Svaštara

Od najmlađih do najiskusnijih: noć sa beogradskim striptizetama

Za jednu noć smo upoznali nekoliko generacija beogradskog striptiza.

pisao Stefan Veselinovic
13 Januar 2016, 12:23pm

U striptiz klub sam prvi put ušao pre nekoliko godina u inostranstvu. Odmah sam uvideo ogromnu razliku između dvoje pijanih adolescenata u zamračenoj sobi čije zajedničko iskustvo u erotici nije dovoljno ni za skidanje brusa zubima sa jedne, i profesionalnih plesačica od čije guze na šipci i jednog pokvarenog pogleda disko kugla u gaćama momentalno zaigra. Platio sam, gledao i susdržavao prstiće da ne pređu granicu pravila ponašanja. Nisam doživeo privatni ples jer realnost nije takva da imam dovoljno love i za to i za piće, a refleks odlaska do šanka odmah po ulasku u prostoriju sa istim razvio mi se u ranom detinjstvu. Jebiga.

Sve fotografije: Stefan Đorđević

Pročitajte i: Proveo sam dvadeset sati u njujorškom striptiz klubu

Danas sam dobio priliku da vidim kako striptiz scena izgleda u domaćoj radinosti i hvala Deda Mrazu što mi je prvo ispunio želju koju sam zaboravio da stavim na ovogodišnji spisak. Sve da i nikada niste pogledali striptiz nastup u Srbiji nemoguće je da ne znate ko je Branka Blek Rouz. Pristala je da nas ugosti u svom klubu na Slaviji i upozna nas sa devojkama.

Branka Blek Rouz i dalje najbolja "riba" u klubu

Klub Black Rose nije toliko upadljiv iako sam siguran da smo svi jednom prošli pored njega pošto se nalazi baš na onom hranljivom ćošku na Slaviji preko puta Meka, pica i pljeskavica. Natpis "ulaz besplatan" privukao mi je pažnju više od golih teta na prozorima objekta. Na samom ulazu, obezbeđenje menja game face tek na pomen Brankinog imena i ljubazno nas smeštaju da nešto popijemo dok ne dođe gazdarica.

Kakva je tačno Branka gazdarica postaje jasno posle nekoliko minuta kada naglavačke visi sa centralne šipke postavljene na sred prostorije dok je ostale devojke, njih desetak, bez treptanja posmatraju i upijaju svaki pokret.

- Već petnaest godina sam u ovom poslu. Možeš da zamisliš šta sam sve videla. Poslednje dve godine ne nastupam, ovo sada poziram samo za reklamu kluba, objašnjava mi Branka potom, a ostale devojke se spremaju da nam prezentuju šta umeju.

Sam klub se sastoji od dve prostorije, jedne u kojoj je šipka centralni detalj dok su udobne garniture sa savršenim pogledom na sredinu sobe poređane sa strane, i druge koja izgleda da je namenjena za privatne plesove i druženje sa devojkama. I kada kažem "druženje" mislim baš na to druženje.

- I dalje imam problema da objasnim ljudima da moje devojke nisu na iznajmljivanje u smislu koji njih uglavnom zanima. Prosto, one nisu kurve. One su plesačice, ali uz to imaju i obavezu da animiraju goste, posvete im se, popričaju, popiju piće, objašnjava mi Branka.

Kao, jelte, iskusan posetilac striptiz klubova, komentarišem kako prisnost devojaka sa gostima (u tom trenutku je jedna čak malo i zaplesala sa mušterijom) nije nešto što se može videti u ovakvim barovima u inostranstvu.

- Da, u zapadnoj Evropi to bi bilo čudno. Zato i jeste zanimljivo kada na Balkan dođu gosti iz tog dela sveta pa im uopšte ne bude jasno kako oni sada mogu da se druže, piju i razgovaraju sa devojkama. Ah, iznenadili biste se koliko je nekada ljudima samo razgovor potreban, odgovara ona.

Gazdarica mi potom objašnjava da će nam tri devojke izvesti svoj preformans u različitim ulogama i moli nas da ne slikamo ostale devojke i goste jer "i sami znate u kakvom društvu živimo." Ostale devojke se još nisu "autovale" kao striptizete, pa može da bude nezgodno ako to neko vidi. Nas dvojica (Dva Stefana) klimamo glavom u znak odobrenja, i spremni smo za šou. S obzirom na to da u klubu gotovo i da nema gostiju osim nas, a da smo u centralnoj prostoriji samo mi, jasno nam je da će ovo biti šou za naše oči.

Podijumu prilazi Jelena koja mi se kasnije predstavila kao "Nemica".

Nemica nas je zapalila

Nemica je počela agresivno, njen bič me je nekoliko puta klepio po nozi dok sam pokušao da razgovaram sa ostalim devojkama, što mi je dalo do znanja da nije vreme za priču. Ona je u četrdesetim, najstarija je od devojaka. Mada kada zapleše sa šipkom, godine su tu samo od pomoći. U njen nastup smo se do kraja uključili svi, pa smo mi, posmatrači, palili binu alkoholom, a ona je vreo vosak posipala po svojim grudima, dobro, velikim grudima.

- Deset godina sam u ovom poslu i gotovo sve vreme radim sa Brankom. Od nje sam mnogo naučila o svemu, i potpuno sam svesna da ne radim ništa loše ma šta društvo mislilo o našem poslu. Svi smo mi goli rođeni, objašnjava mi zadihana Nemica, i to tako kao da je sto puta objašnjavala ljudima jednu te istu stvar.

Na pitanje kako se posle deset godina oseća kada dođe kući sa posla u 7 ujutru, kaže: "Osim što sam umorna, osećam se ispunjeno i poželjno. Zar mi treba više? Da, polako i razmišljam o penziji, ali nikada razlog za to neće biti zato što mi se ovaj posao smučio."

Na podijum stupa Jasna u kostimu devojčice sa prevelikim lilihipom u rukama. I ustima.

Jasna

Kostim jeste delovao malo bizarno za devojku u srednjim tridesetim godinama ali ona je uspela to da iznese. Iznenadilo me je da je sa plesom na šipci počela tek pre dve godine.

- Obožavam ples. Mislim da su ljudi bića za igru. Iako sam bukvalno od malih nogu upoznata sa ovakvim mestima i ovim poslom, želja za time mi se nije probudila do skoro. Doduše, kada sam bila mala htela sam da postanem balerina, kaže mi Jasna kroz smeh, potpuno opušteno i neposredno. Posle pet minuta razgovora osetio sam kao da bih mogao da ćaskam sa njom celu noć. Good job!

- U striptizu me najviše uzbuđuje to što svojim telom i duhom izazivam reakciju kod onoga za koga plešem. Naravno, ja sam neko ko voli i da razgovara i da se šali. Jednom prilikom neki momak je sedeo tamo. Prišla sam, započela razgovor i kao, "pa hajde da ti i ja popijemo nešto", na šta mi on kaže "ne mogu ja to, ja sam student". Pitala sam ga "čega, bogoslovije?" i veče je tada tek počelo, prepričava mi Jasna.

Naš razgovor prekida Deda Mrazica, koja se, mogu da se zakunem, u jednom pokretu popela na šipku i sklupčala na samom vrhu.

Ana

To je Ana, dvadesetjednogodišnja studenkinja prava koja se pul densingom bavi četiri godine.

- Nemam šta da krijem, to sam ja! Jeste, novac je faktor u svemu ovome, ali nije kao da u Srbiji od ovoga možeš da zaradiš toliko da ti to bude jedina motivacija, objašnjava mi Ana dok u ogledalu iza mene proverava da li je šminka u redu.

- Promenila sam više klubova u Beogradu i ovde mi je stvarno najbolje, posebno što imam od koga i šta da naučim. Želim da napredujem i mislim da imam perspektive.

Ana je mlada, lepa, ambiciozna i komunicira sa kamerom, te mi se čini da je i mlada nada kluba.

Ali kakva je perspektiva u ovom poslu u Srbiji? Ako pitamo gazdaricu, ne baš sjajna.

- Ne znam šta da ti kažem, nema pravila. Uopšte ne mogu da procenim kako i šta treba da radim. Posao baš i ne cveta, pa što bi neko dolazio u striptiz klub da gleda uživa u golotinji kada danas može da upali tv kanal posle ručka i da vidi sve što mu treba?, priča mi Branka.

Pitam je da li novogodišji i božićni praznici nešto menjaju.

Branka i Nemica

- Ma kakvi, kažem vam nema pravila. Nekada subota razvali, a nekada ponedeljak. Ali uvek mi je drago kada nam dolaze stalne mušterije. Za njih sam uverena da se dobro provode i da se osećaju prijatno, a kao što sam ti rekla mnogima od njih samo je potreban razgovor. Ako ti kažem da smo dočekali jutro slušajući našeg stalnog gosta kako priča o tome da krave uvek nađu svoj put do kuće, razumećeš o čemu pričam.

Razumem.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu