Quantcast
Nasilje nad ženama

Udvaranje ili uznemiravanje žena - nova krivična dela u Srbiji

Da li se radi o tome da muškarci brane pravo da dobacuju ženama ili da se žene osećaju zaštićeno.

Jovana Netković

Jovana Netković

Fotografija: Flickr Michael

Iako smo Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu već imali, iz nekog razloga je veliku pažnju privukla vest da će od 1. juna proganjanje i polno uznemiravanje biti krivična dela.

Ovih dana prašina oko poljupca Saše Jankovića ponuđenog voditeljki N1 tokom emisije nikako da se slegne, jer je odlučio da svoje polu-izvinjenje, što bi se reklo "sorry not sorry", preinači u autorski tekst u Danasu gde on objašnjava ženama kako treba da se osećaju povodom uvrede i šta je seksizam, a urednik ovog lista dan pre neuspešnom forom pokušao je da implicira da žene preteruju i da su "femi-nacistkinje".

U mnogim komentarima "odbrane" Saše Jankovića, ljudi traže "pravo" muškaraca da udeljuju "komplimente" ženama, a niko ne traži pravo žena da imaju svoje dostojanstvo. U zemlji gde oko 40 žena godišnje ubiju partneri, možda bi trebalo razmisliti o tome, da li preterujemo kada tražimo da neko ne učestvuje u opštoj atmosferi koja žene stavlja u takav položaj da budu manje vredne i pasivne i da ne mogu da odlučuju o tome da li da trpe nešto što im ne prija.

Zanimljiv eksperiment sprovela je jedna Njujorčanka koja je "samo" šetala 10 sati dok je snimala okolo prolaznike. Tokom celog dana gomila muškaraca joj je dobacivala razne stvari, a neki su je čak i pratili.

Primera seksizma u javnom prostoru ima vrlo često, pa obično odjeknu jače oni koje dolaze od bitnijih javnih ličnosti. Postavlja se pitanje šta se dešava kada akteri nisu ličnosti iz javnog života. Žene se svakodnevno u svakoj sferi nose sa tim da im neko kaže nešto sa aluzijom "udvaranja" i ako im to smeta, očekuje se da ćute, ili da private sa osmehom.

Tumačenje Informera novih krivičnih dela - Informer - skrinšot

Da je ovo krivično delo postojalo, možda ne bih morala da se tresem i dobijam panični napad svaki put kad sretnem dečka koji je "samo zaljubljen", kome sam rekla da ne želim ništa sa njim, a on je uporno pokušavao sa mnom da komunicira putem svih dostupnih sredstava i da to traje mesecima, čak i posle blokiranja na društevnim mrežama. Zanimljivo je bilo što je to bio muškarac koji se kretao u "feminističkoj ekipi" i važio za "dobrog dečka", a kasnije se ispostavilo da mu nisam bila jedina žrtva.

Interesovalo me je kako druge žene objašnjavaju gde je ta razlika između udvaranja i uznemiravanja.

- Nisam sigurna šta je granica između uznemiravanja i muvanja, zato što povlačenje granice može da bude i neverbalno, ne mora da se eksplicitno kaže da bi drugoj strani bilo jasno da ne postoji želja da se nešto desi. Sa druge strane, ako nije izrečeno, ostavlja se prostor da onaj ko se udvara ne vidi, ne želi da vidi ili se pravi da ne vidi da osoba koju muva nije zainteresovana – kaže Isidora Petrović.

Kaže da ne zna zašto bi bilo ko na ulici osetio slobodu da dobacuje, komentariše, čak i bilo kako dodirne osobu koju ne poznaje i sigurna je da nema načina da onome ko to radi nije jasno da je u pitanju uznemiravanje.


Pogledajte film: Materinstvo: odloženo


Jana Šarić smatra da, u principu, sve što se nastavi posle njenog jasnog odbijanja, jeste uznemiravanje.

- Seksistički i mizogini ispadi koji se često smatraju šalom su dovoljan razlog da ja vrlo jasno izrazim svoje negodovanje i dam do znanja da se tu završava naša komunikacija. Nisam imala neke drastične slučajeve, mnogo je teže sa takozvanim "dobrim momcima" koji uvek imaju taj pristup "ne bih ja nikada" – kaže ona za VICE.

Objašnjava da je problem je što se seksizam smatra flertom, a ženino NE kao signal da "treba više da se trudiš". Neke situacije je tek posle deset NE i nekoliko desetina seenova rešavala.

- Ne znači da će me ta "sreća" i dalje pratiti, tako da je sjajno što će postojati formalni, institucionalni okvir (bolje ikakav nego nikakav) za rešavanje ovog problema, jer stvarno ne treba da zavisi od faktora sreće – kaže Jana.

Neki komentator je objasnio da nasrtljivost ima veze sa natalitetom - RTS skrinšot

Koliko je svrsihsodno uvođenje ovih novih krivičnih dela verovatno najbolje znaju zaposleni u Autonomnom ženskom centru, koji direktno rade sa ženama koje su preživele muško nasilje.

- Proganjanje je jako vazno krivično delo za koje zagovaramo dugi niz godina (od 2011. godine). Nekada može biti jako opasno i završiti se smrtnim ishodom – kaže Bobana Macanović iz AŽC-a za VICE.

Biti proganjana znači živeti u strahu. Žene najčešće proganjaju bivši partneri ili osobe koje imaju fiksaciju na određenu ženu, objašnjava ona.

Najčešća ponašanja progonitelja: često vas zove/uznemirava telefonom ili ostavlja poruke; šalje neželjena pisma, e-mailove ili poklone, posmatra vas i prati, pojavljuje se nepozvan kod vaše kuće ili radnom mestu, krade vam poštu iz poštanskog sandučeta, preti vam – navodi Macanović samo neke od primera proganjanja sa kojima se žene susreću.

- Možda ovo sve deluje nekome kao udvaranje, ali ženama kojima se to dešava NE – kaže Bobana.

Seksualno uznemiravanje je već bilo u Krivičnom zakoniku u vreme Đinđićeve vlade, pa je kasnije izbačeno. Sankcionisanje seksualnog uznemiravanja je jako važno u situacijama dizbalansa moći (šef koji uznemirava zaposlenu, profesor koji uznemirava studentkinju), ali i inače, kaže Macanović.

Kako u mnogome zavisi od ličnog osećaja ugroženosti (neke žene ruku na kolenu, iako je ne žele, neće smatrati uznemiravanjem jer se u ovoj kuturi uče da prećute), a neke žene će se vrlo uznemiriti, i jedne i druge moraju da imaju mogućnost da se zaštite.

Seksualno uznemiravanje može dugo da traje i da bude praćeno seksualnim ucenjivanjem i na kraju nasiljem, objasnila je ona.

Iako je korist od ovakvih zakona očigledna, jedini "strah" u medijima stvoren je paranojom da će se postojanje ovih krivičnih dela zloupotrebljavati. Interesantno je kako se često lažno optuživanje vezivalo za seksualne napade kao sredstvo za uklanjanje nepodobnih muškaraca. Ipak, primeri Vudi Alena, Donalda Trampa, Romana Polanskog, Bila Kozbija, Kejsi Afleka pokazuju da optužbe koje nisu do kraja ispitane, nikako nisu uticale na njihove karijere. Za lažno prijavljivanje se takođe krivično odgovara, tako da je ova paranoja i strah muškaraca da će za to što "ženama govore da su lepe" ići u zatvor, ili im biti uporopašten život, neopravdan.

- Muškarci u ovoj zemlji jedva idu u zatvor za silovanje i prebijanje žena, da li stvarno mislite da će ići u zatvor zbog seksualnog uznemiravanja – zaključuje Bobana Macanović.

* Vlada Srbije usvojila je predlog da 18. maj bude proglašen Danom sećanja na ubijene žene - žrtve nasilja, na inicijativu mreže nevladinih organizacija "Žene protiv nasilja" i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Još na VICE.com

Seksualno uznemiravanje konobarica je mnogo gadnije nego što mislite

Poljubi me dok klečim: Novinarke u Srbiji o uvredama i ponudama

Srbija i žene u 2016. godini