Reklame
vesti

Šta da radiš kada te zaustavi policija u Srbiji

Desilo se i da vas pipkaju, pretresu pa čak i skidaju gaće na sred ulice bez nekog posebnog objašnjenja.

pisao Stefan Veselinovic
12 Oktobar 2016, 9:21am

Verujem da svi imate ortaka kome se desilo što i mom – bio je na pogrešnom mestu u pogrešno vreme sa supstancom u džepu. Policija je izvršila raciju u klubu, kesicu je uspeo da odbaci od sebe, ali su je ipak našli i pokušali da ga privedu. Tvrdio je da nije njegova, vrištao "advokat", dobio opasnu šamarčinu, te su ga natenane u lisicama ispratili do marice.

Noć je proveo u čekaonici policijske stanice. Pre njega je zbog istog dela na saslušanje čekalo oko petnaestoro ljudi. Tako to bude u noći kada je u gradu velika žurka i u isto vreme noć velike policijske akcije.

Desilo se sigurno i vama da ste "osnovano sumnjivi" dok hodate ulicom pa na iznenadni zahtev policajca za identifikacijom, ljubazno uz osmeh i u a-u-sebi-se-mislim stilu predajete ličnu kartu i automatski odgovarate "ne" na robotsko pitanje "Privođen, osuđivan?". Desilo se i da vas pipkaju, pretresu, pa čak i skidaju gaće na sred ulice bez nekog posebnog objašnjenja. Verovatno ste se posle toga pitali da li je sve to bilo legalno. Ili niste, pa ste prihvatili sve to kao normalnu stvar i nastavili dalje u noć.

Advokat u Sjedinjenim Američkim Državama Džejms Dvejn podigao je dosta prašine Jutjub klipom u kom ljudima u Americi savetuje da nikada ne pričaju sa policijom. Dvejn je do ovog zaključka došao istraživajući slučajeve lažnih priznanja u kojima su nevine ljude proglašavali krivim. Shvatio je da se u američkom pravosudnom sistemu pozivanje na Peti amandman (pravo na odbranu ćutanjem) vrlo često može iskoristiti kao dokaz protiv vas.

Za njega, kontakt sa policijom treba da se svede na dve reči: "Želim advokata". Njegova teza u knjizi You Have a Right To Remain Silent je da sve i da niste učinili nikakvo krivično delo, ne treba policiji da dajete bilo kakve informacije. Možda budete nespretni dok pričate svoju priču pa da policija pomisli da lažete, možda vas prevare da kažete nešto što ne treba, ali i niz drugih događaja može da dovede do toga da budete optuženi za ozbiljno krivično delo.

U Srbiji je, naravno, potpuno drugačije. Verovatno da nema advokata koji vam neće reći potpuno suprotno od onoga što čujete od vaših omiljenih filmskih bad guys likova. Moj prijatelj, na primer, kaže da je priznao delo pred inspektorom, potpisao zapisnik i otišao kući da čeka poziv na saslušanje pred tužiocem. Tek tada je panično pozvao advokata koji mu je rekao da je pogrešio što odmah nije tražio branioca. Ipak je dobro postupio što je sarađivao, što će mu pomoći da se nagodi sa tužilaštvom, s obzirom na to da mu je ovo prvo delo.

- Tako se sve i završilo, sada sam na uslovnoj. Frka je sada što mi više nikada neće biti "prvi put" - kaže mi.

Priča mi i da mu je inspektor, iako na ivici strpljenja posle celonoćne smene, pomogao oko izjave tako da u njoj ne bude ništa na osnovu čega bi mogao sebe da inkriminiše.

- U smislu, odakle mi droga, ko mi je nabavio i slično. Verovatno je video da nisam iz te priče, a možda mu je i bilo dosta iskrivljenih lica koja "ništa nisu uradila" - kaže moj ortak.

Pročitajte i: Branilac po službenoj dužnosti u Srbiji nije kao na filmu

Okej, između besplatne policijske šamarčine sa početka njegove večeri do inspektora altruiste na kraju, on je možda imao sreće. Međutim, nije prijatno kada se nađete u napetoj situaciji u policijskoj marici, a to što ne poznajete zakon, zamuckujete i skrećete pogled može da vam zaradi samo još jedan šamar koji ćete zaboraviti zajedno za informacijom o tome šta ste jeli tog dana.

Zbog toga, ali i zbog istraživanja koje kaže da srpskom policajcu ne verujemo čak kad nema ni biber sprej, odlučio sam da proverim gde grešimo kada se nađemo u postupku policije. Možemo li da uradimo nešto bolje da zaštitimo naša prava? Šta nam policija prećutkuje u trenucima privođenja? Ali, pre svega, da li je pametno braniti se ćutanjem?

- Osumnjičeni uvek može da se brani ćutanjem. Ali sve je to od situacije do situacije. Mislim da je ponekad bolje ćutati nego nesto priznati i posle se zbog toga kajati. Ali je svakako najbitnije da branilac u poverljivom razgovoru pouči klijenta o svim posledicama - kaže advokat Nebojša Subotić.

Javni tužilac može izuzetno zadržati uhapšenog radi saslušanja najduže 48 sati od časa hapšenja. Osumnjičeni najviše u roku od dva sata mora da dobije rešenje u kome mora da bude navedeno delo za koje se tereti.

- Protiv rešenja o zadržavanju, osumnjičeni i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest sati od dostavljanja rešenja. Međutim, žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Ona se retko izjavljuje i veoma je neefikasno sredstvo - smatra advokat Subotić.

Subotić napominje da, ukoliko zakonom odbrana nije obavezna, a lice koje je uhapšeno želi da se samo brani i da iskaz, on se ne može upotrebiti kao dokaz u dokaznom postupku. Ako osumnjičeni sam, u roku od četiri sata, ne obezbedi branioca, javni tužilac će mu ga obezbediti po službenoj dužnosti.

kako-sa-policijom-body-image-1476263159

Foto via Flickr/ korisnik Sakena

- Veoma je bitno da lica pročitaju svoj iskaz u policiji i da ništa ne potpisuju, ako smatraju da je nešto dodato, u tim situacijama mogu da izjave prigovor na zapisnik - kaže Subotić.

Čak i kada ste u policiju pozvani u svojstvu građanina, na informativni razgovor, trebalo bi da imate advokata. Jer, može se desiti da se tokom razgovora pojavi sumnja da ste baš vi učinili to krivično delo i da informativni razgovor postane saslušanje osumnjičenog. Upravo to desilo se jednom od učesnika protesta zbog rušenja u Hercegovačkoj ulici kada je lakše povređen jedan policajac.

Ono što sve najviše zanima je verovatno šta raditi kada nam policajac priđe na ulici, nekad u zamračenoj jednosmernoj, bez svedoka okolo? Na sajtu Upravusi.rs možete da saznate sve o tome.

"Svaki policajac može da zaustavi svaku osobu i pregleda nju, predmete koje ona ima kod sebe i prevozno sredstvo u kojem putuje, ako posumnja da ta osoba ima kod sebe oružje, eksploziv ili bilo koji drugi predmet pogodan za napad ili samopovređivanje (to može biti i alat, perorez...). Za to mu nije potreban nikakav nalog suda, za razliku od pretresa, ili naređenje pretpostavljenog; dovoljno je da postoji ovakva sumnja."

Međutim, policajac je u toj situaciji dužan da vam objasni koji je razlog zbog kojeg vas pregleda. Da li je reč o preventivnom pregledu — rutinskoj kontroli, da li sumnja da si izvršio neko krivično delo ili prekršaj, ili je to učinio neko drugi, a on ne zna ko pa kontroliše svakog ko mu je sumnjiv, ili sumnja da ti imaš nekakve veze s tim prestupom, ili je, možda, reč o nekom drugom bezbednosnom razlogu — mora da ti kaže kakvom.

Policijski službenik mora biti istog pola kao osoba koju pregleda, osim ukoliko je neophodno hitno oduzeti opasne predmete. Ukoliko policajac prilikom pregleda ne naiđe na predmete koje je tražio, već na nešto drugo što može biti dokaz u krivičnom ili prekršajnom postupku, na primer, drogu, pregled će prerasti u pretres ukoliko postoje uslovi za pretres bez sudskog naloga - recimo, ako se sumnja da ćeš odbaciti, sakriti ili uništiti dokaze.

Kada ti policajac i najljubaznijim mogućim glasom kaže: "Hajdemo u stanicu", treba da znaš da je u pitanju privođenje. Oni to mogu da učine:

- ako ne mogu da utvrde tvoj identitet,

- ukoliko te sumnjiče da si izvršio neko krivično delo,

- ako je za tobom raspisana poternica,

- u slučaju da narušavaš javni red i mir,

- uhvaćen si u pokušaju ilegalnog prelaska granice,

- vozio si pijan ili te je policija zatekla u saobraćajnom prekršaju,

- ukoliko je nalog za privođenje (dovođenje) izdao sud ili nadležni državni organ u upravnom postupku — ovo je jedini slučaj u kojem te neće obavezno odvesti u policijsku stanicu, već u prostorije organa koji je izdao nalog ili na drugo mesto određeno nalogom.

Policajac može da upotrebi sredstva prinude samo u službene svrhe, dakle, nikako privatno, samo ako zadatak ne može da se izvrši na drugi način, i to uzdržano i srazmerno opasnosti koju treba da otkloni.

Recite to mom ortaku koji i dalje o onoj šamarčini govori sa strahopoštovanjem.

Otprilike je jasno da sa srpskom policijom nema mnogo priče. Kaže ti da se skineš, skidaš se. Izuj se, izuješ se. Lezi go i bos na zemlju, legneš go i bos na zemlju. Ali pre nego što pozoveš branioca ili ti bude dodeljen, za tebe je bolje da legneš na zemlju i vičeš "udri milicijo!", nego da prokomentarišeš nešto zbog čega ćeš da zažališ na sudu.

Sada kada znate šta stoji u zakonu, a šta se vama desilo prošle subote na putu do kluba, ostaje jedino da vam prenesemo adrese na koje se možete žaliti na rad policijskih službenika. Sektor unutrašnje kontrole omogućio je građanima da preko posebne telefonske linije 011/3121555 od 0-24,mogu da prijave korupciju u policiji ili da podnesu pritužbu, ukoliko su ima postupanjem policijskog službenika povređena prava i slobode. Takođe, i elektronskim putem na mejl sukp@mup.gov.rs.

Samo, vidite, pazite da im ne dosađujete mnogo. Evo neki smarači ih već pet meseci pritiskaju da istraže slučaj nepostupanja policije tokom rušenja u Hercegovačkoj pre šest meseci. I dalje nema ništa od toga. Čisto da se i vama ne desi slično.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

Tagged:
politika
policija
prêtres
zakon
advokát
Srbija
Hapšenje
privođenje