Nemoguće je snimiti senzacionalne „Američke bogove“ za televiziju

Foto: Starz

U prvoj epizodi „Američkih bogova", nove Starz serije, gledamo kako Bilkis, kraljica od Sabe, strastveno vodi ljubav sa starijim muškarcem. Na vrhuncu, ona ga uvlači u sebe i celog proguta. Da, bukvalno ga pojede vaginom.

Ovakve scene zahtevaju ogromnu količinu specijalnih efekata, zbog čega se smatralo da istoimeni roman Nila Gejmena nikad neće biti moguće adaptirati u TV format. Pa ipak, autori serije Brajan Fuler i Majkl Grin – koji su već sarađivali radeći na Heroes – znali su kako se fantazija može predstaviti na televiziji. Ako je suditi po povoljnim kritikama, uspeli su u svom zadatku. Razgovarali smo sa Fulerom i Grinom o poteškoćama TV adaptacije literarnog predloška, o tehnologiji, i o stvaranju novog božanstva.

VICE: Kako ste počeli da radite na „Američkim bogovima"?

Brajan Fuler: Pozvao me je agent i pitao da li sam čitao „Američke bogove", ja sam rekao da jesam. Nil je došao u Toronto na poslednji dan snimanja druge sezone „Hanibala", treću nismo očekivali. Razgovarali smo o imigraciji i drugim temama kojima se knjiga bavi. On me je pitao hoću li da probam, ja sam rekao da hoću ali sa Majklom Grinom.

Nil Gejmen je knjigu napisao pre 16 godina, tajming je ovde prilično relevantan. U kojoj meri su nedavni društveni događaji inspirisali vašu adaptaciju?

Majkl Grin: Manje sam razmišljao o aktuelnim događajima, više o univerzalnim temama. Roman je ostavio dubok utisak kad je izašao, a o njemu se priča i sada, možda čak više nego u vreme kad smo mi počeli da radimo na scenariju. Ali sve se svodi na… Cilj nam je bio da napišemo seriju koja će biti dovoljno lepa da bi se mogla smatrati dobrom adaptacijom Gejmenovog obimnog, promišljenog, smelog romana.

Sa kojim ste se izazovima sreli u adaptaciji knjige?

Fuler: Pre svega, morali smo da uobličimo „drumski roman" u format koji će odgovarati televizijskim okvirima. Televizijski sadržaj obično ima fiksno okruženje na koje se produkcija vraća više puta i efikasno snima, dakle izazov je bio logističke prirode: kako predstaviti celu Ameriku, kako menjati lokacije iz epizode u epizodu? Praktično je svaka epizoda snimana kao pilot, novi setovi su konstantno građeni, to je sa tehničke strane bio najveći izazov. Ali što se tiče adaptacije sadržaja koji je svojevremeno proglašen „nemogućim" u kontekstu kamere, televizijska tehnologija je do danas sasvim dovoljno uznapredovala pa smo znali da možemo taj sadržaj da predstavimo u dovoljnoj meri da bismo ispoštovali originalni materijal.

Roman se bavi predstojećim ratom između starih bogova i novih modernih kultova tehnologije. Vi, eto, adaptirate knjigu za televiziju, koja je sama po sebi jedno od tih novih božanstava.

Grin: Sviđa mi se priroda pitanja, sugeriše da razmišljaš o temama van konteksta same knjige, koja upravo poziva ljude da razmišljaju u tom pravcu. Da li ja danas obožavam ono što mislim da obožavam? Verujem li više u stare ili u nove koncepte kao što je proizvodnja i konzumacija TV sadržaja? Mi se sami, po prirodi posla, klanjamo novim bogovima medija i tehnologije, oni nam donose toliko toga, zato ih i slavimo. „Staro" ne mora da znači da je ujedno i „bolje", baš kao što i „novo" to ne mora da znači; konflikt između konzervativnog i revolucionarnog mi nećemo razrešiti, ali svakako imamo svoje mišljenje.

Za seriju ste izmislili boga kog nema u knjizi, Vulkana. Kako se to desilo?

Fuler: Slično kao i sama knjiga, posledica je Nilovih putovanja kroz Ameriku. Tokom jedne od tih avantura prošao je kroz gradić po imenu Birmingem u Alabami, gde je naišao na ogromnu statuu u čast rimskog boga Vulkana. U blizini se nalazila fabrika čiji su radnici često stradali zbog neispravno sagrađenih ograda. Nil je tu otkrio da se fabrici više isplati da preko životnog osiguranja plaća za svaku radničku pogibiju nego da obustavi rad dok se ne zamene sve ograde. To ga je navelo da počne da razmišlja o konceptu ljudske žrtve. Razgovarali smo sa njim o tome kakav bi bog Vulkan bio danas, kako pretočiti boga vulkana u nešto prepoznatljivo i pristupačno modernoj publici.

Palo nam je na pamet da su vulkani interesantna metafora za vatreno oružje. Povezati naoružanje sa vulkanima i vatrom delovalo nam je kao pravi put da se pozabavimo američkom oružanom opsesijom. Koliko je Nil Gejmen bio umešan u produkciju?

Grin: Veoma. Prirodno je što želi da serija bude ispravna, verna, umetnički prikladna adaptacija njegovog dela, baš kao i mi. Čitao je svaku draft verziju svakog scenarija, gledao sva probna snimanja. Mogao je da nam kaže svoje mišljenje u svakom trenutku. Mi smo se njemu povremeno obraćali, razgovarali o tome što radimo i strukturi sezone, tražili mu savet na ovoj ili onoj ključnoj prekretnici. Kaže da bi bio spreman da u sledećim sezonama i sam odradi scenario za poneku epizodu – držaćemo ga za reč.

Imate li neke omiljene trenutke iz rada na seriji?

Fuler: Odavno smo međusobno razgovarali o omiljenim scenama iz romana i složili se da je ona sa Salimom i duhom izuzetno upečatljiva i dirljiva. Potrudili smo se da joj udahnemo život, da ostane romantična crta koju je imala u romanu. Dodali smo još par detalja o izvesnom gej liku uz pomoć čoveka poreklom iz zemlje u kojoj gej muškarce bacaju sa krova zgrade.

Koliko vam je prethodno iskustvo u radu na SF, stripskim, i dramskim projektima pomoglo ovde?

Fuler: Sve se te godine rada u jednom žanru saberu, pomažu nam da predstavimo gledalačku perspektivu kakvu smo i sami nekad imali.

Grin: Radili smo na prvoj sezoni „Heroja", tu smo se upoznali i razmenili autorska iskustva. Desetak godina kasnije, vrlo lako smo sve to preneli u saradnju. Uživali smo u tome.

Još na VICE.com:

Piscu je sve dozvoljeno, kaže Darko Tuševljaković, dobitnik Evropske nagrade za književnost

Pronađi omiljene knjige svih zemalja na ovoj mapi

Sa piscem Džaretom Kobekom: Internet je pogodba sa đavolom