Kako da uštediš lovu u Srbiji kad si mlad i glup

U naslovu su već dve reči koje moramo najpre da definišemo da bismo uopšte mogli smisleno da pričamo o svemu ovome. Prvo, treba definisati štednju u Srbiji, a onda pojam mlade osobe. Ovo "glup" ne treba definisati, svi mladi smo pomalo glupi i život je pred nama da učimo na sopstvenim greškama. Ko misli drugačije, verovatno je stvarno glup.

Štednja

Živimo u zemlji gde je super ako uspeš da popiješ tu jednu kafu svakog trećeg dana u nekoj bašti, a da nisi preskočio bar jedan obrok, vikendom pivo i na kraju meseca ne umreš od gladi, i na sve to uspeš da jednom godišnje otputuješ negde gde ćeš se sigurno čekirati na Fejsbuku i smoriti gomilom slika. Dakle, pričamo o štednji koja će nam, kad sve saberemo, možda omogućiti neku vrstu soc-hedonizma.

Mladi

Mladim osobama se smatraju ljudi od 16 do 30, a pod-kategorije već svi znamo – od studenata koji jedu maminu hranu kod kuće, do onih koju jedu hranu koju mame u torbama različitih boja transportuje autobusima različitih prevoznika od tačke A do tačke B na kojoj se obreo student u velikom gradu, pa sve do večitih apsolvenata, nezaposlenih i zaposlenih. Reč zaposlen u tekstu iziskuje zvezdicu i fusnotu. U njoj bi stajalo: preko Omladinske zadruge, bez ugovora, honorarno, ređe prijavljen sa prosečnom platom. Polovina svih ovih ljudi i dalje živi sa roditeljima.

Kad sve to fino definišemo, malo je smešno, ali skroz realno i legitimno želeti i raditi na tome da i tvoja kasica prasica postane debela. Evo šta sve možeš da probaš.

STUDENTSKI KREDIT

Za razliku od kolega studenata sa one strane okeana koji nakon studiranja odrasli život započinju dugom koji je u proseku od 25 hiljada dolara , dobra stvar je da je to suma koju mnogi od nas u životu neće videti na jednom mestu, makar to bilo i na dokumentu koji nas tužno obaveštava da smo u obavezi da do predviđenog roka vratimo sve te pare koje smo bahato trošili na alkohol, iako lepo piše da se radi o studentskom kreditu koji je za obrazovanje.

Ipak, ako želite i imate sreće, iu Srbiji možete sebi na grbaču natovariti studentski kredit i uz pomoć te robovlasničke pozajmice probate da udebljate prasicu kasicu. Daje ga država, onima koji dokažu da članovi porodice nemaju baš sjajna primanja, a imaju dobar prosek.

Trenutno bi trebalo da uz pomoć kredita mesečno budete teži za nekih osam hiljada dinara, međutim, studenti znaju da nije tako baš svakog meseca.

- Kredit se ne isplaćuje svakog meseca, što je dobro sa te strane što se, mislim u februaru i martu, skupe dve rate i tada taj kredit stvarno znači. Tad možeš tih nekih sto evra da staviš na stranu, mada ih ja uvek potrošim na ono što mi je tada najpotrebnije, tako da kao da sam uštedela - ispričala mi je jedna studentkinja koja već drugu godinu studiranja uzima kredit.

Ovo je jedan od načina da uštedite, a da niste uradili bukvalno ništa – država štedi za vas onih meseci dok vam ne isplaćuje kredit u roku i obraduje vas kada vam u šuplje studentske džepove ubrizga dve rate odjednom. Zvuči sjajno, ali i nije baš. Prvi razlog je taj što godinu i po dana nakon što završite fakultet treba početi sa vraćanjem kredita, koji za zaposlene iznosi pun mesečni iznos, a za većinu (nezaposlene) polovinu iznosa koji ste primali. Drugi razlog su, kako kaže država "loše banke" – u junu ove godine, studenti su, kako su pisali mediji bili "u čudu" kada im je naplaćena zatezna (kaznena) kamata jer nisu vraćali kredit.

A nisu ga vraćali jer je banka preko koje im je država davala kredite ugašena, a niko ih nije obavestio kome treba da nastavljaju da vraćaju pare.

Mnoge banke daju raznorazne studentske kredite, ali kako priča sa studentskim kreditom iz juna groznjikavo podseća na gazda Jezdu i Dafinu , kad sve to saberete, nije da se isplati. Ali opet, studenti kažu da ona dupla, zakasnela rata, mnogo znači kad stigne.

IZ ŠUPLJEG U PRAZNO

Ipak, istraživanje sprovedeno pre par godina kaže da skoro polovina mladih u Srbiji ne koristi usluge banaka. Izgleda da gazda Jezda i Dafina imaju itekako uticaja na način na koji pokušavamo da štedimo 2015. godine. A na način na koji gledamo na štednju i pokušavamo da štedimo utiče još ponešto.

Bojana Obradović, koordinatorka savetnika psihološkog savetovališta za studente Pričajmo o tome kojoj se obraćaju oni koji muku muče sa poslovima, karijerom i štednjom, kaže da način na koji mladi danas štede delom zavisi od toga kako su se roditelji odnosili prema štednji.

- Da biste uopšte štedeli, treba da imate od čega. Naravno, mnogi mladi ljudi su još u detinjstvu stekli navike štedenje - čuvanje novca od džeparca, a kasnije od stipendija. Odnos roditelja prema novcu kreiraće njen odnos prema štednji. Ako je osoba navikla da štedi ili želi da štedi, a nema od čega, može se osećati izuzetno anksiozno ili depresivno povodom svoje budućnosti. Sa druge strane, mogućnost štednje pozitivno utiče jer daje osećaj sigurnosti i određenu slobodu u kreiranju budućnosti jer imamo "za crne dane", pa ćemo usled te sigurnosti biti spremniji da se odselimo od roditelja, izađemo iz loše veze i živimo sami, napustimo posao koji nam ne odgovara, putujemo, menjamo stan ili cimere, kaže Bojana.

Sada kada ovo znamo, pitanje od milion dolara je kako. Možemo da krenemo od toga da treba ispijati manje kafa napolju. Kupovati odeću isključivo na popustima. Piti jeftina pića. Švercovati se u busu. Ono što sigurno pali, bar ponekad, i bar kod pušača, jeste računanje koliko para mesečno ode na pljuge. Smanji, počni da rolaš. Smanji. Opet ćeš se vratiti na staro u nekom momentu, ali u međuvremenu možda stvarno nešto uštediš. Piši koliko i gde trošiš. Računaj.

Jedno istraživanje rađeno pre par godina kaže da je glavni izvor znanja o tome kako raspolagati novcem u Srbiji kod 98 odsto ispitanih mladih ljudi porodica. I tu je možda spas. Velika je verovatnoća da su naši roditelji, dok smo se mi još u pelenama igrali u pesku, stajali u redovima za hleb i ostale najosnovnije namernice. A mi smo danas eto, živi i zdravi i nekim čudom, iako uglavnom nezaposleni, sve nas je više sa ajfonom u rukama.

Nisu matorci sveznajući i nisu uštedeli dovoljno da ne moramo da radimo ništa, ali znaju kako se presipa iz šupljeg u prazno. A to je početak, kažu ljudi koji znaju - da bi štedeo, prvo moraš da zadovoljiš osnovne potrebe. Prvi korak je, dakle, skontati odakle to meso tri puta nedeljno na stolu. Koliko god bila gorka priča koju će nam keva ispričati, jebi ga, kažu da je prvi korak u rešavanju problema, priznanje da problem postoji.

I NIJE SVE U ŠTEDNJI

- Postoji određeni broj ljudi koji se vodi logikom kratkoročnog hedonizma, i za njih je ušteđevina nepotrebna jer se vode filozofijom "što zaradim to i potrošim/živim od danas do sutra jer ko zna sutra možda neće ni doći" - kaže Bojana.

A za uspešno baratanje novcem i uštedu presudan je odnos pre novcu. Ipak, i ako uspete da uštedite tako što ste smanjili one kafe ili prestali da pušite, nema garanta da će sve to izađi na dobro.

- Oni koji štede mogu osećati sigurnost, ali to nije nužno. Sa jedne strane ušteđevina uliva sigurnost, a sa druge strane osećate konstantnu napetost. Napetost, a ponekad i anksioznost, najčešće su posledica jednog od sledećih načina razmišljanja: "Stalno se odričem svega što volim, a ni sam ne znam zašto", ili "Šta ako opet padne kurs? Šta ako opet zapadnemo u krizu i sve što sam uštedeo ne bude vredelo ništa?" - kaže.

Ako ovako razmišljate, velika je verovatnoća da ćete ponovo da propušite i opet niste uradili ništa. Prognoze su takve da je stvarno glupo očajavati kada za jedno jedino veče u gradu spiskaš sve što si nekim čudom uštekao. Kapnuće već brzo sa neke strane, a onda možeš da probaš ponovo - računanje i brojanje iz početka.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu