Evo zašto tvoj dečko jede brže od tebe

Kada izađete da jedete u grupi – makar sa svojim roditeljima, ili dečkom – često se pojavljuje jedinstveni obrazac koji možda ne primetite uvek. Ti, naravno, jedeš razumnom brzinom, ali nekako svi ostali uspevaju da očiste tanjire pre tebe. Au, pogledaj te životinje kako oru kroz svoju govedinu.

A možda ti je, ipak, ostala gomila koski mnogo ranije nego ostalima u Noći krilaca. Zašto su ove jebene bakice koje sede preko puta tebe toliko spore? Mrdaj se ili gubiš!

Ali naši dobri prijatelji „naučnici" imaju teoriju o tome zašto si ti jedina osoba ovde koja je usavršila umetnost savršene dužine obroka. (Nagoveštaj: nisi!)

Novo istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu Psihologije i ponašanja otkrilo je da muškarci i žene imaju različite obrasce žvakanja, što znači da je sve, od veličine zalogaja do vremena kad nestanu sendviči, važan činilac u ovom naveliko ignorisanom faktoru borbe polova.

Istraživanje je obavljeno na južnokorejskom Semjung univerzitetu. Istraživači Sojin Park i Veon-sun Šin su okupile 48 studenata koji je trebalo da pojedu 152 grama pirinča. Na vilice su im zakačene elektrode koje su merile aktivnost mišića i otkrivale različite faktore – količinu hrane pri zalogaju, gramažu pojedene hrane u minuti, snagu žvakanja, broj žvakanja po zalogaju, ukupan broj žvakanja i vreme koje je svakom studentu bilo potrebno da završi „obrok".

Cilj je bio da se testira veza između načina žvakanja i težine, pretpostavljajući da je manja šansa za gojaznost ako se sporije žvaće, ali su slučajno otkrili ove sociološki zanimljivije rezultate.

Muškarci, što donekle nije iznenađenje, uzimaju veće zalogaje i imaju veću „silu žvakanja", što dovodi do toga da im je za obrok potrebno manje vremena. Žene su, zapravo, žvakale istim tempom kao i muškarci, ali su svaki zalogaj više puta žvakale od muškaraca – što znači da su oni strugali svoje činije mnogo pre svojih ženskih supranika.

Kako Njujork Tajms primećuje, prethodna studija nije otkrila da među polovima postoji razlika u žvakanju žvake, ali možda je žvakanje obroka drugačija psihologija i potreban je različit zalogaj nego za muljanje Orbita po ustima. S obzirom na to da je broj ispitanika bio relativno mali, neko sledeće istraživanje sa još raznovrsnijim subjektima moći će da potvrdi ili razradi rezultate studije iz Koreje.

Ali kada vas sledeći put iznervira to što vaš dečko jede kao svinja ili vaša devojka gricka kao ptica, setite se ovoga – nije svako blagosloven neverovatnom „snagom žvakanja".

Ili, što je verovatnije, tvoja devojka može da obori ostatke pice istom brzinom kao i ti kada je sama, i možda je malo samosvesna dok je gleda grupa naučnika sa elektordama zakačenim za njenu vilicu.

Postoji nešto što se zovu maniri, znaš.