​Zašto ne možete da nađete Princovu muziku na netu

Prince je juče preminuo u svom studiju u Minesoti. Imao je 57 godina.

Na Fejsbuku i Tviteru je usledio izliv žalosti za muzičarem, koji je bio među najvećim individualnim talentima svoje generacije, snimivši svaki instrument na svojim ranim snimcima koje je pravio u kućnom studiju. Ali jedna stvar je primetno izostala prilikom javnog izliva žalosti: linkovi ka muzici koju Princovi fanovi obožavaju i slave.

Ovo je razlog zašto ne možete da postujete video When Doves Cry sa svojim "RIP Prince" postom na Fejsbuk: Princ je verovao da bi umetnici trebalo da budu plaćeni, a internet to ne olakšava. On je u ovo verovao do poslednjeg dana života. Za internet generaciju, ovo je podjednak deo njegovog nasleđa kao i sve ostalo.

Princova kampanja da zašiti svoju muziku protiv piraterije nije uvek bila lepa, ali niko nikada nije optužio Princa da je previše fin. Njegova mantra je oduvek bila da stvari drži pod kontrolom, po svaku cenu. "Ako ne poseduješ svoje gospodare, oni poseduju tebe", rekao je za Rolling Stone 1996. tokom razilaženja sa svojom bivšom kućom Warner Bros.

Slično osećanje je izrazio i prema drugom medijskom gigantu u intervjuu za The Guardian prošle godine kada je objašnjavao njegovu izjavu iz 2010. da je sa internetom "gotovo".

"Hteo sam da kažem da je sa internetom gotovo za svakoga ko želi da bude plaćen, i bio sam u pravu", rekao je Princ. "Navedite mi jednog muzičara koji se obogatio od digitalne prodaje. Apple-u sa druge strane ide prilično dobro, zar ne?"

Nije da je Princ mrzeo internet kao takav. Pokretao je nekolicinu sajtova tokom godina, a 2013. je otvorio novi sajt samo da bi izdao singl Screwdriver. Čak je pokrenuo i sajt zasnovan na pretplatama za novu muziku pod imenom NPG Music Club koji je postojao između 2001 i 2006. Na kraju krajeva, osvojio je Webby nagradu za njega.

Ne, ono što je on mrzeo je ideja da ga eksploatiše "gospodar".

Princovi pokušaji da se suprotstavi nečemu što mnogi video kao neizbežan prelazak na strimovanje kao glavno sredstvo konzumiranja muzike su ponekad bili jednostavno sitničavi. Sada već poznat slučaj autorskih prava "dancing baby" poznat i kao "Lenz v. Universal Music Corp" je nastao jer je Princova izdavačka kuća tužila porodicu koja je na Jutjub podigla snimak njihove bebe kako igra uz njegovu pesmu "Let's Go Crazy".

Kada je 2007. Universal podneo tužbu protiv porodice Lenz, Princ je rekao da je nameravao da "povrati svoju umetnost sa interneta" i da je planirao da tuži The Pirate Bay, eBay i ostale. Takođe je zaposlio kompaniju Web Sherriff koja se specijalizuje za skidanje saržaja pod autorskim pravima sa interneta i upravo tada je hiljade snimka Princove muzike nestalo sa interneta.

Princovo ubeđenje da umetnici moraju biti plaćeni za svoj rad i uporna borba da svoju muziku drži podalje od interneta je bilo išarano pobedama i porazima. U slučaju Lenz v. Universal Music Corp, Princ je izgubio, a snimak od 29 sekundi sa jedva raspoznatljivom Princovom pesmom se ponovo našao na internetu. Gubitak, i to prilično gorak.

Ali dijalog da li servisi za strimovanje pomažu ili odmažu umetnicima je i dalje aktuelan sa priličnom argumentacijom sa obe strane. U ovoj borbi, Princ je na kraju života bio pobednik. U najmanju ruku, za sebe, po njegovim pravilima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu