Музика

Tijana T intervjuiše: DJ Seinfeld

Naša najpoznatija disk džokejka, Tijana Todorović, započela je serijal žurki kroz koje svetske dj-eve upoznaje sa beogradskom scenom i noćnim životom, pozicionirajući Beograd na evropsku i svetsku mapu elektronske muzike.

pisao Tijana Todorović
20 Jun 2019, 6:07pm

Promo

U petak 21. juna, Tijana T nastavlja nedavno započeti serijal žurki “Voyage to Belgrade” i nakon Daniel-a Averyja, u serijalu u kojem želi da zvezdama elektronske scene približi noćni život Beograda, drugi gost će joj biti didžej i producent iz Švedske, DJ Seinfeld. Parti će se odigrati u klubu Dragstor. Nekoliko dana pred žurku, Tijana razgovara sa svojim gostom o životu na turneji, Švedskoj, obrazovanju i herojima iz detinjstva.

1561049232194-000005
Promo

TijanaT: Ti si DJ i producent iz sveta elektronske muzike i živiš u Malmeu, svom rodnom gradu. Ovo se čini kao neobičan izbor, jer ljudi obično odluče da se presele u neki od “centara” naše scene kao što su London ili Berlin. Šta te drži kod kuće?

DJ Seinfeld: Već sam živeo u nekoliko većih gradova kao što su Edinburg ili Barselona ali sam se vratio kući kada mi se otac šlogirao u januaru prošle godine. Želeo sam da budem bliže prijateljima i porodici, i nameravam da ostanem tu dok se ne uverim da određene stvari više nisu izvor brige mojim roditeljima.

Pronašla sam da si bio veoma posvećen obrazovanju i da imaš dobru master diplomu. U kom polju si se obrazovao?

Diplomirao sam ekonomiju i sociologiju u Edinburgu, a onda sam završio i master studije iz ekonomije u Barseloni. Nikada nisam mislio da će se dogoditi moja muzička karijera pa sam mnogo truda uložio u akademske ambicije. Veoma sam srećan što je moj život pošao drugačijim putem.

Ko je bio tvoj prvi muzički heroj iz detinjstva? Da li se sećaš ko te je muzički zadivio u tim godinama?

Hmm, teško je reći. Odrastao sam uz klasičnu muziku i mnogo vremena provodio slušajući operske nastupe svog oca. Nisam kritički pristupao muzici, ali s vremenom shvatam da je prvo sećanje u kojem sam osetio nešto slično tome da sam fan je trenutak kada mi je prijatelj pokazao Mobyev album.

Da li te inspiriše pop s obzirom na to da si iz Švedske, zemlje iz koje dolazi ABBA i generalno dobar pop. Ja, recimo, volim pop i iskreno, slušajući tvoju produkciju i setove, imam utisak da je uticao i na tebe.

U pravu si i to je uglavnom nešto što prosto zuji u pozadini. Kada vozim, često ide pop. Nisam nešto posebno udubljen u tu scenu trenutno ali sam čuo neka pozitivna iznenađenja koja dolaze iz Švedske u poslednjih godinu dana. Možda ću više obratiti pažnju u budućnosti, jer pop zaista ima inspirativne elemente i zakači mi se s vremena na vreme.

1561049605861-image3
Promo

Odlučio si da se nazoveš DJ Seinfeld po čuvenom američkom stendap komičaru. Moja prva pomisao je bila, ovo nikada neće izaći na prvoj strani pri pretrazi na Guglu! Ali, nekako si uspeo uprkos svim pravilima industrije. Ljudi obično pokušaju da nađu neka ozbiljna, pretenciozna imena poput “Planetary Assault System”, “Plastikman”, “Hyeroglyphic Being”, itd. Tvoj izbor imena je baš buntovnički, rekla bih. Da li su ljudi probali da te odgovore od njega?

(Smeh) Pa to, zapravo, pokušavam da se “zabavim” u ne tako zabavnom periodu. Vodio sam ga neko vreme anonimno dok se priča o pravima i taj “vic” nisu izlizali. I sada s vremena na vreme dobijem taj “možda bi trebalo da promeniš ime” komentar. Ranije sam sumnjao da bi ti ljudi mogli da budu u pravu na kraju ali do sada nisam video naznake da bi to ime moglo da spreči nekog da moju muziku shvati ozbiljno i to je sve što me zanima. Pokušavam da sebe ne shvatim preozbiljno iako se nečija ličnost i muzički pseudonim često spoje. To je problem kom ne mogu da se posvetim jer je život previše kratak.

Napravio si prelaz od objavljivanja i puštanja muzike sa prijateljima u malim andergraund klubovima do glavnih bina i prajm tajm termina za manje od dve godine. Da li te ova nova pozicija čini nervoznim? Da li imaš drugačija očekivanja od sebe? Da li to utiče na tvoju muziku?

Iznenađujuće ali više se ne unervozim toliko. Ranije sam bio veoma nervozan jer nisam dugo radio kao didžej, ali sam radio veoma naporno, razvio svoje veštine i srećom došao do tačke u kojoj sam siguran u stvari koje želim da kažem kroz muziku. Ne kažem da sam robot ali sam naučio da verujem sebi više, što nije uvek bilo tako lako. Moja očekivanja su porasla ali, da budem u potpunosti iskren, više sam bio okupiran pokušavajući da se nosim sa turnejom. Više nemam toliko vremena za svoju muziku i ponekad logističke noćne more (a siguran sam da i sama možeš da ih nabrojiš gomilu) kroz koje neko prolazi mogu da me naprave apatičnim na to kako će se odigrati nastup. Moj tim i ja smo srećom preduzeli neke korake da to ublažimo i sada se osećam mnogo bolje na tu temu.

Kako organizuješ vreme između preslušavanja promo-a i nove muzike, života na intenzivnoj turneji, didžejinga, produciranja i vođenja lejbla? Da li ostaje vremena za privatan život, normalne stvari, pranje veša i kuvanje večere?

Improvizujem i pratim svoj instinkt što ponekad zakaže, ali trenutno ne znam drugi način. Organizovanje mog ne muzičkog života se svodi na 1 do 3 dana nedeljno kada mogu da napunim baterije, vežbam, platim porez, provedem vreme sa porodicom, partner(k)om i prijateljima. Kada sam u hotelu onda proveravam promo, razmišljam o setu i to je otprilike to. Nisam nesrećan uopšte ali me ponekad parališe spoznaja da dobijam kompresovanu količinu “pravog” životnog iskustva. To je definitivno kliše ali to ga ne čini manje istinitim. Imam nekoliko akademskih ambicija koje bih da ispunim takođe, koje se čine sve daljim u trenutnom tempu.

1561049623034-image1
Promo

Za mnogo producenata i umetnika uopšte je najveći izazov da znaju kada je rad završen. Kada je trenutak da se kaže: “Ova numera je gotova”, za tebe? Da li je to reč o instinktu, određenim elementima koji se sklope ili nečem manje ezoteričnom kao što je rok?

U poslednje vreme je definitivno ta manje ezoterična opcija. Kada sam u svojoj “zoni” radim veoma brzo i nestrpljivo. Napravim nekoliko numera dnevno i nikada im se ne vratim. Nažalost nisam tako često u toj zoni više ali me je to nateralo da više vremena provodim u kritičkom pristupu mojoj muzici i razvijem tehničke veštine zauzvrat.

Za mene je najteže pitanje uvek bilo da definišem stil muzike koju puštam. Da li ti možeš to da uradiš?

O ne, to je nemoguće! Dosadi mi ako puštam trake koje prate istu strukturu i žanr više od 30 minuta. To možda i nije dobro ali više volim setove u kojima se osetim slobodnim da budem Doktor Džekil i Mister Hajd, nepredvidiv, impulsivan i postavljam pitanja i publici i sebi. Jedini put kada sam osetio da puštam zaista koherentan set je bilo kada sam pustio Burial-ov album od početka do kraja na festivalskom krstarenju u Sjedinjenim Državama. Dobio sam grobarsku smenu pa je bilo okej.

Prošle godine si doprineo prestižnoj seriji mikseva “DJ Kicks” na lejblu K7. Kako je došlo do toga? U trenutku se činilo kao da si dašak svežeg vazduha u seriji u smislu odabira artista.

Mislim da su ostali promašili neke rokove pa su želeli da se dodvore mlađoj publici. To je CD kompilacija koja nije popularan format među novijim generacijama. Nisam imao mnogo vremena ali sam osetio da je predobra prilika za propuštanje.

Da li si čuo za Dragstor?

Da! Imam prijatelje iz Srbije kod kuće koji su rekli da je sjajan, a čitao sam i onlajn o klubu tako da sam veoma uzbuđen oko nastupa!

Koja je tvoja prva asocijacija na Beograd i/ili Srbiju?

Imao sam prilično neutralan utisak i, zahvaljujući mom krugu prijatelja, imam ideju kakvi su ljudi tu i kako se ponašaju. Jednom prilikom sam bežao od srpskih navijača.

Pošto mi je prvi gost u “Voyage to Belgrade” seriji bio Daniel Avery, neko me je pitao da li mi je koncept da bukiram samo plavušane. To nije koncept i definitivno me ne privlače samo plavi muškarci ali, u slučaju da je to istina, koga bi preporučio za sledećeg gosta?

(Smeh) To je sjajno pitanje! Nedavno sam slušao svog zemljaka Axel-a Boman-a po prvi put i on je sjajan lik. Strava plava kosa takođe!

Radujem se partiju u petak!

I ja!