Policajci koji preprodaju zaplenjenu drogu

(Policajac sa zaplenjenom drogom; nema indicija da je ovaj policajac odgovoran za prodaju zaplenjene droge ili bilo koju drugu vrstu kriminala; fotografija: Džejk Luis)

U decembru 2014., detektiv Kit Buts uhvaćen je sa 11 kilograma kokaina u mašini za pranje veša. Odmah se znalo da će odbrana imati problema.

Pedesetpetogodišnji Buts iz Bredforda u Zapadnom Jorkširu je pred sudom u Lidsu izjavio da nema pojma odakle droga kod njega. Ključeve od kuće imali su građevinski radnici, pa pretpostavlja da mu je neko od njih podmetnuo kokain. Ali igrom slučaja, upravo je Buts imao pristup kokainu na poslu. Bio je zadužen za skladištenje dokaznog materijala u glavnoj policijskoj stanici grada Bredforda, gde se droga držala od plenidbe do spaljivanja. Po važećem protokolu za 50 tona droge koliko se u Britaniji pleni svake godine, njegov posao je bila evidencija svih tih psihoaktivnih supstanci, za koje je potpisao da su bile uništene.

Na prvi pogled, Butsova karijera od 25 godina provedenih u policiji (od toga deset je radio kao detektiv) bila je besprekorna. Kolegama je redovno slao mejlove u kojima bi se žalio na neadekvatno obeležene kesice droge i zalagao se za ugradnju kamera u skladište. Pa ipak, sve to bila je gluma. Umesto da uništava zaplenjenu drogu, on je rutinski krao i preprodavao velike količine iste.

Saučesnik mu je bio sin Ešli, koji je imao kontakte sa mrežom dilera droge. Ova porodična „reciklaža" bila je izuzetno unosan posao; Ešli je sa trojicom glavnih dilera kontaktirao preko 1,000 puta za samo godinu dana. U toku racije, policija je otkrila kokain, krek, kanabis, ekstazi i heroin u ukupnoj vrednosti od 700,000 funti. Prethodne nedelje je sud u Lidsu proglasio Kita Butsa krivim po brojnim tačkama optužnice, između ostalog za krađu i distribuciju. Njegov sin Ešli Buts (30) takođe je osuđen po pet tačaka optužnice.

Pogledajte i naš dokumentarac "Vikend ratnici": 

Ali Kit Buts nije izolovan slučaj. Profesor Moris Panč, kriminolog specijalizovan za policijsku korupciju, još 2009. je istakao da je umesto metafore o „par trulih jabuka" više smisla ima govoriti o „trulim voćnjacima". Tokom osamdesetih i devedesetih, znalo se da su narko-policajci do kolena u drogi – zvali su ih „baštovani" jer su imali običaj da „posade" drogu kad god nekog uhapse. Vremena se jesu promenila, ali korupciji nema kraja.

Iz HMIC su nedavno sproveli analizu kojom su ustanovili da je preko 3,000 pritužbi na korupciju pristiglo 2014. Godine, a istraga je bila sprovedena samo u polovini slučajeva. Oko pola od 17,200 anketiranih policajaca reklo je da ne veruje u poverljivost sistema internih prijava, što demotiviše uzbunjivače.

Trgovina drogom, i ogromna mogućnost zarade koja nju prati, najveći je problem za policijski integritet. HMIC izveštaj navodi da policiju najviše plaši mogućnost da se informacije prosleđuju organizovanim kriminalnim grupama (kojih ima 7000 u Britaniji) od kojih se bar pola bavi prodajom droge. Policajci su sve češće i sami direktno umešani u ovaj posao. „Dostava droga iz klase A i klase B odvija se u većem broju odeljenja nego što je bilo prijavljeno 2010. godine."

Zapadni Jorkšir je poznat po policajcima koji zaplenjenu drogu uredno vraćaju na ulice. Inspektor Nikolas Makfaden je radeći u jedinici za borbu protiv organizovanog kriminala uspeo da zalihe iz tri različite plenidbe preproda umesto da dozvoli njihovo uništenje.

Uz pomoć svog brata Sajmona, prodavao je dilerima heroin, kokain, i kanabis u ukupnoj vrednosti od milion funti, od čega je sam zaradio bar 600,000 funti. Na izricanju Makfadenove kazne od 23 godine, sudija je kritikovao policijske mere bezbednosti kojima se zalihe droge štite.

Prošlog meseca, antikorupcijski odsek uhapsio je dva policajca iz Zapadnog Midlendsa pod optužbom da kradu i preprodaju drogu. Dakle, koliko je zaista jednostavno za policajce da se posluže drogom iz sopstvenog skladišta? Razgovarali smo sa Majklom, bivšim detektivom iz odseka za narkotike, o slabim tačkama skladišnog sistema u kom se konstantno nalazi 150,000 „paketa", što u policiji što u carini.

„Posle racije, droga se popiše i zapečati u plastične kese. Individualno se svaki od ovih paketa skladišti dok ih sud ne zatraži kao dokazni materijal", objašnjava on. „Svi koji dolaze u dodir sa ovim kesama treba da potpišu, ali kao i svaki drugi masovni sistem, i ovaj ima rupa. Dešavalo se da dođem na suđenje i čujem da se ne zna gde je droga koja je trebalo da posluži kao dokazni materijal, pa je slučaj u startu bio oboren."

„Po okončanju sudskog procesa, sudija izdaje naređenje za uništenje zaplenjenog materijala, koji se onda nosi u posebni prostor za skladištenje droga pred uništenje, koje se sprovodi u postrojenjima za spaljivanje u prisustvu starijih policijskih oficira. U toj fazi je sistem najranjiviji, jer tu drogu više niko neće nikad potraživati."

Majkl kaže da je spaljivanje droge rutinski posao, pa mu policajci s vremenom prilaze neoprezno. „Jednom se čak desilo da smo na ulici počeli da nailazimo na pakete –kokain, ekstazi, heroin, kanabis – koji su se prodavali u našim kesicama za dokazni materijal. Posle smo otkrili da su nadležnog inspektora prevarili pa je poverovao da se stvarno spaljivala droga, dok su u stvari spaljivali ko zna šta. A droga se vraćala na tržište."

U službi je Majkl nailazio na više slučajeva korupcije vezane za drogu, od krađe i zaplenjenog novca i redistribucije droge, do policijskih dojava dilerima.

Imajući u vidu kolike su potencijalne zarade, i koliko se ležernije prilazi uništenju kanabisa nego ostalih droga, mnogi policajci su odlučili da i sami počnu da obrću kanabis.

Tri policajca sa Mersisajda – narednik Daren Burns, pozornici Endru Bird i Klajv Frenč – su 2010. bili otpušteni i uhapšeni posle racije tokom koje su biljke kanabisa zaplenili i prosledili dilerima droge. Prošle godine je Beri Parkinson, takođe sa Mersisajda, uhapšen zbog dojava farmerima kanabisa. Takođe prošle godine, pozornik Hemajat Enajat iz mančesterske policije koji je takođe gajio kanabis, usmeravao je racije na svoje rivale.

Policajci su umešani na svim nivoima trgovine drogom, od pozornice koja na krek i heroin troši 500 funti nedeljno, do detektiva sa ordenom kog su zatekli sa MDMA i mefedronom, do obaveštajca koji je ponudio kolegi da zajedničkim snagama opljačkaju dilere, do narednika koji vozi Ferari a u slobodno drži bordele i prodaje drogu.

Kad se desi da policajce uhvate sa nosevima u psihoaktivnom valovu, zvanična verzija uvek ističe da se radi o „kriminalcima koji su se pretvarali da su policajci". Ali stvari nisu tako jednostavne. Sistemska korupcija je ozbiljna posledica rata protiv droga i kriminalne trgovine drogom, velike industrije koja bez mnogo problema može da zavrbuje i najlojalnije policajce.

„Kad se policajac bavi narko-slučajevima iz dana u dan, on barata velikim količinama droge i keša, a priliku ima konstantno tu pred sobom," kaže Majkl. „On prepoznaje kad drugi počnu dobro da zarađuju na tome. A pošto se tu krade od dilera, čovek uđe u moralnu sivu zonu. Policajci su taktički svesni ali često umisle da su nedodirljivi, da ih niko nikada neće uhvatiti."

Za specijalističko osoblje koje dane provodi okruženo drogom i novcem, iskušenje je po svemu sudeći ogromno, uprkos svim zakletvama koje su položili.

Pre par godina sam intervjuisao inspektora iz narko odseka koji je posle godinu dana istrage bio presrećan zbog uspešnog hapšenja. Po njemu, osećaj kad oboriš uspešan kriminalni klan sličan je osećaju koji se dobija od droge. Godinu dana posle tog intervjua, i sam se našao pod istragom – ukrao je jedan od skupih automobila koje su zaplenili upravo u toj raciji.

Još na VICE.com: 

Koliko se zaplena tone skanka oseća na tržištu u Srbiji

Nove droge u Srbiji: brže, jeftinije i sve dostupnije

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge