Isprobala sam sve vrste slamčica koje nisu plastične da vi ne biste morali

Prvobitno objavljeno na Munchies.

Nakon što je Sijetl postao prvi američki grad koji je zabranio upotrebu potrošnih plastičnih slamčica, Starbaks je najavio da će i on eliminisati jednokratne plastične slamčice iz svojih radnji do 2020. godine, verovatno da bi održao status društveno najosvešćenijeg međunarodnog lanca kafeterija. Sjedinjene Države upotrebe više slamčica svakog dana nego što imaju stanovnika — stotine miliona više! — tako da je uglavnom pozitivna stvar to što je zemlja počela da bude svesna činjenice da su plastične slamčice loše po životnu sredinu. (Zabrana bi mogla negativno da utiče na ljude sa invaliditetom koji zavise od potrošnih plastičnih slamčica — “Ljudi sa invaliditetom imaju dovoljno svakodnevnih problema i kad ne moraju da brinu gde će naći pravu vrstu slamčica na koje će da se hrane”, objasnila je aktivistkinja invaliditeta za K5 Njuz u Sijetlu.)

A opet, koliko god problematične bile, obožavam te plastične slamke. Bilo da se radi o mom trećem energetskom piću toga dana ili hladnoj čaši čokoladnog mleka, kad pijem neko piće, gotovo uvek koristim slamčicu. (Istaknuti izuzeci su voda, mineralna voda, vruća kafa i bezalkoholno pivo.) Šta je alternativa neizbežnoj plastičnoj, savitljivoj slamki? Da podignem čašu i usne prinesem direktno na čašu, potencijalno umazavši lice lepljivom tečnošću? Da mi se papirna slamka smoči u piću? Da zveknem zubima o opasnu slamku od nerđajućeg čelika? Neka, hvala.

Svesna sam činjenice da su slamke loše još otkako je Edrijen Grenijer očitao lekciju novinaru Njujorkera o štetnosti dugih plastičnih cevi po životnu sredinu. “Potrošimo 500 miliona slamki svakog dana. To je ekvivalent 127 školskih autobusa ispunjenih slamkama. To je odvratno”, rekla je zvezda serije Entourage 2016. godine. “U tim školskim autobusima trebalo bi da su deca, da uče, a ne slamke.” (U redu je, druže.)

Ni na koji način nisam ponosna na svoju zavisnost od slamki — kao što je Ijan Burk napisao za MUNCHIES, slamke “ubijaju ribe i uopšte uzev pretvaraju život u morima u pakao”, a ja volim ribe, zaista ih volim! Ali svakog dana prosečan američki potrošač učestvuje u sporom uništavanju prirodnog sveta na raznorazne načine, bilo vožnjom automobila na fosilna goriva, korišćenjem tampona, neisključivanjem uređaja iz struje kad ih ne koriste ili upražnjavanjem proizvoda koji su uvezeni s drugog kraja sveta. Kad pogledate širu sliku, tešim se, moja lična upotreba slamki je zanemarljiva, a kao pojedinačni potrošač, nema mnogo toga što mogu lično da uradim da bih sprečila nadolazeću ekološku apokalipsu.

Otkako su eko-manijaci iz Sijetla i Starbaksa pokrenuli ovaj anti-slamka trend širom Amerike — moj rodni Njujork takođe razmišlja o zabrani slamki — ne mogu više da izbegnem suočavanje sa svojom rasipničkom navikom u vezi sa slamkama. I zato sam isprobala svaku vrstu slamke za pijenje koje sam mogla da se dočepam kako bih videla ima li nečeg što može da zameni savršenu ali štetnu potrošnu plastičnu slamku. Evo mojih ocena:

6. Papirna slamka

Ako ćemo već zakonski da zabranjujemo potrošne plastične slamčice, morali bismo isto da uradimo i sa papirnim slamkama. Ko god da je izmislio papirnu slamku treba da mu se sudi u Hagu za zločin protiv čovečnosti — slamčica se brzo rastapa, što je teksturalni košmar. Da sve bude gore, vaše piće poprimi ukus papira, što je neoprostivo.

5. Slamka od nerđajučeg čelika

Mnogo mrzim ovu slamku — mrzim osećaj kad mi dodiruje zube, mrzim njen metalni ukus u ustima, mrzim koliko je hladna. Dok sam je isprobavala, prinela sam glavu „guajaki jerba mejt sparkling klasik goldu“, energetskom piću na koje sam trenutno navučena, i moja usta su zamalo promašila metalnu cevčicu, a tvrdi metal mi je ogrebao desni i zub. Ukratko, ova slamka je smrtonosna zamka. Uz to, toj hladnoj tvrdoj slamčici nedostaje mekoća zbog koje su slamčice toliko sjajne, što znači da ne možete da je grickate. A zaista, šta je zabavnije od grickanja slamčica? (Ne odgovarajte na ovo.)

4. Kompostna slamka

Ova slamka — koja je, neodređeno, “napravljena od biljaka”— fizički podseća na papirnu slamku. Ima čudan, papirni ukus, ali za razliku od njenog papirnog ekvivalenta koji se brzo rastapa, duže zadržava strukturu i ne utiče toliko agresivno na ukus vašeg pića. Ovo je loša slamčica, ali ne toliko loša kao čelična ili papirna.

3. Višekratna plastična slamka

Ova vrsta slamčice je praktično tvrđa verzija klasične savitljive slamčice. Piti na nju, mada nije toliko prijatno kao u slučaju njenog savitljivog i ekološki štetnog ekvivalenta, bilo je sasvim u redu. Nisam mogla a da ne poželim da je malko popustljivija, ali ovo je manje kvalitetna, ali zadovoljavajuća zamena za slamčicu koju poznajem i volim. Ipak, ne mogu a da se ne zapitam da li će zamena potrošne plastike višekratnom plastikom zaista rešiti svetski problem sa slamkama.

2. Silikonska slamka

Kad sam kupila ovu slamku, kasirka u ekološkoj prodavnici rekla mi je da ako ikad poželim da je se rešim, treba samo da je zapalim. Rekla mi je da će ona izgoreti i mada nešto ne verujem u tu tvrdnju — spaljivanje silikona intuitivno deluje kao loša ideja — nisam želela to da isprobavam zato što mi nije smetala. Savitljiva je upravo onoliko da slamčicu načini prijatnom za upotrebu i možete da je žvaćete do mile volje. Ali dok koristite silikonsku slamčicu osećate se kao beba dok sisa flašicu. Sa svakim gutljajem, sve se više vraćate u stanje novorođenčeta, obrisi deteta u vama izbijaju na površinu vaše psihe. Mana je što morate da vučete mnogo jače nego što biste sa bilo kojom drugom vrstom slamke. Ali to će pružiti dobar trening za vaše mišiće, je l’ da da hoće?

1. Problematična potrošna plastična slamka

Ljudi s razlogom vole ovu eko-katastrofu od slamke — stvarno je nadmoćnija u odnosu na sve druge oblike. Savitljivost, neobavezna prefinjenost ove slamke čini je idealnim sredstvom za pijenje. Skroz je pogrešna, ali deluje toliko dobro. I ja tu ništa ne mogu, sem da batalim svoj hedonizam i uradim ono što je dobro za svet.