Reklame
Mediji

Ko nam bira program na RTS-u

Svi smo stručni za ocenjivanje rada Javnog servisa i sigurno je neka naša ideja jednako kvalitetna kao neka od onih koje su predložili kandidati za članove programskog saveta.

pisao Aleksandra Niksic
08 Februar 2017, 7:31am

Foto via Flickr user F Delventhal

U Srbiji svako zna odgovor na najmanje dva pitanja: ko treba da igra za reprezentaciju u fudbalu i kako bi trebalo da izgleda program Radio-televizije Srbije. Za fudbal, još kako-tako, poznavaoci smo svi, pa zašto ne bi i naš glas bio uzet u obzir? Za RTS, naravno da imamo pravo, mislimo mi - plaćamo ih, bre, dužni su da zadovolje sve naše želje i htenja. Ne moramo da razmišljamo o neobaveznim detaljima poput plaćanja stranih programa - jao, ja bih stalno gledala "Opstanak", ili prenosa Svetskog prvenstva - o tome neka misli neko tamo.  RTS je "javni servis", znači, "glas naroda", kažemo mi.

Jeste, glas je naroda, pa zato narod ima svoje predstavnike u organu koji se u nekim vestima o raspravi o njegovim budućim članovima zove "programski savet", a na sajtu RTS-a "programski odbor". (Tu je i neka sitna razlika u broju članova, jedni kažu da treba da ih ima 15, drugi 19, ali to manje-više, verovatno se radi o bajatosti podataka na sajtu RTS-a. Ali o tome detaljnije, ako može da se sazna kolike su dnevnice za sednice Programskog saveta, koliko su česta okupljanja i slično, pa onda možemo da se bacimo na računanje.) Svejedno, i savet i odbor imaju istu misiju: da zastupaju "interese gledalaca i slušalaca u celini". Pošto se mi, gledaoci, slušaoci, a prvenstveno građani, nismo potrudili da pošaljemo svoje predloge skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje - navodno, i to može, kažu neki skupštinski spisi, mada su možda i oni bajati, a i teško ide istraga koji su uslovi da neko bude kandidat - onda su za nas to uradili poslanici i predstavnici institucija koje smo izabrali. 

Izgleda da su najažurniji bili u kabinetu predsednika Tomislava Nikolića, pa su poslali predloge troje kandidata, valjda po onom, jednom meri, triput seci - bar jedan mora da prođe po zakonu verovatnoće. Malo buni što u statutu RTS-a piše da kandidati ne mogu da budu nosioci javnih i političkih funkcija, a na sajtu, po podacima iz 2010 - ni lica izabrana, imenovana ili postavljena u Vladi ili republičkim organima. Da li su zaposleni kod predsednika obična lica, ili su oni imenovani, ili postavljeni? To pravo i zakoni su oduvek komplikovana stvar. A ažuriranje podataka, još dosadnije i složenije.

Ali hajde opet na stranu te zavrzlame, bilo pravne, bilo matematičke. Šta su imali da kažu kandidati? Uglavnom su bili poluzadovoljni programom, neki, kao ja, vole "Opstanak", drugi bi da se unapredi kultura izražavanja, treći bi veću prisutnost RTSa u gradovima širom Srbije. Otprilike, kao da sedimo i pričamo šta bismo voleli, uz kafu i vanilice. Ni reči o stručnosti i iskustvima - sem ako je u pitanju rad u kabinetu Predsednika republike ili Generalnom sekretarijatu. Koliko to veze ima sa televizijskim i radijskim programom - hm, nikad nisam bila u toj ulozi, ne mogu da sudim. Mada, ko zna - naročito kada jedna od kandidatkinja saopšti da će za opoziciju biti mesta na RTS programima kada, na primer, otvori neku fabriku

Triki pitanje, što bi se reklo. Kandidatkinja Ivona Katić iz kabineta predsednika, ne bi mogla da prođe na testu poznavanja statuta javnog medijskog servisa, gde se otvaranje fabrika baš ne pominje kao uslov za izveštavanje o aktivnostima političara, bilo na vlasti, bilo u opoziciji. Druga kandidatkinja iz kabinetskih redova, Ana Mandić, jasno i glasno reče da predsednik Tomislav Nikolić nikada nije uticao na programsku koncepciju RTS-a. Resko i odrešito, što je očekivano od nekog ko ima iskustva kao PR međunarodnog viteškog turnira, čiji je pokrovitelj bio - eci-peci-pec, što bi rekla predsednica Odbora, istovremeno i predsednica skupštine, Maja Gojković - predsednik Tomislav Nikolić.

Da ne bude da su samo kabinetski kandidati na tapetu, ni drugi, koje smo videli u TV prilozima, nisu se baš pokazali sa predlozima i kritikama programa i uređivačke koncepcije javnog servisa. Da zanemarimo za trenutak netransparentnost - biografije kandidata i njihova iskustva, ne nužno vezana za medijski svet - mogle su da se vide samo na sednici skupštinskog odbora. Nadajmo se da su ih poslanici, članovi ovog tela makar preleteli jednako pažljivo kao i agende skupštinskih zasedanja. Jer, ako su to već budući zastupnici naših želja i htenja, bar da znamo šta ih kvalifikuje za taj odgovoran zadatak. Možda prevelik zahtev, izgleda, naročito uz utisak da se nisu baš pripremili ni oni, jer je par rečenica koje smo mogli da čujemo pokazalo pristojno nepoznavanje medijskih zakona i statuta RTS-a.

Ali na stranu zabavne doskočice na račun kandidata i propitivanja kojim su ih izložili poslanici. Javni servis, što RTS mora da bude, muči gomila problema, finansijskih, tehničkih, administrativnih, ali i svih onih sa kojima se suočavaju i i drugi mediji. I bez obzira na promene u načinu rada, broju zaposlenih i kvalitetu programa, jedina stvar koja je morala da se promeni još uvek je ista - vlast očekuje, pa i zahteva, da RTS bude u njenoj službi. Što nije neko iznenađenje, pa zato na RTS-u ne možemo da vidimo ovakve programe, gostovanja nezavisnih političara ili stručnjaka koji bi možda nekoj generaciji novih glasača objasnili zašto je važno poznavati politički proces, izlazak na izbore i sve ono što mogu da promene u društvu, ili makar, sopstvenom životu.

Možda u nekom drugom životu. I zato nije ni čudo što smo svi stručni za ocenjivanje rada RTS-a. Sigurno je neka naša ideja jednako kvalitetna kao neka od onih koje su predložili kandidati za članove programskog saveta. Mada, možda ovaj novi sastav saveta reši da poštuje član 30. Zakona o javnom medijskom servisu i organizuje, najmanje jednom godišnje, raspravu o programu RTS-a. Tada bismo imali priliku da kažemo šta mislimo, naravno, u slučaju da saznamo za termine i mesto održavanja te javne rasprave, koji su najčešće, izgleda, kao i biografije kandidata, pod velom tajne. 

Fotografija via Flickr user F Delventhal

Još na VICE.com

Gledali smo „Ubice mog oca" da vi ne biste morali

Gledali smo Mišu Vacića na televiziji da vi ne biste morali

Vutra, glavić i ostale poruke kompjutera iz Slagalice

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu