Gledali smo da vi ne biste morali: Svečana inauguracija Aleksandra Vučića

Prvo što je moglo da se primeti u RTS prenosu „svečanog prijema novog predsednika Srbije Aleksandra Vučića" ™, kako je zvanično ime ovog događaja u programu, jeste vrućina u Palati Srbije i trapavost u komunikaciji između studija i reportera „na terenu". U svakom kadru, svi na svečanosti su koristili pozivnice kao lepeze, dok novinari nisu bili sigurni kada treba da govore, a live stream na veb sajtu RTS-a je sa vremena na vreme propadao. Ovo nisu strašne stvari, ništa katastrofalno, ali osećaj nepripremljenosti i zbrzanosti cele situacije je bio sve vreme očigledan. Na primer: dolazak predsednika u Palatu, iako „hajpovan" dobrih pola sata iz studija, nije niti snimljen niti prikazan. Takve greške su dovoljno velike da budu primećene, ali nisu toliko upadljive da izazivu skandal. Nešto nalik svakodnevnom životu u Srbiji.

Prvi deo: Procesija

Šablon po kome TV prenos funkcioniše, brzo postane očigledan. Nina i Gorislav, voditelji, sede u studiju sa gostima. Odatle se povremeno pivotira na reportere u Palati koji rade intervjue sa zvanicama (prva tri intervjua su bila Ana Brnabić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić) a sve vreme kamera je zakucana na novog predsednika i prvu damu- obučenu u belu haljinu nalik togi, i snima ih kako se rukuju sa zvanicama. I svi se znoje.

Ovaj šablon vrlo brzo postane repetativan, a onda i dosadan. Za to nije kriv RTS, već je jednostavno to priroda prenosa prijema. Jer prijemi nisu prigodni za emitovanje, pošto u svojoj srži, oni nisu namenjeni gledaocima. I to znamo iz prenosa svakog red carpet događaja. Sve je fiksirano, statično, hladno. Sve je protokol i nema nikakvih vesti. Ljudi treba da prođu od tačke A do tačke B, između te dve tačke je osoba C sa kojom treba da se rukuju ili zagrle i oko toga neko u studiju treba da priča nešto dok s vremena na vreme panično pogleda preko kamere u producenta, nesiguran šta da radi.

Jedina zanimljiva stvar onda postane primećivanje zvanica i načina na koji se odnose prema osobi C. Strani zvaničnici, kao Orban, mirno i staloženo se rukuju i nastave dalje. Zvaničnici vladajuće partije i lični prijatelji se izgrle i proćaskaju, a vrh SPC, koji se pojavio u „#SquadGoals" stilu, dobije čak i naklon, i poljubac u ruku. S vremena na vreme desi se „WTF" momenat, kao kada se u kadru pojavio Rajf Fajns koje je ubrzo i intervjuisan. Nije hteo da kaže zašto je u Beogradu, ali navodno priprema novi film. Kreće se po gradu i fotografiše lokacije. Jedina dva značajna momenta su bili, prvo, pojavljivanje Gerharda Šredera koji se srdačno zagrljen i za razliku od većine zvanica, i fotografisan sa predsednikom i suprugom, a drugo, kada je predsednica Hrvatske poklonila predsedniku i prvoj dami dukat za njihovog sina.

Drugi deo: Svečanost

Oko 8, zvanice su se polako pomerale u salu „Jugoslavija" gde se održavala glavna svečanost. Na improvizovanoj plavoj bini, stotinak članova dečijeg hora je mirno stajalo dok se na drugoj lokaciji predsednik grupno fotografisao, prvo sa liderima regiona, a onda i sa svim stranim zvanicama, kao i bivšim predsednicima Srbije- onima koji su došli. Dok se ovaj sporo kretanje ljudi kroz prostor i vreme dešavalo, u studiju su se nekoliko puta pravile paralele sa američkom inauguracijom, pre nego što se shvatilo da to baš ne ide.

Kako se predsednik pojavio tako je hor počeo da peva himnu Srbije, a RTS je pretapao kadrove iz sale sa montažnom sekvencom znamenitosti Srbije i animacijom zastave. Prva dama Srbije je pevala himnu, kao i mandatarka nove Vlade. Predsednik nije, verovatno čuvajući glas za govor koji je počeo pozdravljanjem patrijarha, gostiju i diplomatskog kora, dok je dečiji hor i dalje stajao iza njega.

Poruka govora je vrlo brzo postala jasna: Srbija je završila sa svojom prošlošću, sa ratovima, nemaštinom i spremna je da napravi mostove u regionu sa svojim susedima. Za simbol ove poruke, on je upotrebio Nikolu Teslu- on jeste Srbin, ali je otišao odavde i uzeo američko državljanstvo, zato što je tamo mogao da ostvari ono što je želeo, pa tako „on pripada svim našim susedima koliko i nama". Kroz „Teslu", novi predsednik je govorio o užasima prošlosti i nadama za budućnost. Govor je bio kratak, sažet, fokusiran i „gađao" je više stranu nego domaću publiku.

A onda je počeo „kulturno-umetnički program" koji je ceo događaj vratio nazad u atmosferu blagog haosa koji povremeno preti da se izmakne kontroli. Dečiji hor je izveo „Ovo je Srbija", onda je Lepomir Ivković, dok je hor izlazio sa bine, govorio „Zdravicu narodu srpskom" Ljubivoja Ršumovića, pa je etno grupa „Vrelo" preko EDM ritma pevala numeru „Čuvam ovce", nakon čega je Nacionalni ansambl „Kolo" izveo splet igara iz Srbije da bi se nakon njih pojavila „Una saga serbica" grupa, koja je ukombinovala trube i moderni ples, a sve to u kostimima koji jedino mogu da se opišu kao „Volim devedesete". Trubački orkestar Dejana Petrovića je „medley"-jem završio ovaj deo svečanosti dok su prisutni ili nespretno cupkali ili nelagodno stajali, brišući znoj sa čela i hladeći se pozovnicama.

Treći deo: Šetnja do makete

Zvanice su onda krenule u kroz Palatu, u „Šetnji između prošlosti i budućnosti". Svaki od salona je bio poseban deo Srbije i u svakom je grupa glumaca, u kostimima, predstavljala kratku istoriju i znamenitosti tog regiona. Ovo je verovatno izgledalo bolje kao ideja, nego što je ispalo u egzekuciji. Kamere, sve vreme fokusirane na predsednika, kao i gluma i pažnja svih zvanica, kretale su se kroz prostor „iz ruke", što je na trentuke dobijalo karakteristiku ne baš dobre kopije filmova Pola Gringrasa. Klimaks šetnje, tj „dolazak u budućnost", desio se u salonu koji je predstavljao Beograd i u kome je Nikola Tesla prvo pričao o internetu, a onda odveo zvanice do makete „Beograda na vodi". Veza sa govorom je bio očigledna isto koliko je bila i useljena, ali svi pristuni su bili oduševljeni priredbom. Što je, pretpostavljam, bio i cilj.

Nakon ovoga, prenos se vratio u studio, gde su se voditelji zahvalili gostima i puštali isečke iz govora, ubedljivo najuspešnijeg dela celog događaja. I tu je žurka krenula da se raspada polako. Zvanice su pile i jele srpske proizvode na štandovima, novi gosti u studiju su u ehu ponavljali poruke iz govora, a sam predsednik je izgledao srećno i zadovoljno, što nije raspoloženje koje često komunicira u javnosti.

Ovde negde je prenos ušao u četvrti sat. Novinari su bili umorni, ja sam bio umoran, gosti su bežali na vazduh. Voditelji su se odjavili i montažna sekvenca znamenitosti Srbije (i fontane na Slaviji) se ponovila zajedno sa „hajlajtsima" svečanosti. Osim govora, ništa preterano značajno, niti preterano katastrofalno se nije desilo. Od ideološke nastrojenosti i odnosa prema novom predsedniku zavisiće stav apsolutno svakoga ko je pogledao ovo. Oni koji su za njega- što je, sudeći prema izborima, većina, hvaliće sve što su videli i zanemarivaće sve propuste. Ostali će zauzeti dijametralno suprotni stav. Isto kao i za sve ostalo što živimo. Sa druge strane, svetu je kroz govor poslata kristalno jasna poruka, da je Srbija „faktor mira i stabilnosti"™. E i da, ipak se desila jedna vest. Mandatarka se slikala sa patrijarhom.

POGLEDAJTE VICE FILM: