliko to nije tačno. Nikom nije bilo dosadno, ničija ljubav nije jenjavala. Osobe u višedecenijskim brakovima ljubile su se i mazile kao da su tinejdžeri. A nije ni muž bio taj koji nameće sving svojoj ženi. Kod mnogih parova, sving je bio njena ideja; tamo gde nije, na njoj je bila konačna odluka.

„Odluku uvek donese žena”, objasnio mi je Martinez. „Na ženi je da prihvati ili odbije.”

Žene u odmaralištu su definitivno bile agresivnije. Komplimente sam uglavnom dobijala od njih – Stvarno si rodila dete? Ma nemoguće! One su mi se uglavnom i nabacivale – Dođe mi da te poljubim, smem li? Neki muževi su takođe bili spremni da zapodenu razgovor sa drugim gostima oba pola bilo da su u planu imali seks ili ne, ali žene koje bi krenule u razgovor obično su već znale tačno šta žele; gledale su bazen ili plesni podijum kao grabljivice u lovu.

„Šesti nam je put da smo ovde”, rekao nam je gospodin u baru u lobiju hotela čija je supruga na bradavicama nosila spiralne ukrase dok je osmatrala sobu. Za razgovor kao da nije bila zainteresovana. „Šesti put”, ponovio je on, „a nismo daleko odmakli od samog hotela.”

Iznenadilo me je ovo, Čičen Ica je bila sasvim blizu. Zar su zaista celo letovanje posvetili seksu?

Rekao je da njih dvoje nisu svingeri, pa mi je još manje bilo jasno zašto su tu. „Nama ovo dođe kao porno film uživo”, dodao je.

Bili su vanila par kao i mi. Upoznali smo ih nekoliko tokom ta četiri dana. Jedan mi je muškara rekao da nema ništa protiv svinga, ali njegovoj se supruzi niko nije dovoljno dopao već deveti put. Lepuškasta majušna plavuša pored njega nije ni pogledala ni mene ni muža. Na trenutak sam zabrinula: Ne zadovoljavamo njene standarde?

„Zar vas to ne razočarava?” pitala sam, a on se nasmejao.

„Mene nekad napetost drži cele godine, čekam samo da vidim da li će biti nešto ili ne. Fantazije često mogu biti i prijatnije od stvarnosti.”

Naravno, nisu svi parovi bili vanila. Prvog dana nismo videli nikakav seks, pa smo se posle večere vratili do đakuzija da vidimo da li će po mraku biti drugačije.

Zatekli smo javnu orgiju. Iako sam pročitala dokumentaciju, u prvom momentu sam bila ubeđena da krše nekakva pravila.

„Zar se ovo sme?” šapnula sam mužu, ali on nije odgovorio. Gledao je četiri para isprepletanih ekstremiteta čiji su vlasnici stenjali pod mesečinom.

Dok su se premeštali, jedan od muškaraca primetio je da stojimo po strani pa nam je mahnuo da priđemo.

Pogledala sam muža; on je gledao mene i čekao da odlučim – doplivati ili otplivati? Tu sam shvatila ključnu stvar u čitavom Desire konceptu: na meni je bilo da prelomim. Čim nam je taj nepoznati čovek mahnuo, prestali smo da budemo vanila par i postali smo svingeri. Bar ja. Muž je osetio da mi je ljubomora blizu površine svesti pa mi je prepustio obe druge žene. Muškarci su gledali i dodirivali samo svoje partnerke. U jednom trenutku bacila sam pogled na šank pored bazena i videla barmena kako me gleda pravo u oči. Zar su ih stvarno obučili da nikad ne spuštaju pogled, zapitala sam se.

Kad nam je bilo dosta, sve tri smo otplivale do bara kao stare drugarice, uz mnogo kikota i maženja sa partnerima. Od egzibicionih boginja do vernih žena za samo par minuta.

„Ja sam Džindžer”, rekla je jedna od njih pruživši mi ruku. „Drago mi je.”

Tokom sledećih par dana, kao da je ta prva noć u nama nešto oslobodila, muž i ja smo polako pomerali granice. Tokom senzualne masaže, moj maser i njegova maserka doveli su nas rukama do ivice orgazma, da bi nam onda spojili stolove i omogućili da utažimo glad. Iste one parove ponovo smo zatekli u đakuziju, ponovo se poigrali, a onda se preselili u sobu gde sam gledala kako on dodiruje grudi drugih žena dok su njihovi muževi dodirivali moje. Sa nečijom glavom između nogu, gledala sam kako mom mužu razne puše. Kad god bi se naišlo na potencijalnu prepreku, on i ja bismo pitali jedno drugo da li je OK da nastavimo dalje; ostali parovi su funkcionisali na isti način.

„Rukama i ustima je OK, zar ne?” pitao je nečiji muž.

„Ako budem videla penis u vagini, ubiću te”, nečija žena je odgovorila.

„Jesi OK?” pitali smo se on i ja naizmenično. „Da li ti je i ovo OK?” Odgovor je uvek bio potvrdan.

Najviše me je iznenadio manjak besa, straha, ozlojeđenosti dok sam gledala muža kako nekog drugog zadovoljava. Verovatno zato što sam i sama to radila. Štaviše, palo mi je na pamet da, ako već nisam shvatila koliko je prirodno, lagodno, i zabavno, svingovati – možda još neke stvari ne razumem? Možda je pravi oporavak od zavisnosti od seksa ležao u zadovoljenju umesto sputavanju nagona? Možda ne treba kriti poligamiju od poznanika i potomstva, možda ih treba uzeti kao razumnu alternativnu dobro poznatim pričama o braku koju nam nude porodice, religije, mediji, i ostali? Možda ljubomora, kontrola, i posesivnost nisu pravi način za očuvanje braka? Možda bi nas upravo to razdvojilo.

Ali nije baš da smo se odrekli svih ograničenja. Najbolji seks tokom ovog letovanja imala sam sa suprugom u našoj netaknutoj, od deteta slobodnoj, hotelskoj sobi.

Trećeg dana smo prešli iz Desire Pearl u Desire Riviera Maya, gde su gosti bili još veseliji; tu smo upoznali vatrogasca i njegovu suprugu sa početka teksta, u hotelskom baru. Odmah smo se zgotivili, popričali malo o domovima, poslovima, i deci. Oni već godinama ovako žive, a kad smo im ispričali čime smo se bavili prethodnih dana, objasnili su nam da se to zove „meka razmena“; dakle, otišli smo dalje od „vanile”. Za razliku od „pune razmene,” na ovom nivou parovi svingera pristaju na sve osim na penetrativni seks sa alternativnim partnerima. I muž i ja smo rekli da nam je to dovoljno - nismo imali nameru da istražujemo dalje.

„Svako ima svoj sistem”, rekla je gospođa vatrogasiteljka. Imala je nežan pogled i glas, lep osmeh, pitanja su joj bila promišljena što se meni svidelo. Delovalo je kao da joj je stalo do nas; posle sam saznala da joj ne prija seks sa ljudima koji su na emotivnoj distanci – uzbuđuje je intimnost.

Par sati kasnije, pušila sam njenom mužu a ona mom. Uprkos svemu što je pričala o vezi između partnera, deluje mi da je mnogo više interesuje njen muž nego moj, što je meni OK mada se pitam da li ja negde grešim. Nešto kasnije, vatrogasac nas pita „Hoćete da probamo punu razmenu?”

Pošto nisam još svršila, u iskušenju sam, ali ipak pogledom pitam muža. On ništa ne kaže, samo me gleda. Opet mi prepušta odluku, počinje da me nervira ta odgovornost.

Odugovlačim pa postavljam pitanje koje mi je retko padalo na pamet na vrhuncu zavisnosti od seksa: „Imate li kondome?”

Odmahuju glavom. Osvrćem se po sobi, računam da u ovakvim hotelima ostavljaju kondome kao flašice šampona u nekim drugim. Ipak, nema ih. Gledam čak i u frižider, uzalud.

Tu već počinjem sporije da dišem, osećam da se atmosfera izmenila. Vatrogasni par sa mazi i ćaska u našem krevetu, ja takođe ležem uz svog muža ali me oni više ne zanimaju.

Pričaju nam o paru svingera iz njihovog kraja. „Čudno je šta sve čini ljude ljubomornim kad se upuste u ovo”, kaže ona. „Naša poznanica je niska, a njen muž visok. Godinama je gledala seks između njega i drugih partnerki bez problema, ali jednom prilikom je videla kako se neka svingerka propinje na prste da bi ga poljubila – to ju je izludelo.” Smeh. „Razlika u visini je bila nešto samo njihovo, pa je osetila kao da ta nepoznata niska žena na neki neobičan način zauzima njeno mesto.”

Dok njen nežni pogled skače od nas do vatrogasca i nazad, kosa joj se rasipa po mom jastuku, dodiruje me letimično rukom – odjednom želim da oboje odu što pre. Nije da žalim zbog toga što smo radili sa njima, nije da mi se ne sviđaju, ali više volim svog muža i radije bih sa njim neobavezno ćaskala. Zamalo da smo prešli konačnu granicu, imam potrebu da mu se ponovo približim, da razmenimo mišljenja i osećanja.

Iako ne odobravam seks bez zaštite, drago mi je što u sobi nije bilo kondoma. Što učtivije mogu, kažem vatrogasnom paru da smo rezervisali večeru, oni shvataju i pakuju se. Umesto da celo veče provedemo u upoznavanju i razmeni roditeljskih priča, pretvorili smo naš susret u nešto brzo i gotovo anonimno. Nekako mi to deluje bezbednije, a i više seksi. Imala sam ranije priličan broj neobaveznih seksualnih iskustava, ali za ovim ne žalim. Ne žalim ni zbog čega što smo uradili tokom tog letovanja, niti zbog onoga što nismo uradili. Drago mi je što nismo probali punu razmenu: sad imamo o čemu da razmišljamo do sledeće posete, ako je bude bilo. Imajući u vidu koliko često pričamo na tu temu od kako smo se vratili kući, rekla bih da će je biti.

Pratite Eriku Garca na Tviteru i Instagramu.