Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite nevinom osuđeniku na smrt

Skrinšot Jutjub: OneForTenFilms

Dvadesettrogodišnji Dejmon Tibodo je 1997. godine osuđen na smrt nakon što je proglašen krivim za silovanje i ubistvo svog polurođaka. Nažalost, Dejmon nije počinio te zločine i bio je osuđen na osnovu pogrešne identifikacije svedoka i lažnog, iznuđenog priznanja. Nikakav konkretan fizički dokaz nije ga povezao sa zločinom.

Tibodo je proveo čitavu deceniju trunući u paviljonu u kom se iščekuje smrtna kazna pre nego što je istraga o njegovom slučaju ponovo otvorena. Ovog puta, uz pomoć Projekta nevinost, pronađene su rupe u iskazima svedoka i priznanju, a DNK analiza dokaza — nekorišćenih tokom prvobitnog suđenja — pokazala je da na oružju upotrebljenim za ubistvo ne samo da nije bilo Tibodoove krvi, već i da nije bilo nikakvog seksualnog napada. Posle 16 godina provedenih u zatvoru, Tibodo je 2012. godine pušten iz zatvora nakon što mu je poništena presuda.

VICE je Tibodoa pitao o golgoti koja mu je izmenila život, a on je bio dovoljno dobar da se priseti svoje strašne prošlosti i odgovori na pitanja koja ste oduvek imali za nekog ko je nevino osuđen.

VICE: Da li vas je neko iznenadio i/ili povredio time što je sumnjao u vašu nevinost? Kako je to uticalo na vaš odnos prema njemu? Dejmon Tibodo: Svi su mi pružili veliku podršku i to mi je dalo snagu. Bilo je perioda, međutim, kad sam želeo da odustanem od žalbi i pristanem na izvršenje kazne zato što nisam želeo da živim kao životinja u kavezu a u to vreme nisam video kako bih mogao da dokažem da nisam počinio taj zločin.

Da li je bilo momenata kada ste posumnjali u sopstvenu nevinost? Ni za trenutak nisam posumnjao u sopstvenu nevinost. Znao sam da to nisam učinio. Ljudi koji su me znali a znaju me i danas nikada nisu u to posumnjali.

Jeste li ikada bili ubeđeni da ćete biti pogubljeni za zločin koji niste počinili, i ako jeste, kako vas je to promenilo? Jesam u jednom trenutku mislio da ću biti pogubljen. Nikad u životu nisam pomislio da ću završiti u zatvoru zbog nečega što nisam uradio, a kamoli da ću biti osuđen na smrtnu kaznu. Kao što sam rekao, čak sam želeo da odustanem od žalbi. Promenilo me je tako što sam se suočio licem u lice sa svojom smrtnošću i činjenicom da sam u to vreme verovao da ću biti pogubljen za nešto što nisam uradio.

Kako je čitav nesrećni sled događaja uticao na vašu religioznost ili vaša razmišljanja o višoj sili, ako se to uopšte desilo? Ja verujem u Boga. Kad čekate izvršenje smrtne kazne, to vas izmeni u duhovnom pogledu. Kakva god da su vaša duhovna uverenja, svesniji ste toga da neko drugi ili nešto drugo ima kontrolu nad vašim životom a ne vi.

Kakva je bila uobičajena reakcija u zatvoru na vašu tvrdnju da ste nevini? Da li su vam neki zatvorenici ili pripadnici osoblja poverovali? Da li ste verovali da je neko od ostalih zatvorenika takođe pogrešno osuđen? Zaista verujem da ima drugih ljudi osuđenih na smrt i u zatvoru za zločine koje nisu počinili. Čujete priče o tome da je ova ili ona osoba nevina, ali ne zalazite suviše duboko u tuđ slučaj samo da biste oformili sopstveni sud. Desilo se da mi nekoliko čuvara kaže da ne pripadam tamo i da se ne uklapam u zatvorsko okruženje.

Kako su se drugi zatvorenici ophodili prema vama kada se Projekat nevinost uključio u priču i kada je izgledalo da postoji šansa da se vaša presuda poništi? Kas je Projekat nevinost preuzeo moj slučaj mislio sam da je to samo rutinski postupak. Još jedan slučaj koji treba skinuti s dnevnog reda. Kako je vreme prolazilo, a njihova istraga išla sve dublje, počeo sam da mislim da možda mogu da povratim slobodu. Drugi zatvorenici su me podržali kad su čuli da je Projekat nevinost preuzeo moj slučaj. Naravno, svi bi oni voleli da imaju taj stepen zastupanja.

Da li je bilo nečeg pozitivnog što ste mogli da izvučete iz tako užasnog iskustva i/ili vremena koje ste proveli u zatvoru? Jedino pozitivno što možete da izvučete iz iskustva kao što je ovo jeste da vas to očeliči. Tako nešto samo podcrta činjenicu da nemate kompletnu kontrolu nad svojim životom i da u svakom trenutku možete da izgubite život i slobodu, čak i ako ste nevini.

Kakva su sada vaša osećanja prema smrtnoj kazni kao obliku kažnjavanja? Ako ste suštinski protiv nje, postoji li neki pojedinac, bio on zatvorenik ili ne, za kog mislite da je ipak zaslužuje? Bio je jedan period kada sam podržavao smrtnu kaznu za određene zločine. Ali pošto sam proveo 15 godina iščekujući je za nešto što nisam učinio, uvideo sam da ne možemo da sprovodimo taj oblik kazne pravično ili bezbedno. Takođe, mislim da ne bismo smeli da imamo ovlašćenje da tako lako oduzmemo tuđ život. U današnjem društvu imamo sredstva i mogućnosti da kažnjavamo kriminalce a da ih ne ubijamo. Kad osveta preuzme primat, pravda ne može da bude zadovoljena. Mislim da ljudi donose loše odluke u životu — neke gore od drugih — ali kako reagujemo na te situacije svedočanstvo je o tome kakvi smo kao društvo.

Kako se država iskupila za svoju grešku i to što vam je oduzela godine i godine života? Nisam obeštećen. Ne znam da li ću ikada biti obeštećen. Svakako ne mogu da mi vrate ono što su mi oduzeli. Vlada je spora kada mora da ispravi sopstvene greške i plati odštetu onima koje je oštetila, ali ne časi ni časka kad mora da kazni nekoga pre nego što je utvrdila sve činjenice.

Koji je najveći izazov sa kojim ste se susreli kad ste počeli ponovo da se navikavate na normalan život i šta mislite da ste propustili time što ste iza rešetaka proveli taj period svog života? Kad sam konačno oslobođen i pušten, nešto najteže sa čim sam morao da se suočim bilo je druženje sa drugim ljudima, pošto u paviljonu za osuđenike na smrt nemate kontakta ni sa kim. Biti u vezi sa partnerom bio je svakodnevni izazov zato što morate emocionalno da se isključite. Nije lako imati vezu sa ljudima nakon što ste tako isključili osećanja samo da biste preživeli. Propustio sam mnoge stvari u tom periodu. Propustio sam odrastanje sina, rođenja i smrti raznih članova porodice, to što nisam bio deo njihovih života. Propustio sam najbolje godine da zaradim u životu. Neću moći da se penzionišem kad ostarim. Ako ne budem dobio obeštećenje, moraću da radim do kraja života.

Još na VICE.com:

Deset pitanja koje ste oduvek želeli da postavite kleptomanu

Deset pitanja koja ste oduvek hteli da postavite fudbalskom huliganu

10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite osobi koja preuzima pokojnike