Kaže se "Gospodar", a ne "Gospodari prstenova"

Imam četrdeset godina, i svakog petka se srećem sa prijateljima, bacamo kockice sa mnogo strana i tokom nekoliko sati se uživljavamo u uloge vojnika sa bioničkim rukama, vilovnjaka sa šarenim očima, mutanata iz postapokaliptične budućnosti i drugih likova iz svetova RPG igara.

I tako već dvadeset godina, i ne nameravam da prestanem. Nikada.

Za to što sam pronašao hobi koji će me verovatno držati do smrti i koji neki moji prijatelji već polako prenose i svojoj deci najzaslužniji je Dž. R. R. Tolkin, čije su knjige, direktno i preko dodira sa drugim žanrovima fantastične, horor i naučnofantastične literature, stripa i filma, porodile savremenu mitologiju koja se razgranala u beskonačno mnogo pravaca. Ne osećam se "generacijski izazvanim" kada stupam na ovogodišnji "Tolkinfest" čiji najmlađi učesnici imaju šest-sedam godina, već kao veteran pokreta koji je za dve decenije porastao u veoma divergentnu skupinu fanova najrazličitijih igara i zanimacija, od cosplay pomame koja je poslednjih godina postala jako važan deo fantazijske subkulture, preko igara na tabli, RPG-a, do rekreacija drevnih borilačkih veština.

Tolkinfest je samo jedan od više događaja u godišnjem nerdovskom kalendaru koji iz godine u godinu postaje sve gušći, a na ovakva dešavanja dolaze i okoreli veterani fentezi svetova, znalci vilovnjačkih genealogija i kosmogonije Valara, i polunaučeni a nadobudni grešnici koji i dalje, i posle svega što nas je Tolkin naučio, istrajavaju u ludački pogrešnom nazivanju njegove knjige "Gospodari prstenova", umesto "Gospodar prstenova", što je uvek simptom dubokog nerazumevanja mitologije Srednjeg sveta.

Ispred Fakulteta za sport na Košutnjaku zatičem neverovatnu galeriju likova, od dece u kostimima hobita, do istetoviranih bajkera. Gatara čita sudbinu ljudima za malu nadoknadu, prodaju se jastučnice sa motivima "Gospodara prstenova" i "Igre prestola", vilovnjaci gađaju iz lukova i strela u mete pričvršćene za drveće (sa tri metra razdaljine, ali važna je namera), a grupa kostimiranih momaka i devojaka iz Bugarske upoznaje se sa "nerdovima" iz Srbije. Igraju se društvene igre, od drevne vikinške igre na tabli, do RPG sistema MERP, koji počiva na likovima i linijama fabule iz Tolkinovih knjiga.

Aca Milošević iz kluba društvenih igara "C22" je jedan od najstarijih ozbiljnih gejmera u zemlji, koga srećem po različitim igračkim klubovima i dešavanjima još od vremena kada je Milan Milutinović bio predsednik Srbije, a po kockice i pravila za FRP igre se putovalo u Budimpeštu. Danas je njegov klub zadužen za promociju različitih igara na tabli. Milošević kaže da je redovan problem sa ovakvim dešavanjima to što su kalendarski suviše bliski jedni drugima, a u vazduhu lebdi neizrečena misao da bi "scena" bila mnogo jača kada bi bilo više dogovaranja i zajedničkih napora.

- Mislim da je dobro da mlađi ljudi dolaze i upoznaju druge kulture i subkulture, a bajke su jedna jako dobra subkultura. Zato podržavam i dolazim ovde iako nismo striktno unutar te priče. Ja bih voleo da se ovakve stvari dešavaju jednom mesečno, ali ipak je možda loše ako se održavaju maltene u isto vreme. Jedan ovakav događaj bio je pre dve nedelje. Nadam se da će sledeće godine biti bolje raspoređeno - kaže Milošević.

Pitam Miloševića da mi kaže šta misli o jednoj posebnoj vrsti fanova Tolkina, onima koji uporno govore "Gospodari prstena" umesto "Gospodar", iako je cela premisa romana u tome da može da postoji samo jedan gospodar prstena, onaj koji njime vlada iz dubine Mordora.

- Mislim da nisu pročitali knjigu, da sad ne ulazim u detalje. Bitno je da imaju želju da nauče. Mada, jedan gospodar više ne postoji, pa sada ipak imamo tri nosioca prstena!

Ćaskamo i dalje, i prisećamo se vremena kada je sunce bilo sjajnije, a trava zelenija. Današnja omladina, slažemo se, ne valja ništa, ali barem neki hoće da uče.

- Za razliku od našeg vremena, klinci danas kada dođu u klub prvi put - to je zastrašujuće, socijalizacija je ispod nivoa mržnjenja. Ali, onda, preko igranja, druženja, čitanja, oni počnu da gledaju svet oko sebe i da napreduju. I dalje se najviše igra Magic: The Gathering - kaže Milošević.

Pročitajte i: Epski eskapizam ili zašto ne podnosim Tolkina

Isidora Vlasak, verovatno najpoznatiji cosplay majstor u Srbiji, šeta se po festivalskom prostoru u kostimu koji podseća na odela iz igara Assassin's Creed. Ispostavilo se da je odlučila da svoj "autfit" prilagodi događaju utoliko što se nije pojavila u "stimpank" odeći, već se opredelila da predstavi savremenu varijaciju nešto ranije stilske epohe.

- Ovo što sada nosim je "clock punk". "Stimpank" spaja devetnaesti vek, romantizam avanturističke prošlosti, i uglavnom je vezan za period od hiljadu osamsto šezdeset i neke pa do prvog svetskog rata. "Clock punk" nas vodi dalje u istoriju i obuhvata inspiraciju perioda od renesanse do Francuske revolucije. Ovo su moderne varijacije na temu dvorske mode Luja XIV - kaže Isidora.

Isidorina odeća, iako ne sadrži zupčanike i ventile parnih mašina već je bliža fantazijskom svetu, ipak se ni uz najveći napor volje ne može direktno povezati sa Tolkinom.

- Juče sam došla sa puta i želela sam da obučem nešto što je spremno da se obuče odmah, a udaljenije od savremenog sveta nego "stimpank" - kaže Isidora čiji autfit ipak nije pobednik u kategoriji anahronizma dana - apsolutni šampion je momak koji je došao u kostimu Sith lorda iz Zvezdanih ratova.

Isidora Vlasak smatra da je Tolkin otac i rodonačelnik celog današnjeg pokreta ljubitelja fantastike.

- Svi smo počeli od toga. Moja majka je jedna od prvih generacija "gikova" u Srbiji i umesto da čitam bajke, terala me je da čitam "Hobita" i to je prva knjiga koju sam pročitala sama, sa nepunih šest godina. To možda nije moj omiljeni roman i fentezi svet, ali bez Tolkina koji je sve to sistematizovao ne bi bilo renesanse fantastike. On je neka vrsta oca cele ove priče.

______________________________________________________

Pogledajte i naš dokumentarac "Bogovi naši : Grci koji i danas veruju u antičke bogove" :

______________________________________________________

Aca Seltik iz benda "Ortodoks Kelts", veliki ljubitelj fantazijskih svetova, dolazi na sve događaje ove vrste, pogotovo od kada su mu deca dovoljno porasla da mogu da uživaju u svakom trenutku.

- Tolkin je prvi koji je nama, tadašnjoj generaciji tinejdžera, ispunio snove da imamo neku svoju zemlju u koju možemo da pobegnemo a da ipak ne izgubimo sve veze sa ovim svetom. Kroz priče iz Srednje zemlje, u kojoj smo svi živeli, on je pomirio prošlost i budućnost. To sam preneo i na svoju decu, evo gospodin se šeta unaokolo sa mačem i štitom, i ima svoje nevidljive neprijatelje, a gospođica se bavi umetnošću i recituje - kaže muzičar, pogledom prateći decu koja skaču kroz gungulu.

Festival ima i svog Gandalfa, mirnog dečka u odličnom kostimu koga svaki čas vuku za rukav zbog zajedničkog "selfija".

- Nikada nisam bio "kozplejer", a ovo mi je stari kostim koji sam danas odlučio da "prošetam" - kaže Stefan Cerić, čija impozantna pojava dominira prostorom. Stefan je u vreme premijere prvog filma iz trilogije "Gospodar prstenova" imao 13 godina.

- Kada je Tolkin 2001. godine ušao u mejnstrim, pojavilo se i mnogo ljudi koji ne znaju dovoljno o "Gospodarima", mešaju pojmove, a sebe i dalje zovu fanovima. Ali, sjajno je to što je Tolkin toliko popularizovan, i, da nije filmova, mnogi nikada ni ne bi pročitali knjige - rekao je.

Pročitajte i : Bila sam na prvom Hari Poter danu u Beogradu

Oćutao sam mu to što je rekao "Gospodari", računam da mu je to navika iz mlađih dana koje se još nije otresao, a ne simptom neznanja koji me tako opsesivno nervira.

Podižem glavu ka krošnjama drveća kako bih pogledao Gandalfa-Stefana u oči i pitam ga koliko je visok.

- Sto sedamdeset i osam - govori i zadiže odoru, ispod koje se vide masivne i visoke drvene platforme ispod cipela.

Apsolutna zvezda festivala je Bogdan Čurguz, jedan od organizatora događaja, koji se kuva ispod kostima patuljka Torina Hrastoštita.

- Ovo je četvrti Tolkinfest u našoj organizaciji, a već šest godina se bavim organizovanjem sličnih događaja. Oduševljen sam kako ljudi reaguju, a imamo i potpuno nepredviđen program igrača LARP-a koji demonstriraju svoje veštine. Nije da nismo očekivali ovako nešto, ali su mi na ovakvim dešavanjima najslađi ti momenti spontanosti - kaže Bogdan, koji je dobar deo prvog dana festivala proveo boreći se mačevima sa najmlađim gostima "Tolkinfesta".

Zamišljam kakvi će gejmeri i nerdovi biti klinci koji su danas, prvi put u životu, uzeli repliku mača u ruke, i jako mi je drago zbog toga što im je danas sve na dohvat ruke, zahvaljujući internetu, "oflajn" klubovima i prodavnicama, i ovakvim događajima koji Srbijom pronose slavu izmaštanih svetova. Samo neka ih roditelji nauče da se ne kaže "Gospodari" već "Gospodar", i neće nikada skrenuti sa pravog puta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Još fotografija sa "Tolkinfesta" pogledajte u nastavku :