Lovio sam i ulovio svaki džabe wi-fi u Srbiji

Sve fotografije: autor

U Srbiji volimo da se pozivamo na Marfijev zakon više nego na bilo koji drugi. I upravo taj zakon je veoma dobra stvar ako niste prokleti pesimista kome je sve unapred crno. Međutim, ništa danas ne može da nam bude tako crno kao što je situacija kada ne možemo da nađemo internet na ulici. Svet je povezan, baš sada u ovom trenutku neko ti šalje važan mejl koji moraš odmah da pročitaš i da na njega i odgovoriš, moraš hitno da daunlouduješ dokument i predaš ga u banci ili si ćao. Dok vreme prolazi, vrte se pare, otkucava sat, ljudi raskidaju, šalju dick pics, ti si sam na ulici, sve mreže su zaključane, kod tebe vreme stoji, a službenica iz banke ti maše kroz prozor, kod nje vreme teče i ona veselo čeka taj dokument koji joj dođeš.

Evo šta možeš da uradiš u toj situaciji, čoveče bez interneta:

Sharing is caring, naravno, to ne važi kad je u pitanju tuđa cura. Wifi map je aplikacija koja dokazuje da i mi znamo da se udružimo i da pritom nismo autodestruktivni. Sve šljaka na jako jednostavan način. Svako ko se konektuje na novi wifi u nekom kafiću, školi stranih jezika ili teretani, može da doda ime mreže i šifru. Podaci onda postaju javni, dostupni svakom narednom prolazniku koji ima Wifi map pro u svom telefonu. U tome je i stvar. Osnovna Wifi map verzija nije od neke pomoći. Problem je u tome što vam je za besplatnu verziju potreban, pogađate, internet. E sad, da ne bi upali u ovu idiotsku situaciju, vi na vreme instalirajte punu Wifi map PRO verziju. Kupite je sa Gugl prodavnice ili trazite .apk fajl. Dovoljan je klik na skinuti fajl i telefon sve radi sam, sve neophodno je instalirano. Onda lepo kod kuće pokrenete skalameriju, skinete ceo grad, sve šifre, svako ime hot spot-a i stavite to u džep.

Ne zaboravite da uključite GPS, čisto da bi telefon znao gde ste i koji kafić vam je u blizini. Sreća ovo nije jedini način, jer iako dobar on ne sadrži sve potrebne informacije. Uzmimo u obzir i to da uvek postoje sajber huligani koji namerno lepe pogrešne podatke, kompletni idioti ako mene pitate. Naroičito zbog toga što je anonimni korisnik kao šifru za wifi Kluba narodnih poslanika stavio fuckserbia. Kompletan idiot, ponavljam.

Zahvaljujući internet provajderima u Srbiji, urbani nomad kao ja uspeva da preživi u ovakvim situacijama. Odlučio sam da se za robinhudovsku taktiku – uzimaću od bogatih, da bih davao siromašnima. Siromašan sam ja, bez neta na telefonu, a notingemski bogatuni su svi sa netom na gajbama čiji signal hvatam. Nemaju oni toliko brz protok koliko ja mogu da visim online.

Skoro su mnogi kućni ruteri pretvoreni u hotspot mesta. Ruteri svih korisnika čine jednu ogromnu mrežu i u trenutku kad signal jednog rutera oslabi pojavljuje se drugi koji ima isti naziv i istu šifru. Ovako poput Tarzana možete da prelazite sa jednog rutera na drugi, dovoljno je da se jednom ,,zakačite" i svaki naredni put telefon će se sam povezati na hotspot, gde god vi na njega naletite, makar bio na petom spratu, jer tamo gore ne postoje prepreke, već wifi šiba dok vas ne pronađe. Problem je u tome što svaki korisnički nalog ima pravo na "samo" tri uređaja koje jednostavno registrujete tako što se sa svakim pojedinačno zakačite uz pomoć mejla i vaše kreativne lozinke. Jednom kad naređate tri telefona, morate da čekate 24 časa da bi dodali novi uređaj ukoliko obrišete stari.

Servis je prilično dobra stvar za SOS situacije, ali šta sa onim četvrtim članom porodice? Sindrom trinaestog praseta i osećaja odbačenosti najmlađeg člana rešićete tako što napravite nalog i ispratite dosadnu proceduru, onda zakačite sve svoje uređaje - to su recimo tri mobilna telefona. Glavna fora je da onda obrišete mejl adresu sa portala i unesete novu, pa ceo postupak ponovite sa novom mejl adresom. Onda sa novim log in podacima povežete tri nova uređaja. Prethodni mejl sa svojom šifrom, iako uklonjen sa portala ostaje funkcionalan. Stari podaci ostaju u sistemu i jednako su funkcionalni kao i novi koje ste napravili. Hipotetički, tako možete da postavite bezbroj uređaja, lap top, tv, čak i šporet ukoliko ima wifi konekciju, jer na svaki novi nalog, vi dobijate tri nova prazna mesta za pristup internetu. To je to, neka se cela familija zakači na hotspot, sve dok neko kome je posao da ovo onemogući pročita tekst.

Ok, već imate dva sofisticirana alata, ne laskajte sebi da ono treće pripada istoj grupi, međutim nekad situacija nalaže pribegavanje rudimentiranijim načinima preživljavanja, nešto poput opsedanja tvrđave, gerilskog ratovanja i Napoleonske taktite.

Danas kladionica ima više nego prodavnica. Izgleda da je klađenje ukusnije od hrane, a i dobro se uklapa u dijetu, jednostavno, nećete se od toga hleba najesti. Kako bi privukli što veći broj ljudi koji vole da sede na ivici stolice dok grickaju nokte, vlasnici kladionica su pustili i wifi, tako mogu da zabodu ceo dan. Ovde slučajni prolaznik uskače na scenu. Svakoj kladionici kojoj je na vratima zelena podloga sa crvenim slovima ima istu šifru, kontate o kome se radi. Dovoljno je da unesete zivotjeigra a da pritom sačuvate nerve, jer niste ušli i osudili sebe na sat i po anksioznosti. Slična stvar je sa Mekom, s tim što je ovde wifi otključan, stavljen na izvolte, kao i holesterol. Ako je u pitanju kafić, a nema ga na mapi, uvek možete da probate sa šifrom 12345678, pitajkonobara ili kojajesifra.

Ako sve navedeno ne pomaže onda treba da proverite da se slučajno ne nalazite na jebenoj poljani. Sva sreća i za to postoji rešenje.

Najmanje ekonomičan način ali ako nosite podpazuhovaču onda stvar i nije toliko komplikovana. Svi mi imamo neki stari malo manje pametni telefon nego onaj koji koristimo, kako se to popularno kaže, kao daily driver. Dovoljno je da on ima wifi i pri pejd sim karticu, onda je problem rešen. Domaći provajderi mobilne mreže su odlučili da nam internet prodaju bukvalno na kašićicu, dovoljno je da imate najviše 100 kinti kredita, kupite za tu određenu sumu megabajte koji važe do ponoći i na konju ste. Wifi tethering od tehnološkog metuzalema pravi prenosivi ruter. Kako sve to funkcioniše? Prilično jednostavno, tethering pokrećete iz podešavanja koja su pored onih za wifi, stvar ide u suprotnom smeru u odnosu na onu kad se kačite na neki wifi. Ne zaboravite da zaključate tethering mesto koji ste napravili, nije mala verovatnoća da vam se neko nakači i posisa to malo megabajta koje imate.

Tako ćete najlakše i što bezbolnije preživeti u urbanoj sredini bez interneta. I što je najbolje, nijedna od ovih prečica nije nezakonita. U Srbiji je bitnije zaključati internet nego stan, jer izgleda da je to najvrednija stvar koju domaćinstvo može da poseduje. Vaša naizgled bezizlazna situacija, sa katancima na sve strane zapravo i nije tako loša jer uvek postoji rupa kroz koju možete da se provučete, uvek postoji način. Okej, možda će vas neko oterati jer stojite ispred izloga kao bombaš samoubica ili ćete morati da platite sok, ali šta sad. Barem vas murija neće nagaziti zbog nedozvoljenog pristupa. Nije kao da se to ikad ikome desilo u Srbiji, ali ne želite da budete prvi.

Vidimo se na mreži!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu