Upoznajte Monu Lacko i njene hidžabe za muškarce

Dovoljan je jedan pogled da shvatite da nikada nisam bio od onih koji umeju da se obuku ili im je to mnogo bitno. Te je jasno da me moda u tom smislu i ne zanima previše. Ipak, kolekcija pred vama me je zaintrigirala i otkrila mi gde se krije umetnost u modnom dizajnu. U većini slučajeva, ta umetnost je uslovljenja kulturnim i društvenim odrednicama, i varira u zavisnosti od vremena i mesta.

U svojoj prvoj, pa još i eksperimentalnoj modnoj kolekciji "Mustafa", dvadesetpetogodišnja Mona Lacko iz Subotice, poigrala se sa istim tim odrednicama, ali i sa vremenom i mestom. Muslimanska ženska odeća, hidžab, nije nešto u čemu sam mogao da se zamislim kao muškarac. Bar ne do sada.

Uspeh i stil sa kojim je izvornu muslimansku odeću za žene prenela na muško telo privukao je pažnju širom Balkana i doneo joj priznanje najbolje mlade dizajnerke. Našao sam se sa Monom ispred jednog od subotičkih rok klubova. Dok su se unutra neki pankeri iz Francuske šutirali sa publikom, mi smo proćaskali o njenom radu.

VICE: Ćao, Mona. Otkud ti u modnom dizajnu?

Mona Lacko: Oduvek sam znala da ću time da se bavim. Posle srednje škole u Subotici otišla sam u Zagreb i tamo upisala, tekstilno tehnološki fakultet, odsek modni dizajn. Završila taj pred-diplomski i sada sam na masteru, na teoriji i kulturi mode. Ovo mi je prva kolekcija, zapravo.

I kako je prošla?

Prikazala sam je prošle godine u Zagrebu. I onda su me nakon te revije pozvali iz hrvatskog modnog magazina Storybook, i svrstali me u najbolje mlade dizajnere. To mi jako mnogo znači jer je najbolji mogući fidbek. Posebno za nekoga ko je došao sa prvom kolekcijom. Imala sam i reviju u Beogradu u Dragstoru.

Hajde da nam malo objasniš koncept tvoje kolekcije.

Koncept je prebacivanje ženske muslimanske odeće, hidžaba, u neku drugu formu i na muško telo. Dakle, imamo nešto što je izvorno ali vuče na drugu stranu, na muško telo i na seksualnost. A to je kontradiktorno, jer hidžab služi upravo da se ona prekrije. Takođe, materijali koji se koriste za ženski hidžab su uvek prirodni. U mojoj kolekciji materijali nisu za odeću, čvrsti su i agresivni. Mešavina sintetike i plastike. Mnogi prema njima imaju predrasude ali ja sam pobornik nju ejdž materijala, posebno onih koji nisu za odeću.

Suštinski, ovo je crno-beli rad, igra dve krajnosti. A mislim da je moja kolekcija samo pokazala da je sve to, u stvari, neutralno. I zato je muško telo u haljini i nikabu za prekrivanje lica.

Kako revija izgleda uživo?

Totalno je drugi trip, poseban doživaljaj uz prikladnu ambijentalnu muziku. Dosta to agresivno izgleda. Inače više naginjem ka muškoj modi, a ovo je sve nekako eksperimentalno.

Prilično. A zašto baš ova tema?

Kao mala, mnogo sam putovala po islamskim državama sa roditeljima i meni je to bilo jako zanimljivo, kako su žene obučene. Nije mi čak ni smetalo, samo mi je bilo zanimljivo i zanimalo me je kako bi to izgledalo na muškom telu. I šta bismo time dobili. Ja sam dobila nešto što nije neprijatno za gledati, naprotiv, bilo je nekako seksualno i privlačno. Čak su i te suknje izgledale dobro na muškarcima. Zbog toga sam to uradila. Naravno, dugo sam na tome radila da bih iskristalisala ceo taj koncept.

Kakve su bile reakcije?

Reakcije su bile super, odmah sam dobila poziv za reviju u Beogradu. Prihvataju ljudi, i ne povezuju sa aktuelnim dešavanjima i to je dobro. Meni je bitno da u tom, da ga tako nazovemo, umetničkom svetu moj rad ima neku vrednost. Svima ova kolekcija deluje privlačno. Muškarci koji to nose su snažni, jaki. Ni u jednom trenutku nisu feminizirani, što sam i htela da postignem.

Meni se čini da imaju i nečeg ratničkog u sebi.

Da. Ali ne ratuju oni za veru, nego za slobodu. I mislim da je to super.

Kolekcija, u svetlu aktuelniog porasta islamskog ekstremizma, može da bude i vrlo provokativna. Voliš li da provociraš?

Jako volim da provociram, u umetničkom smislu, tako i želim da radim. Ali kada provociram, ja se posvetim temi koju obrađujem. Ne radim to bez glave. Posebno kada su aktuelne stvari u pitanju. Ženski hidžab i nikab (pokrivanje lica) aktuelni su već godinama. Zaista nisam imala nameru da moj rad bude politčki provokativan, ali je u ovom trentuku ispalo tako. Koliko mi je drago, zbog toga toliko i nije. Jer moj rad nema nikakve veze sa svim ovim što se sada dešava, ali u vreme kada je trebalo da izađe moj editorijal, desio se maskar u Šarli Ebdou u Francuskoj. Tada mi je bila frka, priznajem. Nisam znala kako će reagovati region. Međutim, posle toliko vremena, truda i rada nisam želela da odustanem.

Tek si počela. Šta je sledeće, osim diplomskog?

Da, diplomski mi je dušu pojeo. Spremam novu kolekciju koja bi trebala da doživi reviju u Hrvatskoj u oktobru ili novembru, ali po pravilu ne bih trebala da govorim o tome ako me prime. Svakako će to ponovo biti jedan crno-beli rad i muška kolekcija. Za razliku od ove eksperimentalne, nova će biti nosiva.

Mona, hvala na razgovoru.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu