Pitali smo ljude koja im je odeća pomogla da prihvate svoju fem stranu

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na BROADLY

Ako ste svraćali na Tumblr poslednjih godina, možda ste naišli na neku od brojnih varijanti Fuč indeksa, originalno zamišljene kao ilustracije lezbejskog buč-fem spektra, danas više internu šalu unutar LGBTQ zajednice. Nema šta se ne može odrediti prema Fuč indeksu, od Pokemona preko USB kablova pa do Star Wars likova (Samo da se zna, Admiral Holdo je haj fem.)

Za kvir osobe, određivanje ovog fem koeficijenta izvor je snage i samouverenja, ponovno osvajanje ženstvenosti koju spoljni svet tako često pokušava da okrene protiv nas. Ali biti fem ne znači samo oblačiti se u stereotipno žensku odeću – upravo popularnost Fuč indeksa ukazuje na to koliko široko „fem“ pojam može da varira od osobe do osobe; više je u pitanju stanje uma od stila oblačenja.

Broadly je zamolio nekoliko kvir, rodno-neutralnih, i fem-identitetskih osoba da nam pokažu odeću koji najbolje odražava njihovu fem stranu.

Oduvek mi je bilo zabavno da prkosim normama u pogledu binarnog određenja roda.

Kako se identifikuješ?
Fem.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Prvi bi bio crni čipkani bodi, dečka džins, čarape sa natpisom Bitches get stuff done, moje cvetne martinke, plus ljubičasti karmin.

Šta ta odeća tebi znači?
Oduvek mi je bilo zabavno da prkosim normama u pogledu binarnog određenja roda, pa moja odeća to nekad odražava. Čipka je delikatna i seksi, ali kod mene odražava i snagu. Dečka džins mi ne stoji u tradicionalnom smislu, ali mi dozvoljava da se krećem i plešem i da mi bude prijatno. Čarape su mi prepoznatljive, ove konkretno mi je poklonio blizak prijatelj; zasmejava me natpis iako ga drugi ljudi ne vide. Cvetni dezen je opet obično delikatan i imaterijalan, ali meni prija kao print na obući, dobro ilustruje moju ličnost. Ljubičasti karmin je za mene jedini, nijednu drugu boju ne mogu da nosim.

Od kad nosiš ovaj autfit?
Prvi put kad smo išli na izložbu fotografija u Londonu i posle na ples.

Kako se osećaš u njemu?
Moćno, seksi, kao da zaslužujem ovo telo.

„Ja stalno iznova otkrivam svoju fem stranu.“

Kako se identifikuješ?
Kvir, što je vrlo širok termin, mnogo identiteta pokriva. Od zamenica koristim jedninu ženskog i množinu srednjeg roda, kako kad. Ne definišem se ni kao muškarac ni kao žena, nego nešto između.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Ovo je ružičasta La Senza spavaćica. Ja stalno iznova otkrivam svoju fem stranu, konstantno sam u metamorfozi, sve se bolje osećam u svojoj koži. Spavaćicu sam našla u jednoj retro radnji ne tako davno, možda prošle godine, malo pre nego što sam obrijala glavu. Nju sam prvo nosila ovako ćelava, i odmah sam znala da je to to. Ima nešto ženstveno u sebi, a ujedno je i onako bezoblična, ne vidi se kakvo je telo ispod nje. Sviđa mi se kako je u kontrastu sa obrijanom glavom, prosto mi je nešto kliknulo u njoj.

Za koju si je priliku po prvi put obukla?
Prošlog leta, obukla sam je kad čim sam je kupila i izašla sa društvom na piće. Divno je lepršala na vetru. Ali posebna prilika bila je posle šišanja na nulu, što sam uradila u dobrotvorne svrhe. Bilo je to kao grom iz vedra neba čim sam stala ispred ogledala – sve mi se poklopilo.

Kako se osećaš u njoj?
Lepo. Volim što sam fem. Volim mekane stvari, volim nežne boje. Malo sam je previše arčila, sva je flekava, ali šta mogu kad je toliko volim, svugde je nosim. Strašno je udobna, osećam se slobodno u njoj.

Prija mi da se prisetim tog prvog pokušaja da izrazim svoje pravo ja.

Kako se identifikuješ?
Identifikujem se negde kao ne-binarno dženderkvir, ekspresivno trans-fem.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Prvo sam obukla ovu kariranu suknju-košulju. Naravno, bila sam nesigurna i trebalo mi je dosta vremena da se odvažim da ovakva izađem na ulicu. Nisam imala iskustva sa onim što se obično zove ženskom odećom, pa nisam znala šta odgovara mom obliku tela. Obline ovog muškog tela u kom sam rođena ne poklapaju se uvek sa tradicionalnom ženskom odećom, prošlo je mnogo vremena dok sam se na to navikla. Ipak, prvi put kad sam ovo obukla uspela sam da sebe ubedim da neću mnogo upadati u oči. Ne razlikujem se mnogo od nekog gej muškarca, na prvi pogled, ako se uzme samo gornja polovina. Taj stav mi je mnogo pomogao da ubedim sebe da ću stići do stanice bez uličnih prozivki kakve sam zamišljala.

Za koju si priliku po prvi put obukla ovaj autfit?
Prvi put je bilo kad sam išla na prvi sastanak svoje grupe za podršku trans licima. Bila je to prilika da pokažem ljudima svoj polni izraz. Godinama sam želela da se ovako izrazim, i najzad sam bila dovoljno slobodna da to i uradim.

Kako se osećaš u njemu?
Nisam ovo nosila godinu i po dana, ako ne i više. Prija mi da se prisetim tog prvog pokušaja da izrazim svoje pravo ja. Kroz svašta sam prošla i još svašta me čeka, ali strašno sam srećna što me sad ljudi vide onako kako i ja sebe vidim.

Trenutno pokušavam da odredim šta meni u stvari znači biti fem.

Kako se identifikuješ?
Pa valjda kao dženderkvir, nebinarna, rodno fluidna osoba. Ali ovih dana se previše koristi taj izraz „nebinarno“, želim nešto jedinstveno. Možda je zato dženderkvir bolje.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Volim pufnaste stvari od lažnog krzna, često mrežaste ili bez gornjeg dela. Teško je naći teksturu tkanine koja daje onaj pravi fem osećaj. Više je to u glavi, taj osećaj da si ona osoba sa kojom si stvarno OK. Ako nisi, ne vredi ti šta god obukao. Meni je ova jaknica od samog starta bila najlepša stvar na svetu. Rekla sam prodavačici da hoću nešto što će da me razjari, a ona nije razumela pa sam morala da objašnjavam da hoću odeću od koje ću se osetiti moćno, kao da mi niko ništa ne može. To za mene znači fem: biti glavna, kontrolisati stvari. Zato se i toliko razlikuje od ženstvenosti.

Za koju si priliku po prvi put obukla ovo?
Jedna moja drugarica je održavala Latinx veče, Marikumbija se zvalo, mali parti posvećen latineks kulturi. Taman sam sredila kosu, obukla sam jaknu, svi su mi govorili koliko mi dobro stoji, a ja sam samo odgovarala „znam“. Skupo sam je platila, bolje bi joj bilo da mi dobro stoji.

Kako se osećaš u toj odeći?
Još je ponekad obučem, ali ovih dana samo kad hoću da budem baš hiper-fem. Trenutno pokušavam da odredim šta meni u stvar znači biti fem, pa sad često nosim neutralnije stvari. Kao što rekoh, to više zavisi od onoga što imaš u glavi, ovo mi je samo za kad hoću da budem baš glamurozna, nije odeća za svaki dan.

„Nije me interesovalo šta bilo ko ima da kaže, nisam se ovako oblačila zbog njih.“

Kako se identifikuješ?
Mislim da se trenutno ne identifikujem nikako, dosta menjam svoj odnos prema polu. Ali ne odbacujem svoju žensku stranu, ne mogu da kažem da mi je neprijatna. Valjda bi bezrodna etiketa bila nešto najbliže prigodnoj.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Ima ih nekoliko, još iz vremena oko moje petnaeste-šesnaeste godine. Tada sam bila luda za stilom tridesetih godina, pin-ap devojkama kao alternativnim ženskim identitetom; ta odeća je bila prigodnija za moju građu od moderne androgine kakva mi se sviđala, pa sam otišla baš u tom, potpuno suprotnom pravcu. Umesto nečeg neutralnog, okrenula sam se hiper-seksualizovanoj ženstvenosti.

Na sceni sam uvek nosila korzete, majice kratkih rukava sa V izrezom, suknje i štikle. Nekad sa psećom ogrlicom iz pet šopa. U kosi bih nosila veliku crvenu ružu, plus trake, marame, mrežice, i slično. Dole duge čarape, sve u kabare stilu. Čak i za školu sam se tako oblačila, uz puno maskare – sa šminkom eksperimentišem od dvanaeste godine.

Za koju priliku si po prvi put obukla taj autfit?
Bilo je to u školi, gde mi nije bilo baš najprijatnije ali nisam umela da izrazim šta mi smeta. Počela sam da se kratko šišam već oko desete godine, pa su još od tada druga deca počela da dovode u pitanje moj rodni identitet na grozne načine.

Zbog mog oblika tela, mojih sisa i butina, mnogi su mi komentarisali izgled još kad sam bila vrlo mlada. Bilo mi je izrazito neprijatno, nisam znala kako da se postavim prema tome. Nisam želela da privlačim pažnju drugih ljudi, posebno ne muškaraca, nekakvom seksualnošću. Osim kad sam nastupala, naravno.

U isto vreme, zavolela sam pank muziku ali svi pankeri su bili jako mršavi, tako da… nije bilo mesta. Onda sam otkrila Suicide Girls i sve to, shvatila da nisam jedina sa ovakvim telom, da je OK biti neobičan. Kao pravi tinejdžer, počela sam da se oblačim kako bih što je više moguće ličila na svoje idole.

Kako se osećaš danas kad to obučeš?
Iznenađujuće neprijatno. Danas sam mnogo manje opterećena svojim grudima, nemam više potrebu da ih ističem ljudima i vičem „EVO IH OVDE“. Danas uglavnom nosim odela ili košulje na zakopčavanje. Sve ovo mi još uvek stoji u garderobi, nije da tu odeću više uopšte ne oblačim, ali recimo ovaj top bih pre obukla sa pantalonama nego sa mini suknjom, ravnoteže radi. Danas bolje razumem koji mi ekstreme ženstvenosti odgovaraju, sa kojima se identifikujem. Kao tinejdžer pokušavala sam sve u isto vreme.

„Ključna stvar je da budeš verna sebi koliko god možeš, da budeš autentična.“

Kako se identifikuješ?
Danas kao cis kvir fem žena, ali nisam oduvek bila sve to.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Morala bi to da bude haljina, nešto slično ovoj koju danas nosim. Kao mala, bila sam prava muškarača i nosila sve na rajsferšlus. A ko bi rekao kad me danas vidi.

U ono vreme nije bilo mnogo ženstvenih heroina, tako da sam želela da budem snažna i mislila da je to jedino moguće kroz maskulinitet. Sa godinama sam polako shvatila da je to bila posledica internalizovane mizoginije. Onda sam iz inata odlučila da sve što radim, radim u štiklama i haljinama i pod šminkom. Takva sam, pobunjenik i reakcionar.

Za koju priliku si se po prvi put ovako obukla?
Biće da je za gej klabing. Ali za mene „klabing“ više predstavlja privatne žurke. Gej muškarci su me na Trinidadu početkom veka ohrabrivali da se ovako oblačim, govorili mi „Imaš odlične sise, zašto ih ne pokažeš, evo probaj ovo da obučeš“. Mnogo su mi pomogli da prihvatim svoju fem stranu. Večno ću im biti zahvalna.

Kako se osećaš danas kad to obučeš?
Meni je to donekle kao oklop, posebno ta šminka. Ratničke boje, spremaš se za nešto, odlučuješ kako ćeš da se izraziš sebe i svoj identitet pred svetom. Ključna stvar je da budeš verna sebi koliko god možeš, da budeš autentična.

„Ja smatram da sve zimske pantalone treba skratiti čim dođe leto.“

Kako se identifikuješ?
Dženderkvir.

Opiši nam autfit kojim najbolje izražavaš svoj fem identitet.
Počeo sam sa parom crnih tregerica. Nosio sam i crne marame u to vreme jer sam kosu tek puštao pa sam morao da je vezujem. Sve je bilo crno jer se gotičari takvi rađaju. Ali ništa posebno uz te pantalone, samo majice, minđuše, i tako to.

Kako taj autfit odražava tvoju fem stranu?
Meni je odgovarao jer mi se tada svašta dešavalo, mnogo toga mi se menjalo u životu. Za mene je ta odeća fem jer je bila – kako se kaže a ja tu reč baš ne volim – uniseks. Androgino, svako može to da obuče. Mislim da sam ih našao u ženskom odeljku H&M, morao sam da ih prekrojim da bi imale šlic. Bilo je tu nekih jako kul fem žena koje su mi pokazale kako se to radi. Svašta sam naučio od njih, mnogo su uticale na mene i stvarno mi je prijalo. Polomio sam dve šivaće mašine u Amsterdamu da bih prekroji tregerice.

Za koju priliku si po prvi put obukla taj autfit?
Kad sam se doselio u Amsterdam bilo mi je teško, nisam imao stalni smeštaj, ali nekako sam se spetljao sa tim divnim kvir i fem osobama, život su mi spasle. One su moja holandska porodica.

Kako se osećaš danas kad to obučeš?
Drugačije su danas od kako sam im skratio nogavice. Ja inače smatram da sve zimske pantalone treba skratiti čim dođe leto. Tako živim svoj život, sve će se kad-tad odseći. Nostalgija me hvata, ali nekako se osećam i moćno – radnička klasa i sve to, kombinezoni na tregere, pa kao da mi daju moć.