Reklame
vesti

Vodič kroz izborni sistem Srbije za one koji prvi put glasaju

Kako se, zaboga, desi da u skupštinskoj klupi završi plejada karikatura?

pisao Stefan Veselinovic
21 April 2016, 2:35pm

Foto via Flickr/ korisnik PRODennis Jarvis

Dao sam sebi slobodu da naslovom ulepšam našu političku stvarnost. Realno je da je vodič kroz izbore u Srbiji potreban mnogo široj populaciji od onih koji su pravo glasa stekli na predstojećim izborima. U prilog tome govori nivo političke pismenosti u Srba, ali ni analiza rezultata svih izbora od 1990. godine na ovamo neće probuditi optimizam po pitanju toga da li mi uopšte razumemo demokratiju. Nema veze, mi volimo da mislimo da smo civilizovana zemlja pa neka naslov ostane, a vi gospodine koji glasate sedmi put i čitate tekst, ne brinite, niste jedini.

Za predstojeće vanredne izbore na svim nivoima proglašeno je dvadeset izbornih lista, a za veliki broj njih prvi put vidimo i čujemo. To znači da se na njima mogu naći još nekoliko stotina Nebojši iz Beograda, a da mi to provalimo, opet, kada već bude kasno. A glasovi u glavi mi govore da ih ima.

Izborna tišina je možda i jedina institucija koje su svi Srbi svesni i unapred joj se raduju svake dve godine. S obzirom na to da je kampanja poslednji put prestala tokom predizborne tišine 2014. godine, ne sumnjam da se mnogi već raduju dvodnevnoj tišini u kojoj će moći dobro da promisle šta će raditi 24. aprila.

Ali možda je vreme da se, pre nego što Zvonko Spasić oglasi kraj dvogodišnje kampanje, zapitamo šta zapravo znamo o izbornom sistemu u Srbiji? Šta se dešava sa našim glasom od trenutka kada listić ubacimo u kutiju? I kako se, zaboga, desi da u skupštinskoj klupi završi plejada karikatura, kada bi ti i onaj batica koji je prodao glas za pivo ispred dragstora rekao da 'tu neš' ne valja'.

Predstojeći izbori imaju još jednu vrstu problema - smisleno opravdanje. Nikome još nije najjasnije zbog čega su uopšte raspisani. Mada, ako pitate Bobana Stojanovića, doktoranda i asistenta na Fakultetu političkih nauka, izbori nisu iznenađenje, a on ih je argumentovano najavio još pre godinu dana u autorskom tekstu. Mnogi su mislili da je požurio sa zaključkom, a on je precizirao da izbora na nivou grada Beograda neće biti. I sve je pogodio.

Pročitajte i: Kome se izbori 2016. godine isplate

Sasvim logično da sam za vodiča kroz izborni svet izabrao nekoga sa proročanskim sposobnostima, što i sam predsednik ume da ceni, kao što dobro znamo.

- Ja verujem da je ljudima, kojima je posao da objašnjavaju sve elemente izbornog sistema, to jako teško - kaže mi Boban uz čašu razgovora. Prepričava mi kada je srednjoškolcima objašnjavao izborni sistem, pa se zajedno sa njima pogubio u materiji. Najlakše je, kaže, objasniti kroz primere ili crteže.

Okej, biće gusto. A kako bi svima ovo lakše palo, neću crtati. Držaćemo se primera.

Foto via Flickr/ korisnik Jovan Marković

IZBORNI SISTEM

Republika Srbija je jedna izborna jedinica, što znači da se ukupan broj glasova sa cele teritorije broji, računa se koliki je to procenat od ukupnog broja izašlih birača, pa se u skladu sa tim, primenom D'Ontovog sistema raspodele poslaničkih mesta, raspodeljuju i mandati.

- Kod nas važi proporcionalni izborni sistem koji bi trebao da predstavlja da će lista, odnosno partija, dobiti mandata proporcionalno broju osvojenih glasova i to bi bila neka verzija onoga što se naziva čist proporcionalizam - objašnjava Boban.

Srbija je od uvođenja višestranačja 1990. godine nekoliko puta menjala broj izbornih jedinica. Na primer, 1992. godine bilo ih je devet, a 1997. godine, dvadest devet.

- Od 2000. godine cela zemlja je proglašena za jednu izbornu jedinicu i to pitanje se od tada ne dira. Razlog za to je Kosovo i nespremnost, koja i dalje postoji, da se prizna da to više nije deo Srbije, te da se i legalno-pravno isključi iz svih izbornih procesa - kaže Boban.

Od onog trenutka kada predsednik republike raspiše izbore, stranke se organizuju i ulaze u borbu za 6,771,497 glasova (poslednje informacije) i 250 poslaničkih mesta. I tu dolazimo do jako bitnog izbornog instituta. Manje bitnog vama koji ionako ne glasate, ali i te kako bitnog za partije - cenzus.

- Cenzus je broj glasova koji je neophodan da partija osvoji kako bi uopšte ušla u raspodelu mandata. U Srbiji, cenzus iznosi pet odsto glasova. Važno je naglasiti da u broj glasova ulaze i nevažeći listići.

Da, da, baš ti listići na kojima umete da budete duhoviti level LOL ili LMAO ili još neka od skraćenica koje koristimo isključivo onda kada se ne smejemo.

- I to je bila priča 2012. godine, kome odgovaraju ili škode nevažeći glasovi. Prosto, što je više belih listića to znači veća izlaznost, to znači da će i cenzus biti veći - kaže Boban.

Da pojednostavimo, što je veći broj izašlih na izbore to je potreban veći broj glasova da se uđe u Skupštinu. Međutim, kada se cenzus pređe, mandati raspodele, dobijamo situaciju da, na primer, SNS na prošlim izborima osvoji oko 50 odsto glasova, ali oko 70 odsto mandata. Kako je to moguće?

- To je kasnija raspodela takozvanih 'bačenih' glasova, odnosno glasova koji su pripali svim izbornim listama koje nisu preskočile izborni cenzus. Često se govori da su bačeni glasovi zapravo glasovi za najveću partiju, ali to nije baš tačno - ističe Boban i dodaje:

- Naravno, u nekim apsolutnim brojkama, stranka sa najvećim brojem glasova će najviše profitirati, ali istina je da se 'bačeni' glasovi proporcionalno prelivaju partijama koje su ušle u parlament, i to u zavisnosti od broja glasova koje su osvojili bez 'bačenih'.

I to je razlog zbog koga je Srpska napredna stranka 2014. godine dobila 152 mandata sa 48,6 osvojenih glasova, a DS sa 5,7 odsto glasova 19 mandata.

IZBORNI INŽENJERING I IZBORNE MANIPULACIJE


Foto via Flick/ korisnik Filip Maljković

Idealni izborni sistem ne postoji, a u svakom od njih nalazi se makar minimalni manipulativni prostor za ono što se naziva izbornim inženjeringom.

- Izborni inžinjering je kovanica koja se češće koristi u većinskim izbornim sistema, ali postoji i izborni inženjering u slučajevima pravljenja nekih 'kombo stranaka' ili fiktivnih stranaka koje imaju slična imena kao neke druge liste, a koje mogu navesti određene kategorije birača u zabludu da glasaju za njih i samim tim nekome otkinu par glasova - objašnjava Boban.

Istina, od broja sa neba palih ruskih, srpsko-ruskih ili zavetničko-ruskih pokreta može da ti se zavrti u glavi, a od svih tih 'zelenih' političara učiniće vam se da živite u zemlji sa reciklažnim sistemom kakav ima Norveška.

- Najpoznatini primer takve manipulacije je lista 'Nijedan od ponuđenih odgovora'. Prilično je indikiativno da poslednji podnesete listu sa tim imenom, a da se pritom registrujete kao manjinska stranka, zbog čega za vas važi prirodni cenzus - kaže Stojanović.

Lista NOPO je na izborima 2012. godine osvojila dva poslanička mandata.

- Manipulativno dejstvo se ne može izbeći, ukoliko bi se izborni prag ukinuo, parlament bi bio previše fragmentiran, a to ne doprinosi stabilnosti. Ovakav izborni sistem ima za cilj proporcionalnost u predstavljanju svih birača sa jedne, a da se kroz izbore stvori mehanizam za stvaranje stabilne vlade, sa druge strane.

NEPROPORCIONALNO PREDSTAVLJANJE

Foto via Flickr/ korisnik Jovan Marković

Ipak, iako sam naziv nagoveštava jednako predstavljanje, gotovo na svim višestranačkim izborima desilo se da nije baš cela država proporcionalno predstavljena u parlamentu. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove na izborima 2016. godine, od 196 srpskih opština, čak 76 neće imati svog predstavnika u parlamentu.

- Vi praktično nijednog momenta ne glasate za određenog kandidata, već glasate za izbornu listu kako je to kod nas zakonski određeno. Izborna listu može biti partijska, koaliciona, grupe građana i slično - objašnjava Boban.

Ovakav način glasanja doveo je do toga da narodni poslanici budu najmanje 'narodni', jer direktna veza između birača i kandidata ne postoji. Između nas i njih se nalazi, a ko drugi nego partija, drugarice i drugovi.

- Ustav Republike Srbije iz 2006. godine ostavio je mogućnost da kandidati za poslanike pre samih izbora potpišu blanko ostavke koje su išle šefu partije koji je, u slučaju nelojalnosti, mogao da je aktivira - priseća se Boban.

Blanko ostavke su ukinute 2011 godine. Imena na listama partija uvek su predmet polemike, što i treba da budu s obzirom na to da su to naši potencijalni predstavnici u Skupštini naredne četiri godine. Prema istraživanju Instituta za evropske poslove prosečan kandidat za narodnog poslanika ove godine je muškarac, ima 43 godine i diplomu nekog fakulteta.

- Postoji još jedan izborni sistem koji je promenjen, a to je da partija nije bila u obavezi da mandatare raspodeli po redosledu liste koju su predali. Što je značilo da je nakon izbora partija ta koja bira koji će ljudi sa liste biti poslanici. Dobro je što je to promenjeno, makar se sada partije trude da na liste postavljaju kvalitetnije ljude - objašnjava Boban.

Ovaj sistem je promenjen sredinom dvehiljaditih. Neproporcionalna predstavljenost Srbije u parlamentu iz godine u godinu je sve veća tema, i mnogi upravo u tome vide razlog za promenu izbornog sistema koja bi podrazumevala da birači direktno biraju poslanike iz svog okruga.

- Otvaranje partijskih lista za birače, to bi bio korak dalje. Postoji niz varijatni u tom slučaju, a jedna od njih da se glasa za kandidata u okviru liste, ili da se iz u svakoj izbornoj jedinici glasa imenom i prezimenom za jednog kandidata određene partije, čije bi mesto na partijskoj listi, tokom raspodele mandata, zavisilo od ukupnog broja glasova koje je dobio u svojoj izbornoj jedinici. Naravno, to opet otvara druge manipulativne uticaje - zaključuje Boban.

IZBORNE NAVIKE

Fotografija via Flickr/ korisnik Jovan Marković

Višestranačje u Srbiji postoji, evo, dvadeset šest godina. I šta smo i da li smo nešto naučili posle jedaneast izborai? Jesmo li razvili odvratne ili lepe izborne navike?

- Partijski sistem u Srbiji nije institucionalizovan. Postoje etablirane demokratije u kojima je nemoguće da neka od bitnijih strana u toku dva izborna ciklusa ima velike promene u podršci birača - objašnjava Boban i dodaje:

- U Srbiji se praktično dešava da u periodu od dve godine razlike u broju dobijenih glasova određene partije enormno raste ili opada. I to u zavisnosti od toga da li je partija bila, ostala ili izgubila vlast.

Besmisao lokalne demokratije dokazan je i na ovim izborima gde je na mnogim opštinama nosilac lokalnih listi isti kao i na republičkim. Poznato je da Srbi glasaju za lidere, za harizmatične Vođe. Ali kakve?

- Na primer, na prethodnim izborima smo svi znali šta će da se desi. Kod nas birači vole da glasaju za pobednike. To je jedan od argumenata zašto je Milošević godinama pobeđivao devedesetih. Postojao je utisak u javnosti da će osvojiti, a mi kakvi smo, glasamo za pobednike - kaže.

Zanimljiv podatak: Slobodan Milošević je izbore 2000. godine izgubio sa 1.826.799, dok je Aleksandar Vučić, na vrhuncu popularnosti, 2014. godine pobedio sa 1.736.920

- Birači se u momentu vežu za lidere, a onda deo njih se odjednom raziđe sa liderom i česte su te promene. Dešava se da u društvenim okolnostima, ponašanjem vlasti, gubitkom parlamentarnog statusa partije potpuno nestanu (URS), ali i da kao vanparlamentarna opozicija ojačaju, nema pravila - kaže Boban.

PREPORUČUJEMO: Pričali smo sa stranačkim omladincima o marihuani, mladima, LGBT pravima i prostituciji

Po svemu sudeći, proći će još mnogo vremena pre nego što srpski birači shvate da demokratiju, u suštini, treba da koriste poput sistema 'nagrade i kazne' kada treniraju kućnog ljubimca - lošu vlast kazniti, dobru nagraditi. Jer, idealan izborni sistem ne postoji, idealan izborni sistem čine idealni glasači. U delu Democracy and Election,Ričard Kac je to ovako obajsnio - izbor najboljeg izbornog sistema za datu zemlju ultimativno zavisi od toga „ko ste, gde ste, i gde želite da idete". E moj Ričarde, kada bi bilo tako lako odgovoriti na to pitanje posle ovakvih dvadeset i šest godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
mandate
Vice Blog
politika
Glasanje
Boban Stojanović
izbori2016
izborni sistem
proporcionalni izborni sistem
biračko pravo
prelivanje glasova
d ontov sistem