Koliko nam srpski jezik dozvoljava da zaista izrazimo šta mislimo

Fejl nije neuspeh, fejl je deset puta intenzivniji od neuspeha.

|
09 Mart 2017, 8:45am

Pre neki dan deda me je pozvao da proveri kako sam prošla na nekom važnom sastanku, a ja sam mu užurbano, besno i u želji da ga što pre otkačim jer mi se nije pričalo odgovorila - MA FEJLOVALA SAM. Nastala je dramska pauza od nekoliko sekundi, a onda se usledilo njegovo tiho i nesigurno "Šta si?". U želji da mu objasnim svoje trenutno stanje, raspoloženje i ishod sastanka počela sam da tragam za adekvatnim sinonimom dovoljno arhaičnim i srpskim kako bi ga deda, rusofil koji nikad nije učio engleski - razumeo. 

Razmišljala sam nekoliko sekundi i iznervirano počela da opisujem ceo događaj počev od toga šta sam doručkovala tog dana jer sam želela da mu stvorim celovitu sliku onoga što sam u tom trenutku mislila i osećala - totalni fejl. Iznervirana što nisam našla prihvatljivo rešenje u vidu jedne jake reči koja će sadržati sve moje suze i graške znoja tog dana, za pomoć sam se obratila Gugl prevodiocu koji me je tek survao u semantički ambis. Kako mi je on predložio, dedi je trebalo da odgovorim sa "Ma pretrpela sam neuspeh" ,"Podbacila sam", "Zatajila sam" ili jednostavno i dosadno, lišeno svakog jada i bede koje sam  osećala - "Nisam uspela". Kao da nisam uspela da ubacim zgužvani papir u kantu sa razdaljine gađujući kao na koš. Razmišljala sam još dugo i skapirala da ne postoji dovoljno sjebana, sumorna i negativna srpska reč koja bi opisala stanje FEJLA kao što je to FEJL. Fejl nije neuspeh, fejl je deset puta intenzivniji od neuspeha.

Posle fejla koji me je zadesio, instiktivno sam ispustila jedno glasno i dugo FAAAAAAAK. Ne "jebote", ne ni "sranje", već jebeno FAAAAAK. Ovo "a" u sredini daje vam mogućnost da u odnosu na nivo sjeba nivelišete dužinu reči. Pa ako je sjeb malen i bezopasan možete izgovoriti jedno kratko, slatko i jedva čujno FAK, a ako ste ga baš usrali, ovo srednje "A" možete otegunti do beskonačnosti. Nijedno "jebote" ni "sranje", a ni "govno" ne mogu zameniti FAK. Slično je i sa korišćenjem izaraza VAAAAT umesto ŠTAA u situacijama iščuđavanja.

Povučena ovim iskustvom rešila sam da se poigram i prisetim što više reči iz engleskog koje su uplivale u naš govor i sleng probala da nađem posrbljenu zamenu. Prvo što sam skapirala je da ne postoji dovoljno kul reč za "kul". Pre nekoliko godina aktuelno je bilo EKSTRA koje me je izluđivalo i podsećalo na Ekstra Nenu, ali je srećom brzo umrlo, a Gospodin Kul se vratio na tron kulosti gde će zauvek ostati. U kategoriji reči koje mnogo intenzvinije zvuče na engleskom nego na našem jeziku svrstala sam i LEJM koje mi na neki način zvuči mnogo jadnije, ljigavije i slinavije od našeg "JADNO". Kada je nešto jadno onda ga sažaljevaš ili gajiš neko saosećanje, želiš da mu pomogneš, dok je ono što je lejm...jednostavno lejm i ne želiš da mu priđeš. I ovog puta sam posavetovala Gugl koji mi je kao alternativu ponudio: hrom, šepav, šantav ( ?!?) i neubedljiv. "Nemoj da nosiš te cipele, baš su šantave".

Moja nova omiljena reč čiju slast ne može nijedna druga da zameni je bindžovanje. Ako bismo se samo upustili u razmatranje odgovarajuće srpske reči odmah bismo skrenuli sa pravog puta. Maratonsko gledanje serija? Preterano učestvovanje u jedenju džanka, ovaj, nekvalitetne hrane? Ne, ne, ne nikako.

Jezik je živ, menja se i stasava, formiraju ga društvo i kultura. U engleskom jeziku danas postoji 540.000 reči što je pet puta više nego u Šekspirovo vreme. Pozajmljenice i uplivi su već dugo normalna pojava. Kod nas su najčešći anglicizmi, koji kako najveći poznavalac misterija i tajni srpskog jezika Ivan Klajn smatra, ne moraju biti nužno zlo. 

- Če­sto je ko­ri­sno, mo­že bi­ti lo­še ako se re­či pre­no­se auto­mat­ski i ne­kri­tič­ki, bez raz­mi­šlja­nja o domaćim tvor­be­nim i lek­sič­kim sred­stvi­ma, a ne ve­ru­jem da ika­da mo­že bi­ti „is­klju­či­vo lo­še". Mla­đe gene­ra­ci­je bi tre­ba­lo pod­se­ća­ti na to da i na srp­skom po­sto­je re­či ko­ji­ma se za ne­što mo­že re­ći da je do­bro, le­po, od­lič­no, sjaj­no, fi­no, a ne is­klju­či­vo „su­per" i „kul"- rekao je u intervjuu za Cenzolovku.

Za nove reči, kovanice, kao i za švercovanje pozajmljenica preko granice mahom su odgovorni mladi koje vole i prihvataju novine i kojima na kraju krajeva, jasno definisane jezičke norme nisu bitne za komunikaciju, jezik može biti i nemušt, ali njima je bitno da se među sobom dobro razumeju. Internet kulutura koja je sa sobom donela društvene mreže i praksu instant poruka koje su danas brže i šturije čak i od SMS-ova, bitno je uticala na promene nastale u jeziku. Profesorka srpskog jezika i književnosti Aleksandra Kovačević smatra da je engleski jezik postao svojevrsni esperanto internet zajednice i da ne postoji ništa loše u lajkovanju, šerovanju, sinovanju, postovanju, stokovanja i partijanju.

- S obzirom na to da nove generacije stasavaju onlajn, njihov maternji jezik nije nijedan drugi do digitalni, i za to treba imati razumevanja. Uvođenje anglicizama u naš saveremeni jezik, uz čestu intervenciju kroz sufiksaciju ne mora predstavljati opasnost po srpski jezik. Tačno je da glagoli sviđati se i lajkovati  imaju istu semantiku, ali im moramo priznati stilsku nijansiranost i upotreba u potpuno različitim prilikama - kaže ona. 

Moj deda je išao na igranke, ja sam na žurke, a moj mlađi brat će se bolje provesti na partiju i to je okej. Međutim, ne misle svi isto, pa se tako nedavno razvila čitava rasprava oko toga da li reč "blog" treba prevesti kao ELEKTRONSKI DNEVNIK ili  kao blok, kutak ili odaju. Da li bi u tom slučaju srpske modne blogerke postale modne blokerke? Ili možda spisateljice elektronskog dnevnika? Aleksandra misli da srpski jezik vrlo često nažalost pokazuje izvesnu slabost i inertnost, ne želeći da isprati moderno doba i nađe adekvatna jezička rešenja za nove enitete kao što su sajber, haker, kompjuter, selfi, već ih a priori usvaja. 

- Mladi su u novim rečima pronašli lingvistički komfor pod uticajem  filmskih, muzičkih i internet sadržaja koje konzumiraju. Svakako, bogatsvo jezičke kulture treba negovati i tražiti u njemu pozitivne prakse, sve da se njime hibridizuje i žargon - zaključuje ona. 

Za one koji i u ovom slučaju pribegavaju srbovanju i za selfi kažu sebić, mali podsetnik da je vampir naša reč koju su Englezi usvojili, kao i paprika. A i uvek ćemo svi pre reći vukojebena umesto in the middle of nowhere. Provala oblaka je mnogo bolja solucija od padanja mačaka i pasa sa neba WTF?

Još na VICE.com:

Šta je strance koji žive ovde najviše šokiralo u vezi sa Srbijom?

Da nije bilo Srba, Slovenci ne bi znali da psuju

Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni?